U Novom Pazaru, bezbednosni izazovi su prisutni u gotovo svakoj sferi života

Posted December 5th, 2007 by mreza_admin

- sedmi opštinski forum održan u Novom Pazaru -

Centar za civilno-vojne odnose i Evropski pokret u Srbiji, lokalno veće u Novom Pazaru realizovali su 7. novembra sedmi opštinski forum po redu na temu „Kako pružiti bezbednost po meri građanki i građana". Prema oceni Bisere Šećeragić, forum je ponudio izuzetnu priliku da se otvori rasprava o bezbednosti, da se nakon uvodnih izlaganja građanima pruži prilika da izlože svoja opažanja i dileme o tome koje su najznačajnije bezbednosne pretnje u okruženju i šta, pre svega, građani na ovom izuzetno osetljivom području vide kao prioritet svake strategije bezbednosti koja može biti usvojena na nacionalnom nivou.

Prvi izlagač, predsednik Okružnog suda u Novom Pazaru Ćamil Hubić, govorio je vrlo otvoreno o ulozi državnih organa u stvaranju bezbednosti građana u Sandžaku. On je istakao da se bezbednost, generalno, stvara radom sudskih i prekršajnih organa i da Novi Pazar ne može da se pohvali sa dobrom bezbednosnom situacijom: "Možemo ubeđivati građane da se bezbednosno komforno osećaju ali, bezbednosna situacija ja onakva kakvu je oseća narod." „Zbog specifičnog položaja Novog Pazara kao graničnog područja", veruje on, „neophodno je da Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala bude prisutnija na ovom području". I dalje, „državnim organima su potrebni neselektivni (u primeni), profesionalni, pošteni i, pre svega, hrabri kadrovi koji će posebno na ovom području moći da se suprotstave novim vidovima kriminala i udruženim kriminalnim grupama".

Sudija Hubić je nastavio sa zabrinjavajućim svedočenjem. Poslednjih godina u Novom Pazaru, stalno se beleže novi, ranije nepoznati vidovi kriminala, kao što su otmice dece, ucene ili bacanje bombi na domaćinstva. Motivi koji stoje iza njih su se promenili, vezai su za rad udruženih kriminalnih grupa i ranije nisu bili poznati. Narkomanija je takođe ozbiljan problem, ali je još veći problem to što policija uspeva da uhapsi samo sitne dilere. Poseban izazov bezbednosti jesu podele po verskoj osnovi i borbe oko toga ko će biti vođa islamske zajednice. Neumerenost u biranju sredstava političke borbe, neumerenost jezika koji se koristi poseban je za demokratski proces.

Razlog više za zabrinutost je činjenica da institucije koje bi to morale da čine, nemaju dovoljno kapaciteta da se na efikasan način suoče sa bezbednosnim izazovima. Pre svega, nisu adekvatno brojčano, kadrovski i tehnički opremljene da bi mogle uspešno da obavljaju svoje zadatke. Policija nema dovoljno zaposlenih, nacionalna struktura nije adekvatna, a najveći problem je taj što policija u Novom Pazaru nije stručno osposobljena da se suoči sa novim vidovima kriminala.

Sudovi i tužilaštvo pre svih nemaju dovoljno ljudskih resursa. Tako, opštinskom sudu nedostaje pet, a okružnom osam sudija što je više od polovine ukupnog broja. Zastarelost predmeta mali je problem, u poređenju sa postojećim nivoom korupcije u pravosuđu i političkim zloupotrebama.

Hubić je ponudio dve preporuke: najpre, da se oformi regionalna kancelarija UBPOK-a, te da se vrši pritisak na republičke institucije, kako bi se više pažnje posvetilo specifičnim problemima Novog Pazara.

Novinar i publicista, Enes Halilović, otvorio je svoje izlaganje raspravom o ulozi civilnog sektora u poboljšanju političke i bezbednosne siuacije u Sandžaku. Apostrofirao je da je „uloga civilnog sektora na ovom prostoru posebna" i da "svaki čovek mora da promeni nešto u svom ponašanju da bismo, generalno, promenili ambijent u kome živimo".

Zatim je ukazao na najznačajnije bezbednosne izazove u Sandžaku. Narkomanija je na prvom mestu: „U godišnjem izveštaju Stejt departmenta o kontroli narkotika Sandžak i Novi Pazar se pominju kao 'magacin droge'. Pritom, „na istoj su talasnoj dužini onaj koji prodaje drogu i onaj koji ćuti o tome".

Potom, veliki broj problema potiče iz socio-ekonomske oblasti. U Novom Pazaru ima 23,000 nezaposlenih (opština ima oko 110,000 stanovnika, primedba Bisere Šećeragić), a prosečna plata je 213 evra. Kada se pogleda struktura nezaposlenosti, podaci postaju još porazniji: 60% nezaposlenih su žene, dok 60% nezaposlenih poseduje treći stepen stručne spreme. U takvom okruženju ne važe uvek zakon i fer pravila igre, već „opstaju samo najjači, u onom prirodnom stanju u kome jači, veći otima hranu".

Poseban izazov za ovaj region je, po rečima Halilovića to, što premijer i Vlada nemaju odgovarajući odnos prema Sandžaku. Ovom regionu nije posvećena dovoljna pažnja niti postoji spremnost da se gorući problemi reše.

Kada su predstavnici civilnog sektora u Novom Pazaru i zainteresovani građani počeli da postavljaju pitanja, postalo je jasno da su bezbednosni izazovi prisutni u gotovo svim oblastima života. Ako se uopšte tako nešto može reći, to govori i o motivisanosti i spremnosti građana da razgovaraju o problemima u svojoj zajednici.

Broj krivičnih dela je značajno porastao, naročito od 2003. godine kada je postavljen sadašnji načelnik policije. Sa tim u vezi, primećen je jak osećaj neizvesnosti među građanima. Takođe, pravosuđe su prisutni ocenili kao korumpirano. Naveden je primer ubistva čoveka za kojim je bila raspisana poternica i izgledalo je kao da policija nije mogla da ga pronađe, dok ubice nisu imale taj problem.

Zibija Šarenkapić iz Kulturnog centra DAMAD je prepoznala nasilje u porodici kao veliki problem. Prema njenim rečima, Centar za socijalni rad nema razvijene mehanizme saradnje sa sudom, pa žrtvama nasilja često biva uskraćena neophodna podrška.

zibija_sarenkapic

O problemu privrednog kriminala govorili su Zoran Bulatović iz Udruženja tekstilnih radnika, kao i predstavnici Demokratske stranke Muzafer Bogučanin i Radoslav Milić. Preduzeća koja su stvarana godinama, smatraju oni, prodaju se budzašto, a ne sprečava se pojava novca sumnjivog porekla koji se lako potom prebacuje u legalne tokove. Lokalni tajkuni čija je prošlost kontroverzna neki su od vodećih biznismena u lokalu. Upravo zbog toga, u Novom Pazaru nema direktnih stranih investicija, samo donacija koje će prestati da dolaze.

zoran_bulatovic

Područje Novog Pazara se nedavno našlo u žiži borbe protiv terorizma, što je podstaklo učesnike na otvaranje nove teme u raspravi. Redžep Demirović iz Bošnjačkog demokratskog saveta smatra da o slučaju navodnih vehabija na ovom prostoru nije adekvatno izveštavano na nacionalnim medijima: „ministar pravde, ministar policije i direktor tzv. Radio Televizije Srbije amputirali su problem vehabija da bi nam prilepili etiketu terorističkog naroda". Zbog svega ovoga, postoji opasnost da se razviju predrasude prema građanima islamske veroispovesti i da se oni stanu posmatrati kao neprijatelji države.

redzep_demirovic

Predstavnici civilnog društva su u jednom bili jasni: mediji u Novom Pazaru nisu slobodni. Ocenjeno je da nacionalna televizija i dopisništva dnevnih novina sa sedištem u Beogradu (posebno su prozvane „Večernje novosti", primedba Marka Savkovića) izveštavaju na jedan način koji nije objektivan. Lokalne novine ne postoje i to je veliki problem jer građani ovako velike opštine nemaju štampani izvor informacija. Prema rečima jednog učesnika foruma jedino radi „mahalska obaveštajna služba", što otvara prostor za dalju mistifikaciju postojećih problema.

Među prisutnima, dosta nesuglasica je bilo po pitanju ocene međuetničkih odnosa. Novi Pazar jeste multinacionalna i multikonfesionalna sredina koju danas karakteriše to što različite zajednice žive u miru i toleranciji. Međutim, prema drugom gledištu, suština zajedničkog života bez konflikta jeste u činjenici, da različite zajednice zapravo ne žive zajedno, već jedne pored drugih.

Ekološki problemi su posebna priča. Novi Pazar nema niti jedan dokument (lokalni akcioni plan zaštite životne sredine, recimo - primedba Zorane Atanasović) koji se odnosi na zaštitu životne sredine. Kako je objasnio Ibro Mehmedović iz „Raškog sliva", postojala je inicijativa NVO koje su napravile akcioni plan, ali lokalna vlast nije želela ni da ga pogleda. Dalje, merenje kvaliteta vazduha u gradu nikada nije obavljeno, a sanitarna deponija ne postoji. Trenutno je gradska deponija 23 km od grada i predstavlja izvor zaraze. Jasno je da su toksične materije - iako se ne vrše redovna merenja - prisutne, budući da su sve pritoke reke Jošanice zagađene. Posebnu opasnost po ekologiju predstavljaju komponente za preradu teksasa koje su izuzetno toksične, a izlučuju se direktno u sliv Raške bez filtriranja.

ibro_mehmedovic_i_mithat_nokic

Saobraćaj u Novom Pazaru nije organizovan na odgovarajući način, složili su se Ramiz Crnišanin iz Sandžačkog intelektualnog kruga i Fahrudin Kladničanin iz „Reintegracije". Broj automobila ne odgovara kapacitetima gradskih ulica, trotoari su uski, parkirana vozila primoravaju građane da hodaju ulicama kojima se kreću i automobili, zbog čega postoji opasnost da vozila udare pešake.

U većini komentara je istican stav da lokalna samouprava predstavlja vlast i volju male grupe ljudi i čini se da je ovaj problem suštinski.

Bisera Šećeragić je, rezimirajući raspravu, na kraju ukazala na činjenicu da u Novom Pazaru živi 40% stanovništva uzrasta do 27 godina, što je znatno iznad proseka za republiku. Škole međutim rade u tri ili četiri smene što uslove za rad čini očajnim, a mladima uskraćuje kvalitetno obrazovanje. Poseban problem, o kome se očigledno ne razmišlja, smatra Bisera, jeste taj da Novi Pazar očekuje talas povratnika prema Sporazumu o readmisiji. Procenjuje se da će se na ovo područje vratiti oko 12,000 ljudi (više od bilo kog drugog regiona Srbije, primedba Marka Savkovića) koji će zakucati na vrata službe za zapošljavanje, zdravstvenih i drugih ustanova.

Ramiz Crnišanin je u toku rasprave citirao ajet iz Kurana, „Bog neće nikom pomoći, dok se sam ne promeni". Čini se da je jedan značajan deo novopazarskog društva - nevladin sektor - spreman na takav korak, ali da su institucije te koje zaostaju, bile one na lokalnom, ili na republičkom nivou. Dok se to ne dogodi, Novi Pazar će se na naslovnicama najpre naći po lošim vestima.