Naša deveta rasprava po redu organizovana je 27. novembra, u Valjevu, uz pomoć i podršku lokalnog veća Evropskog pokreta u Valjevu, ali i Skupštine opštine kao domaćina skupa.

Milena Maksimović, lokalni konsultant projekta „Bezbedni gradovi" koji je uključio i valjevsku opštinu predstavila je procenu bezbednosti Valjeva. Pažljivo planirano istraživanje značilo je analizu i integraciju podataka iz objavljenih, samim tim javno dostupnih, ali i neobjavljenih pisanih dokumenata ključnih aktera koji učestvuju u bezbednosti Valjeva (Policijske uprave, Centra za socijalni rad i drugih). Posebno su analizirani upitnici koje su popunjavali akteri te analizirani podaci dobijeni putem intervjua sa predstavnicima navedenih ključnih institucija. Zanimljivo je da je učinjena i analiza komentara posetilaca foruma koji je postavljen na Internet stranicu opštine Valjevo, i možda je najznačajnije to, što su zaključci sa naročito organizovanih okruglih stolova na temu „Dijagnoza lokalne bezbednosti" uključeni u istraživanje.

Prema nalazima istraživanja, nesigurnost građana potiče pre svega od kriminala, odnosno, različitih oblika narušavanja javnog reda i mira: vandalizma, nasilničkog ponašanja, krivičnih dela protiv života i tela, distribucije i zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, saobraćajnih prekršaja i krivičnih dela i izazivanja opšte opasnosti. Istraživanjem su identifikovani i razlozi nebezbednosti koji su svrstani u više kategorija: socio-ekonomsku, sociološku, psihološku, institucionalnu, razlozi vezani za (neiskorišćenost) javnih urbanih prostora, zloupotreba psihoaktivnih supstanci i kultura nasilja. Prepoznate su mogućnosti, ali i slabosti i prepreke koje stoje na putu valjevske zajednice. Milena je naglasila, da će do kraja 2007. biti urađena Strategija za unapređenje bezbednosti čiji su prioriteti definisani: koordinacija rada ključnih institucija, revitalizacija ustanova kulture, bezbednost mladih, suzbijanje zloupotrebe psihoaktivnih supstanci i njihovih posledica, ekološka i zdravstvena bezbednost, suzbijanje i prevencija nasilja u porodici i saobraćajna bezbednost.

Rad partnerske organizacije, Viktimološkog društva Srbije (VDS) predstavila je Jasmina Nikolić, razgovarajući o zaštiti prava žrtava. Kako su ukazali nalazi istraživanja VDS, naše društvo zaostaje za razvijenim zemljama kada je zaštita prava žrtava u pitanju. Ona je izdvojila potrebu da se nizom praktičnih mera osigura pomoć i poboljša pravni položaj žrtava raznih oblika stradanja. Najzad, istakla je problem nedovoljne regionalne pokrivenosti i nedostataka nacionalnog sistema u zaštiti žrtava nasilja.

Reč je prepuštena građanima Valjeva. Radomir Stevanović, savetnik predsednika opštine Valjevo i član radnog tima angažovanog na pisanju Strategije unapređenja bezbednosti, naglasio je da su „građani Valjeva bili prepušteni sami sebi" i da su se zato opredelili za rad na Strategiji, iako su bili svesni da je „zakonodavac blokirao mogućnost bavljenja time". Stevanović je podsetio prisutne, da važno pitanje civilne odbrane i zaštite nije regulisano, te da je neophodno naći rešenje što pre. U jednoj digresiji od ove rasprave, kao drastičan primer kršenja prava građana koji je on prepoznao, Stevanović je označio uskraćivanje prava na civilno služenje vojnog roka licima koja su uslovno osuđena i zatražio od predstavnika Centra da se ovom temom bliže pozabave.

Predsednik okružnog suda u Valjevu Dragan Obradović je istakao da je pozitivno to što je ove godine zabeležen manji broj krivičnih dela, ali se pojavljuju teška krivična dela koja ranije nisu zabeležena. On je takođe istakao da je to što je Valjevo (prema proceni nekih donatora) blizu Beograda često prepreka na konkursima za projekte i da se na ovaj način otežava izgradnja kapaciteta valjevskih institucija.

Dosta pritužbi je bilo na rad policije u Valjevu. Građani su navodili da policija sporo reaguje kada je pozovu, dok se sa druge strane dešava da se interventna jedinica šalje i u slučajevima kada to nije opravdano. Kako je primerom pokazala novinarka lista „Napred", Slavica Tripković, ne postoji dobra saradnja između medija i policije. Njoj se dogodilo da su pitanja koja je nameravala da postavi načelniku Policijske uprave u Valjevu tražena unapred, na šta ona nije pristala. Ukazano je i na još jedan problem iz „medijske sfere". Nakon privatizacije, naročito u manjim sredinama, lokalnim medijima će biti teško da se odupru komercijalizaciji, zbog čega trpe teme koje su od javnog značaja.

Predstavnik firme „Progard Securitas" u Valjevu je govorio o problemima koji proizilaze iz pravne neregulisanosti rada privatnih bezbednosnih kompanija, pre svega o tome da nisu jasni kriterijumi ko može biti zaposlen u ovoj delatnosti. Dragan Obradović je primetio da je najpre neophodno da se usvoji Zakon o oružju, nakon koga bi bilo moguće da se precizno uredi poslovanje privatnih bezbednosnih kompanija.

Poseban deo rasprave je bio posvećen mladima koji, kao i u drugim gradovima nemaju uslove da kvalitetno provode slobodno vreme što može biti okidač za delikventno ponašanje. Istaknuto je da u 85% slučajeva, kada su izvršioci krivičnih dela maloletnici, oni nastavljaju sa tom praksom i kasnije, što govori da je poslednji trenutak da se više pažnje posveti ovom problemu.

Učesnici u raspravi su se složili sa ocenom da je usvajanje Strategije dobro rešenje, ali samo ako usledi iskreno angažovanje svih strana, kako bi proklamovani cilj - unapređenje bezbednosti Valjeva - bio dostignut. Primećena je jedna zabrinjavajuća tendencija: da građani imaju najmanje poverenja u instituciju od koje očekuju najviše kada je njihova bezbednost u pitanju - valjevsku policiju.