Od 19. do 21. jula 2010. istraživački tim Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) konsultovao je predstavnike dvanaeast državnih institucija u sektoru bezbednosti o modelu merenja reforme sektora bezbednosti. Službenici zaposleni na pozicijama višeg i srednjeg nivoa odlučivanja u Kancelariji Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka Vlade Republike Srbije, Predsedništvu, Narodnoj Skupštini, Ministarstvu pravde (Odseku za evropske integracije i upravljanje projektima), Ministarstvu odbrane (Sektoru za politiku odbrane, Sektoru za ljudske resurse, Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštajnoj agenciji), Ministarstvu unutrašnjih poslova (Upravi policije, Birou za strateško planiranje, Sektoru unutrašnje kontrole i Sektoru za analitiku, telekomunikacione i informacione tehnologije), Ministarstvu spoljnih poslova (Sektoru za Evropsku uniju, Odeljenju za NATO i Partnerstvo za mir), Ministarstvu finansija (Upravi za trezor, Upravi za sprečavanje pranja novca, Poreskoj upravi i Upravi carina), Kancelariji Zaštitnika građana, Kancelariji Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Bezbednosno-informativnoj agenciji i Agenciji za borbu protiv korupcije učestvovali su u konsultacijama.

Namera Centra bila je da kroz zajednički rad sa predstavnicima državnih institucija unapredi model merenja merenja reformi sektora bezbednosti (RSB) koji je istraživački tim Centra razvio u protekle četiri godine u okviru projekta Mapiranje i monitoring RSB u Srbiji. Okupljajući predstavnike kako institucija koje se smatraju tradicionalnim akterima sektora bezbednosti (npr. vojske, policije i obaveštajnih agencija), ali i predstavnike Skupštine i nezavisnih državnih institucija nadležnih za nadzor njihovog delovanja, Centar je uspeo da na jednom mestu okupi predstavnike najšireg kruga državnih aktera koje su zadužene da kreiraju, sprovode i nadziru politiku bezbednosti. Učesnici su upravo priliku da se upoznaju sa kolegama iz drugih delova državne uprave koji se, u okvirima mandata institucija u kojima rade, bave različitim temama iz oblasti bezbednosti, ocenili kao jednu od javećih dobiti od seminara.

Kad kažemo sektor bezbednosti, na šta mislimo?

Radionice održane prvog dana konsultacija imale su za cilj predstavljanje koncepta i metodologije istraživanja koju Centar koristi za merenje reforme sektora bezbednosti. U tom smislu, Miroslav Hadžić je predstavio tipologiju organizacija u sektoru bezbednosti koju je Centar usvojio, moguće kontekste u kojima se reforma odvija, kao i ciljeve same reforme. Usledila je prva radionica, u kojoj se od učesnika konsultacija očekivalo da popišu ključne aktere u sektoru, kao i propise koji uređuju njihov rad. Odmah se pokazalo da su, uprkos opsežnom (mada preliminarnom) uvidu, istraživači Centra propustili da uključe aktere koji su, daleko od tradicionalnih, ipak važni u procesu reforme, bilo sa polazišta zaštite ljudskih prava, ili polazišta efikasnosti pružanja usluga. Tako su sada posebno naglašene uloge komunalne policije, poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Saveta (a ne samo Agencije) za borbu protiv korupcije.

Koji pristup Centar koristi u merenju?

Sonja Stojanović je izlaganje o Indeksu reformisanosti sektora bezbednosti započela tezom da je novina instrumenta koji Centar primenjuje u pokušaju da se sektor bezbednosti sagleda u celini i iz ugla organizacije civilnog društva. Većina instrumenata za merenje dometa reforme je do sada proizvela donatorska zajednica kako bi izmerila učinak pomoći koju daju nekoj zemlji. Indeks RSB koji je razvijen u okrilju BCBP ima za cilj da reformu meri iz perspektive građana u zemlji koja se još uvek demokratizuje, te je naglasak na analizi dometa uvođenja principa demokratske uprave u sektor bezbednosti.

Ona je ujedno objasnila ključnu promenu u metodologiji istraživanja. U početnoj fazi istraživanja, ocenjivane su same institucije, odnosno napredak koji su one ostvarile u procesu reforme. Nalazi iz ove pilot faze istraživanja predstavljeni su u Godišnjaku reforme sektora bezbednosti u Republici Srbiji 2008. godine koji je krajem prošle godine predstavljen većini institucija čiji je rad ocenjivan. Pristup je u međuvremenu promenjen. Sada se nastoji oceniti ostvarenost principa reforme kao što su, npr. zaštita ljudskih prava ili efikasno upravljanje ljudskim resursima i to na uzorku celog sektora. Razlog je u činjenici da su brojni problemi uočeni u reformi sektora bezbednosti Srbije sistemski. Na primer, većina državnih organa još uvek nema dovoljno razvijenu kulturu transparentnog, tj. javnog rada, te nedovoljno i neažurno pružaju informacije građanima o svojim nadležnostima, radu i posebno o upravljanju budžetskim sredstvima. Novousvojeni model omogućava da se reforma sagleda holistički, tj. da se uvide zajednički trendovi za ceo sektor, kao i ključne razlike između institucija. Najzad, smatramo da će rezultati ocenjivanja prikazani po kriterijumima imati veću uporednu vrednost i biti primenljivi i na druge zemlje.

Sonja je zatim objasnila zašto i kako se daje niža ili viša ocena kad se primenjuje Indeks RSB. Na primer, pretpostavka ocene 3 je da su ključni zakoni i institucije uspostavljene tako da se građanima pružaju nova prava ili usluge na odgovarajučći način makar dve godine. Za ocene 4 i 5 u državnim insitucijama i među bezbednosnim elitama ne bi trebalo da se dovodi u pitanje da li su reforme u sektoru bezbednosti neophodne, već koji je najbolji način da se one sprovedu. Za najbolju ocenu 5, pored dobre prakse, bitno je da su adekvatni resursi dati državnim organima, kao i da su vrednosti demokratskog upravljanja internalizovane u samim institucijama. Nakon uvodnih izlaganja, učesnici su dobili priliku da u interaktivnim radionicama „testiraju“ metodologiju Centra i da je unaprede ukazujući na specifičnosti upravljanja u institucijama u kojima rade, kao i na korisne izvore informacija.

Kako odrediti „specifičnu težinu“ aktera?

Sonja je pozvala učesnike konsultacija da pomognu istraživačkom timu Centra da ustanove osnov ocenjivanja kod bitno različitih aktera u sektoru bezbednosti, odmere (ponderišu) glasove time što će oceniti da li svi akteri imaju isti značaj za reformu. Tako su pri određivanju „težine“ tj. značaja nekog aktera za određeni kriterijum (npr. zaštitu ljudskih prava), kao najčešći razlozi navođeni faktori: da li se taj akter/organizacija finansira iz budžeta, u kojoj meri može da nanese štetu građanima ako zloupotrebi zakonom propisana ovlašćenja o privremenom ograničenju ljudskih prava i kakva je percepcija građana o važnosti reforme neke institucije.

Koliko možemo i treba da znamo o sektoru bezbednosti?

Zatim su, u radionici koja je posvećena opštoj i finansijskoj transparentnosti raspravljali tzv. „sive zone“, tj. situacije u kojima mogu biti suprotstavljeni principi pristupa informacijama od javnog značaja i potreba da se zaštite podaci o ličnosti ili bezbednosno osetljivi podaci koji su klasifikovani kao tajni. U ovoj diskusiji najaktivniji su bili predstavnici Kancelarije Poverenika za slobodan pristup informacijama i zaštitu podataka o ličnosti i bezbednosno-obaveštajne zajednice. Posebno se potom razgovaralo o tome šta i u kojoj formi građani treba da znaju o sredstvima iz budžeta koja se u njihovo ime troše na sektor bezbednosti, kao i o kompleksnosti materije javnih nabavki u sektoru bezbednosti.

Definicije tipova kontrole u sektoru bezbednosti dopunjene su i precizirane

Učesnici su podeljeni u grupe analizirali uputstva za ocenjivanje četiri vrste kontrole i nadzora nad sektorom bezbednosti: sudske, parlamentarne, kao i nadzora i kontrole koje sprovode izvršna vlast i nezavisni državni organi. Grupa koja je analizirala ulogu izvršne vlasti je u toj meri bila zainteresovana za svoj zadatak da su iskoristili i popodnevnu pauzu da rade u grupi. U zajedničkoj diskusiji najviše pažnje je izazvalo pitanje u kojoj meri mogu nezavisni državni organi da kontrolišu i nadziru tradiocionalne državne organe. Većina učesnika se složila da je ova obalst koju treba dodatno ispitati i unaprediti.

U kojoj meri je sektor bezbednosti u Srbiji integrisan?

Poslednjeg dana Sonja Stojanović je učesnike upoznala sa mehanizmima unapređenja saradnje između različitih državnih insitucija u sektoru bezbednosti radi pružanja jedinstvenog odgovora na pojedine izazove ljudskoj i nacionalnoj bezbednosti (npr. organizovani kriminal, regionalna bezbednost, promet, trgovina i proizvodnja naoružanja). Pored toga, istakla je i značaj saradnje sa privatnim bezbednosnim kompanijama i organizacijama građanskog društva zarad udruživanja resursa u rešavanju problema građana. Ova radionica je najbolje ocenjena pored radionice o demokratskoj civilnoj kontroli i radionice o zastupljenosti žena i nacionalnih manjina u sektoru bezbednosti. Podeljeni u grupe, učesnici su analizirali kvalitet saradnje aktera u sektoru bezbednosti na lokalu u Srbiji, kao i na nivou cele države, saradnju državnih organa sa privatnim sektorom bezbednosti i organizacijama civilnog društva. U grupnom radu, prepoznato je čak 12 politika čiji stepen ostvarenosti direktno zavisi od horizontalne saradnje različitih aktera sektora bezbednosti. Učesnici su na kraju predložili kao studije slučaja na osnovu kojih bi se integrisanost mogla bliže odrediti iteme borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, odgovor na vanredne situacije i harmonizacija sa politikama EU.

Sledeći koraci

U sledećoj fazi istraživanja, Centar planira da pošalje upitnike za zahtevom za konkretne podatke o učinku tih institucija. Takođe, u planu je organizovanje još jedne radionice sa predstavnicima institucija sektora bezbednosti na kraјu istraživačkog procesa radi verifikaciјe rezultata do koјih će istraživački tim Centra doći.

(preuzeto sa prezentacije Beogradskog centra za bezbednosnu politiku)