U petak, 25. juna u Medija centru Beograd pred više od 60 gostiju, predstavljene su dve nove publikacije Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), „Rečnik evropske bezbednosti“ i vizija politike „Ka borbenoj grupi Zapadni Balkan“. Publikacije su predstavljene kroz diskusiju, u kojoj su učestvovali Tanja Miščević, profesorka FPN, Svetlana Đurđević-Lukić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu i Marko Savković, a moderirala direktorka BCBP Sonja Stojanović.

Rečnik, koji je napisan zajedničkim trudom više polaznika Škole za evropsku bezbednost i istraživača Centra uredili su Filip Ejdus, asistent na Fakultetu političkih nauka (FPN) i Marko Savković, istraživač u BCBP.

Autori vizije politike su Nataša Dragojlović, članica Foruma za međunarodne odnose i ekspertkinja Evropskog pokreta u Srbiji, Filip Ejdus i Marko Savković.

U uvodnoj reči, Tanja Miščević je istakla kako u našem društvu nema svesti o tome da je EU, pored političke i jedna bezbednosna zajednica, koja je nastala na ideji mira i stabilnosti u Evropi. U tom smislu, do danas se ništa nije promenilo, budući da je proces evropske integracije i dalje bezbednosni projekat. Odgovarajući na pitanje, „šta Srbija već sada može da uradi“, Tanja je podsetila najpre da je zadatak vlasti u Srbiji da zauzmu takav pristup gde će se naša država ubuduće svrstavati uz odluke koje u spoljnoj i bezbednosnoj politici donosi Savet EU, što do sada nije uvek bio slučaj. Zatim se osvrnula na pregovaračko poglavlje 31, koje se direktno tiče spoljne i bezbednosne politike EU i zaključila kako je vrednost vizije politike u tome što ona prva nastoji da iznese konkretne korake na putu ubrzanja integracije.

Svetlana Đurđević-Lukić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu odgovorila je na pitanje koje su prepreke integraciji Srbije u zajedničku bezbednosnu i odbrambenu politiku (ZBOP). Ako učešće u operacijama EU i nije naša obaveza, činjenica je da u svim izveštajima o napretku stoji informacija o tome koja država kandidat učestvuje i u kojoj meri. Argument da to nije naš prioritet samim tim što se ne navodi kao uslov nije relevantan, smatra Svetlana. Zatim, u ZBOP aktivno učestvuje više članica EU sa kojima Republika Srbija ima izrazito dobre odnose. Ona se tako suprotstavila argumentu da ne možemo učestvovati zato što, navodno, EU kao celina naginje kosovskoj nezavisnosti. Najzad, kao moguću prepreku Svetlana je navela nedostatak horizontalne saradnje ključnih aktera (ministarstava) u procesu bezbednosne integracije u EU.

Marko Savković, istraživač Centra pokušao je da odgovori na pitanje koristi bezbednosne integracije u EU, tačnije, učešća u operacijama. On je najpre istakao kako je koncept „borbene grupe“ iskorišćen kao „vozilo“ kojim je moguće ubrzati proces integracije. U globalnoj podeli posla, tj. odgovornosti za bezbednost, prednost EU je u mešovitom karakteru operacija koje se preduzimaju pod njenom zastavom. Koristi od učešća su u podizanju nivoa gotovosti oružanih i policijskih snaga i sticanju dragocenog iskustva, smatra Savković.

Tanja Miščević je ukazala na iskustva država u regionu koje već aktivno učestvuju u ZBOP. Jedna velika nepoznanica, na koju je neophodno pružiti odgovor, jeste razvoj ZBOP posle Lisabonskog ugovora, koji je upravo u ovoj politici doneo značajne izmene. Značaj vizije politike „Ka borbenoj grupi Zapadni Balkan“ jeste u činjenici da ona posmatra stvari u perspektivi, veruje Tanja. Kada je reč o preprekama, veliku prepreku predstavlja nizak stepen informisanosti javnosti. U tom smislu važna je sinergija, odnosno veza između države i civilnog sektora u različitim oblastima, pa samim tim i ZBOP.

Najzad je Marko Savković predstavio četiri faze integracije Srbije u ZBOP, kako je zamišljeno vizijom politike „Ka borbenoj grupi Zapadni Balkan“.