- Prvi u nizu opštinskih foruma održan u Bujanovcu -

"Kako pružiti bezbednost po meri građana i građanki", glasilo je pitanje koje su građanima Bujanovca postavili stručnjaci Centra za civilno-vojne odnose u saradnji sa lokalnom partnerskom organizacijom, Odborom za ljudska prava - Bujanovac, na prvom opštinskom forumu održanom u bujanovačkom Domu kulture, 9. oktobra.

Sonja Stojanović, direktorka Centra za civilno-vojne odnose je najpre upoznala građane sa ciljevima projekta. Potom, Zorana Atanasović je predstavila koncept ljudske bezbednosti, koji, za razliku od tradicionalnog shvatanja bezbednosti u kome se uglavnom podrazumeva oružana sila, uključuje i kategorije zaštite životne sredine ili zaštite kvaliteta hrane.

Koordinator Opštinskog saveta za bezbednost Sevdail Hyseni, predstavio je rad ovog tela savetodavnog karaktera u čijem su sastavu stručnjaci iz različitih oblasti, ali i predstavnici policije i organa lokalne samouprave. Svoje viđenje bezbednosti lokalne zajednice Hyseni je ilustrovao rezultatima ankete o štetnim pojavama u društvu, koju je Savet preduzeo među građanima Bujanovca. Rezultati ove ankete su pokazali da je u svesti građana, povećanje osećanja bezbednosti vezano za povećanje životnog standarda.

Sa Hyseinijevom ocenom saglasio se i šef odborničke grupe „Koalicije za Bujanovac" Stojanča Arsić, dodajući da prioritet Vlade u ovom delu zemlje treba da bude ekonomska bezbednost. Osiromašeni uranijum, kojim je kontaminiran čitav region tokom bombardovanja 1999. godine, ali i kasetne bombe koje još uvek nisu uklonjene sa svih lokacija na jugu Srbije jesu dve ekološke pretnje lokalnoj bezbednosti koje su urgentne po prirodi, rekao je Arsić. Ekološki problemi nedostatka gradske deponije i fabrike za prečišćavanje otpadnih voda potpuno su zanemareni.

Građani Bujanovca koji pripadaju albanskoj etničkoj grupi kao problem posebno su istakli prisustvo naoružanih jedinica Žandarmerije koje se kreću po glavnim ulicama, što, kako su rekli, zastrašuje lokalno stanovništvo. Loš odnos sa predstavnicima pojedinih sela imaju pripadnici vojske, ali je zato Multietnička policija dobro prihvaćena.

Predstavnici romske nacionalne manjine koji su prisustvovali opštinskom forumu u Bujanovcu su istakli da na jugu Srbije u stvari najteže žive Romi, ilustrujući ovu tvrdnju podatkom da je samo 0,5% Roma u ovom kraju zaposleno. Istaknuta je potreba za što većim uključenjem Roma u državne institucije, naročito policiju. Posebno je značajno da je dobar deo Roma koji su nastanjeni na jugu Srbije izbegao sa Kosova nakon bombardovanja 1999. godine.