Zahvaljujući ljubaznosti Regionalnog centra Lingva, naš šesti opštinski forum održan je 6. novembra u prostorijama ove organizacije civilnog društva iz Kraljeva. „Uspešno sprovođenje bezbednosne politike podrazumeva da su građani uključeni u proces odlučivanja o pitanjima bezbednosti, kako na lokalnom tako i na nacionalnom nivou", naglasili su predstavnici Centra za civilno-vojne odnose Zorana Atanasović i Marko Savković, pozivajući prisutne građane da uzmu učešća u diskusiji.

Kako bi se skrenula pažnju javnosti na značaj i ulogu službi za (zaštitu) žrtava kriminaliteta, u Kraljevu je kao „pojačanje" izlagala i koleginica iz Viktimološkog društva Srbije Marina Kovačević-Lepojević. „Srbija na ovom planu mnogo zaostaje za razvijenim zemljama", naglasila je Marina, i nastavila, da „prema istraživanjima Viktimološkog društva, u Srbiji postoje samo četiri specijalizovane službe koje pomažu žrtvama nasilja, dok se tim poslom bave 52 centra za socijalni rad i 54 nevladine organizacije". Posebno zabrinjava koncentrisanost ovakvih službi u pojedinim sredinama, dok regionalna pokrivenost ostaje neadekvatna a nacionalni sistem u zaštiti žrtava nasilja nedostaje.

Nikola Mikarić i Aleksandar Jovanović, saradnici Lingve, raspravljajući o pojedinim fenomenima bezbednosti Kraljeva ponudili su koristan materijal za razmišljanje i raspravu.

Najpre je Nikola Mikarić analizirao uspešnost reforme sektora bezbednosti u Kraljevu. Kako on smatra, primetna su poboljšanja, ali još uvek kod državnih aktera nema dovoljno preventivnog delovanja, civilne kontrole i javnosti u radu. Organizaciona struktura policije je suviše centralizovana i neprilagođena savremenim okolnostima. Takođe, promene društvene, političke i opšte kulture u sistemu bezbednosti bi morale da se brže ogledaju.

Da javnost ne učestvuje dovoljno u procesu reforme, pokazuje to da ne postoji interes za učešće građana i njihovih udruženja u radu nadležnih institucija, dok često postoji i strah od organa represije. Mikarić je naglasio da su građani Kraljeva u istraživanjima kao glavne probleme u radu policije pominjali „korupciju, policijsku službu kao instrument politike, centralizaciju". U očima javnosti, „policija se doživljava kao organ koji postoji da zaštiti sistem, kao instrument vlasti a ne građana". Dalje, policija se smatra „neefikasnom, sporom i tajnovitom službom koju čine pojedinci kojima nedostaje neophodno obrazovanje i obuka".

Mikarić je ponudio na kraju izlaganja jedno viđenje budućnosti sektora bezbednosti u Kraljevu. „Osnovna ideja kojoj bi trebalo težiti jeste da organi bezbednosti budu organizovani kao stručni, kompetentni i depolitizovani subjekti krivične represije, koji će delovati u okviru zakona i profesionalne etike, u korist svih članova društva".

Aleksandar Jovanović je zatim predstavio rezultate ,,Lingvinih" empirijskih istraživanja o problemima bezbednosti, koja su vođena od 2001. do 2007. godine. Građani Kraljeva su u posmatranom periodu različito ocenjivali stanje bezbednosti u gradu. Zadovoljstvo građana je u porastu, ali još uvek nije potpuno. Načelno uzevši, podaci iz ankete za 2007. godinu govore da većina ispitanika (76%) tvrdi da se javni red i mir u njihovom kraju poštuje. Takođe, većina građana veruje da je bezbednost saobraćaja u gradu poboljšana postavljanjem ,,ležećih policajaca", ali, isto tako smatra da bi ih trebalo postaviti i na još nekim mestima u gradu (u Dositejevoj ulici). Da je bezbednost škola poboljšana uvođenjem dežurnog pozornika, ocenilo je 76,5% građana. Posebno je indikativan podatak da su građani Kraljeva izrazili zadovoljstvo odnosom kraljevačke policije prema njima (72,3%).

Usledili su manje prijatni podaci. Opšti je utisak da korupcija stoji na putu boljem životu građana Kraljeva. Većina građana (64,7%) smatra da bi smanjenje korupcije bitno moglo da utiče na poboljšanje njihovog životnog standarda, a oko trećina (35,2%) se delimično slaže sa ovom tvrdnjom. Na rang listi institucija prema zastupljenosti korupcije u 2007. godini građani su na prvo mesto rangirali policiju i carinu (21,01%), slede zdravstvo (20,17%), sudstvo (17,65%), lokalna uprava i preduzeća u njenoj nadležnosti (9,24%). Posebno zabrinjava to što promene lokalne vlasti u odnosu prema koruciji ne primećuje 72% građana.

Predstavnici Policijske uprave Kraljevo - Kristina Nikolić, zadužena za odnose sa javnošću i Goran Grujić, zamenik komandira policijske uprave - posebno su ukazali na poboljšanu organizaciju u radu, podmlađivanje službe, veću i permanentnu edukaciju kadrova i potpunu otvorenost za javnost i saradnju sa građanima, koja, iako je poboljšana, nije još na željenom nivou. Kristina Nikolić je kao zabrinjavajuće oblike kriminala navela i narkomaniju i maloletničku delinkvenciju, a posebno je upućena primedba što i posle tri godine njihovog insistiranja još uvek nije formiran Savet za bezbednost u Skupštini opštine Kraljevo, koji bi obuhvatio sve relevantne institucije i bavio se svim najvažnijim pitanjima iz ove oblasti.

Radovan Milićević, programski menadžer Foruma NVO Kraljevo i jedan od voditelja Internet prezentacije „Zamisli Srbiju" naveo je potresan lični primer pretnji smrću koje su mu upućivane, na koje pravosuđe nije odgovorilo na odgovarajući način.

Izostanak predstavnika lokalne samouprave se itekako osetio. Građani Kraljeva i prisutni predstavnici institucija složili su se na kraju da su primetna određena poboljšanja u opštem stanju bezbednosti Kraljeva, ali da je još puno toga potrebno učiniti, kako bi krajnji cilj - sigurno i bezbedno Kraljevo - bio postignut.