U Zaječaru, 23. novembra, održan je osmi u nizu opštinskih foruma predviđenih projektom ,,Povećanje učešća građana u bezbednosnoj politici". Javnu raspravu građana sa predstavnicima institucija koje učestvuju u osiguranju bezbednosti zaječarske zajednice, zajednički su organizovali Centar za civilno-vojne odnose i Zaječarska inicijativa (www.zainicijativa.org).

Predstavnica Centra za civilno-vojne odnose Zorana Atanasović je posebno istakla da su prema rezultatima empirijskog istraživanja koje je CESID sproveo tokom jeseni 2006. godine, najčešći strahovi građana Srbije vezani za bolest i neizvesnu budućnost i da ova dva straha čine dve trećine svih koje su građani naveli.

Zatim je gost izlagač Petar Milićević, angažovan u partnerskoj organizaciji - Beogradskoj kancelariji Evropskog biroa za prigovor savesti - govorio o ulozi mladih u bezbednosnoj politici Srbije i povezanim pitanjima vojne obaveze. „Rad na Strategiji o mladima, gde je uključen poseban deo koji se odnosi na bezbednost mladih jeste dobar primer tretiranja odnosa mladih prema bezbednosnoj politici", rekao je Milićević. Potom, raspravljajući o vojnoj obavezi, on je istakao da je aktuelnim Strategijskim pregledom odbrane predviđeno ukidanje vojne obaveze 2010, i izrazio sumnju da će ovaj cilj biti ostvaren, pošto još uvek „ne postoji jasan plan kako i kojim putem doći do potpuno profesionalne vojske".

Miljan Vitomirović, novinar i dopisnik RTS-a ponudio je svoje viđenje bezbednosti Zaječara. Na samom početku je naglasio kako o Zaječaru vladaju oprečna mišljenja. Zaječar je, sa jedne strane, „zaboravljeni ćošak Srbije", ali zbog toga i miran i bezbedan grad pogodan za odrastanje dece. Ipak, u Zaječaru se dešavaju svi događaji „iz crne hronike" koji su dešavaju i u drugim mestima u Srbiji, ali je zato odnos građana prema njima, „kao da se dešavaju drugima, a ne nama".

Problemi su, prema Vitomirovićevom shvatanju - poput devastirane privrede - proistekli iz tranzicije. Borba za egzistenciju čini da građani ostanu u grču, bez mogućnosti da se bave problemima koji su se u međuvremenu javili. Tako, „droga je u Zaječaru na ulicama", naglasio je Vitomirović. „Problemi narkomanije su sve izraženiji a starosna granica zavisnika se spustila". Zatim, čitav spektar bezbednosnih izazova proizilazi ili je proizašao iz činjenice da je Zaječar blizu granice. Devedesetih je bilo problema zbog ilegalne trgovine benzinom i cigaretama. Danas je situacija po ovom pitanju mnogo bolja i ova vrsta ilegalne trgovine praktično ne postoji, budući da je „uvođenjem granične policije dosta kanala presečeno". To međutim ne znači da ne postoje novi izazovi, kao što su trgovina ljudima, ilegalne migracije i drugi vidovi ilegalne trgovine. Na kraju svog izlaganja, Vitomirović je zaključio da je Zaječar sigurniji grad od Beograda, pošto su u glavnom gradu i pretnje bezbednosti veće, ali da Zaječarci ne smeju da budu uljuljkani, već spremni da se suoče sa savremenim izazovima.

Usledila su pitanja građana, iz kojih se moglo videti da je poverenje u institucije države još uvek nisko, da nedostaje prava razmena informacija između institucija, što sve zajedno čini da se građani prilikom rešavanja problema sreću sa brojnim preprekama.

Predstavnici Policijske uprave Zaječar, zamenik komandira Ljutica Florić i Goran Milić su istakli da je jedan od većih problema taj, što mladi nemaju mogućnost da kvalitetno organizuju svoje slobodno vreme. Otuda dolazi do narušavanja javnog reda i mira od strane mladih.

Svesni veličine problema, oni su načinili prvi korak. Obratili su se za pomoć i podršku nevladinim organizacijama iz Zaječara, a rezultat zajedničkog rada je projekat „Novembar - mesec bezbednosti". Naime, tokom novembra meseca, pripadnici policijskih patrola su zajedno sa volonterima Timočkog omladinskog centra i Omladine JAZAS - a Zaječar delili specijalno pripremljene letke ispred noćnih klubova u glavnoj gradskoj ulici. Cilj projekta je da se, sa jedne strane, utiče na vlasnike noćnih klubova da poštuju odluke lokalne samouprave o zabrani točenja alkohola maloletnim licima, kao i o zabrani ulaska maloletnih lica u ove objekte, odnosno, da se među mladim ljudima promoviše zdrav način života. Pripadnici policije su, prema njihovim rečima, prošli obuku za pisanje projekata pa očekuju da će u narednom periodu intenzivirati aktivnosti ove vrste.

Pa ipak, Ljutica Florić je naglasio da „policija očekuje veće razumevanje građana", dok je njegov kolega Goran Milić izjavio kako je „najlakše raditi represivno", ali da aktivnosti poput kampanje koja je započeta, zahtevaju specifičnu vrstu napora. On je istakao da građani mogu da pospeše rad policije, tako što će policiji iznositi svoje probleme i bez uzdržavanja inicirati kontakt.

Loše iskustvo, činjenica da građani nisu bili u prilici da budu uključeni u rad institucija, čini sliku manje idiličnom. Psiholog zaječarskog Centra za socijalni rad Jasmina Nikolić razlog za zabrinutost vidi u nedostatku empatije, građanske solidarnosti. Kako je rekla, ako vidimo pijanog mladića kako pada na ulici, mi se ne možemo ljutiti na policijsku patrolu koja je propustila da reaguje, već smo i sami dužni da mu pomognemo, ili uzbunimo nadležne službe.

Miljan Vitomirović je u završnoj reči pohvalio promenu u nastupu zaječarske policije koja više nije „hermetički zatvorena institucija". Marko Savković iz Centra za civilno-vojne odnose je takođe istakao gest Policijske uprave u Zaječaru kao ohrabrujući, zato što „tamo i gde ne postoji interesovanje građana, upravo su institucije dužne da idu korak ispred, i nude rešenja".