•  
    •  
    • Kontakt za medije

    • Za sve informacije o aktivnostima BCBP obratite se saradnici za komunikacije:

      Dragana Belanović 064/647-9097

      dragana.belanovic@bezbednost.org

       

    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    • Kontakt za OCD

    • Ukoliko želite da sarađujete sa BCBP ili mrežama čiji smo članovi, ili želite da najavite svoje aktivnosti, pišite na:

      office@bezbednost.org

    •  
    •  
    •  
     
    • Reforma sektora bezbednosti ne sme da zavisi samo od političara na vlasti

    •  
    • Datum: 07. decembar 2012.
      Nastavak reforme sektora bezbednosti je važan za dalju demokratizaciju Srbije, kao i čitavog regiona Zapadnog Balkana, a taj proces će biti otežan ekonomskom krizom i smanjenjem ulaganja u oružane snage, zbog čega je neophodno povećati nivo regionalne i saradnje sa evroatlantskom zajednicom – zaključci su konferencije "Čija bezbednost, čija prava" koju je organizovao BCBP.

      Da je za funkcionisanje sektora bezbednosti važno smanjiti političke manipulacije smatra i poslanik Partije za demokratsko delovanje Riza Halimi. On tvrdi da je politička volja važnija u reformi od zakonitosti i efikasnosti. Kao problem navodi to da manjine u Srbiji nisu integrisane i da se tretiraju kao izdajice.

      “U svim oblastima gde žive manjine važno je naznačiti kakve su aktivnosti sprovedene u integrisanju manjina u sektor bezbednosti. Spremnost za integrisanje nacionalnih manjina pokazuje spremnost  države da rešava problem. Pitanje bezbednosti na jugu Srbije je pitanje stabilnosti, bezbednosti i slobode kretanja. Dijalog sa Prištinom treba da bude spontan  i da on dolazi iznutra a ne da bude podstaknut ulaskom Srbije u EU”, naveo je Halimi.

      Da li je javnost u Srbiji lider u nadzoru sektora bezbednosti ili otežavajući faktor?

      Nakon što su političari poslovično “potpalili” diskusiju, binu su preuzeli predstavnici građanskog društva i medija. Prenosimo deo ovog upečatljivog dijaloga na kraju prvog dana konferencije.

      • Moderatorka Jovanka Matić, članica Upravnog odbora BCBP i viša naučna saradnica Instituta društvenih nauka:

      “Oko 2005. godine su uspostavljeni osnovni mehanizmi civilne kontrole sektora bezbednosti i postojala je volja za reformu. Gde smo danas?”.

      • Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnost Srbija:

      “Danas se može pristupiti većem broju dokumenata nego ranije, ali pravosuđe nije nezavisno i to je veliki problem. Objektivna teškoća je to što su službe bezbednosti mnogo češće nego drugi u prilici da uskrate informaciju - time je nadzor bitno oslabljen”.

      • Branko Čečen, direktor Centra za istraživačko novinarstvo Nezavisnog udruženja novinara Srbije:

      “Mediji i dalje nemaju pristup informacijama - nema suštinskog poboljšanja, a nema ni promene u pristupu samih medija sektoru bezbednosti”.

      • Milan Stefanović, izvršni direktor Protecta Niš

      “Danas imamo sudske procese u kojima se procesuiraju ljudi iz službi za razna krivična dela. Ali ne znam da li su se službe promenile na bolje, u tom smislu sam pesimista”.

      • Matić:

      “Da li u kritičkom delu javnosti postoji svest o potrebi javnog nadzora sektora bezbednosti?”

      • Nenadić:

      “Postoji svest, ali da to nije prioritetno pitanje u javnom diskursu. Ona je bila značajnija pre oko 10 godina”.

      • Stefanović:

      Tri glavna razloga zašto nema javnog nadzora su: zatvorenost institucija sektora bezbednosti, slabi kapaciteti civilnog sektora i loša zakonska regulativa i nedostatak implementacije zakona”.

      • Čečen:

      “Novinari imaju veću slobodu izbora a manje ingerencije, dok policajci imaju velike ingerencije a malu slobodu izbora. Ipak i policajci imaju izbor i taj izbor treba da bude u skladu sa moralnim principima, treba da se usprotive zločinima i kršenjima prava od strane policije i kažu „ja ne pristajem na ovo“. Problem je i to što novinarski kodeksi kod nas uopšte ne postoje”.

      Globalni bezbednosni trendovi relevantni za bezbednosnu politiku Srbije

      Drugi dan konferencije je bio posvećen globalnoj bezbednosti i ulozi koju Srbija i region u njoj imaju.

      Britanski ataše za odbranu u Srbiji Vilijem Ingliš je istakao da danas postoje četiri globalne pretnje: međunarodni terorizam, sajber criminal, klimatske promene i vojne krize.

      “Države nemaju dovoljno kapaciteta da se samostalno suprotstave ovim pretnjama, te je važno da se okrenu partnerstvu i saradnji. Samo na taj način moguće je ostvariti stabilnost i bezbednost, što je osnova za prosperitet. Britanija i dalje smatra da je NATO ključni faktor za njihovu odbranu, a EU je na tom planu kompatibilni partner”, tvrdi Ingliš.

      Na pitanje moderatorke panela, predsednice parlamentarnog Odbora za evropske integracije Milice Delević, o ulozi Srbije u borbi sa globalnim izazovima, Ingliš je istakao doprinos Srbije u EU i međunarodnim misijama u Somaliji i Kongu.

      Potraga za efektivnim sektorom bezbednosti

      Poslednji panel je obeležila debata o značaju kontinuirane reforme sektora bezbednosti.  Istraživačica Norveškog instituta za odbrambene studije Ingrid Busterud je istakla da je refoma bezbednosnih insitucija ključna za održavanje mira i doprinos demokratizaciji balkanskih država. Da se u reformi stalno moraju pratiti trendovi, kao što je smanjivanje troškova i broja vojnika, smatra i Đorđo Lacio, šef Odeljenja za politiku odbrane u italijanskom Ministarstvu odbrane. Najveći izazov reformi je smanjenje budžeta, što dodatno usporava modernizaciju oružanih snaga, istako je Marian Majer, samostalni istraživač Centra za evropske i severno-atlantske poslove iz Slovačke.

      Na pitanje moderatorke Tanje Miščević, bivše državna sekretarka zadužena za politiku odbrane u Ministarstvu odbrane, da li razumemo važnost regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu, Busterud je istakla da je to izuzetno važno, kao način “Pametne odbrane”. Majer je savetovao da treba krenuti od malih ciljeva i zajedničkih vrednosti, a ne od velikih planova.

      Publika je bila veoma aktivna tokom cele koferencije, a poslednje pitanje koje je uputila direktorka BCBP Sonja Stojanović, o posledicama sve većeg uključivanja vojske u domaća bezbednosnu pitanja, je podstaklo različite odgovore.

      • Marian Majer:

      “Vojska je najspremnija i najobučenija u rešavaja problema kao što su poplave”.

      • Ingrid Busterud:

      “U Norveškoj se vodi velika debata o odnosu vojske i policije, povod za to je bio teroristički napad u Oslu. Policija je kritikorana zato što nije tražila helicopter od vojske i brže interveniše”.

      • Đorđo Lacio:

      “Bezbednost je zajednički projekat. U budućnosti vojska će se dosta angažovati unutar svoje države, dok će dosta policije biti angažovano u inostranstvu”.

      Izveštaju doprineli Branka MIlinčić, Isidora Stakić, Aurelija Đan i Nikola Đurić.

       

    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •