•  
    •  
    • Kontakt za medije

    • Za sve informacije o aktivnostima BCBP obratite se saradnici za komunikacije:

      Dragana Belanović 064/647-9097

      dragana.belanovic@bezbednost.org

       

    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    • Kontakt za OCD

    • Ukoliko želite da sarađujete sa BCBP ili mrežama čiji smo članovi, ili želite da najavite svoje aktivnosti, pišite na:

      office@bezbednost.org

    •  
    •  
    •  
     
    • Službe bezbednosti na Zapadnom Balkanu treba da budu u službi građana a ne političara

    •  
    • Datum: 20. decembar 2019.

      U Srbiji u praksi ne postoji kontrola službi bezbezbednosti, a slično je i u Crnoj Gori. Situacija veoma liči na ono što je u Severnoj Makedoniji dovelo do reforme službi pre pet godina, istaknuto je na diskusiji koju je Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) organizovao 20. decembra 2019. u Beogradu.

      Izvršni direktor BCBP Predrag Petrović naglasio je da kontrola parlamenta i nezavisnih organa nad službama bezbednosti u Srbiji dugo ne postoji u praksi.

      "Više ne postoji nikakva vrsta kontrole nad službama bezbednosti. Mi smo ranije imali veoma aktivnog zaštitnika građana, koji je bio uzor, ne samo ovde kod nas na Zapadnom Balkanu, nego i u Evropi. On je sproveo zaista jako dobru, dubinsku kontrolu Bezbednosno informativne agencije i čiji izveštaj služi kao primer kako treba vršiti tu kontrolu", objasnio je Petrović.

      Situacija u Srbiji veoma podseća na Severnu Makedoniju pre 5 godina, kada je izbio skandal sa zloupotrebom službi bezbednosti za prisluškivanje velikog broja ljudi. Sistem bezbednosti je visoko centralizovan, postoje jake lične veze predsednika sa ključnim ljudima za rad službi bezbednosti, a spoljnog nadzora gotovo nema, rekao je Petrović.

      „Iako je u službi bezbednosti oduvek bilo ljudi bliskih vladajućim strankama, nikada se na čelu Bezbednosno-informativne službe nije nalazio jedan od osnivača stranke na vlasti, kao što je slučaj sa sadašnjim direktorom BIA Bratislavom Gašićem, koji je jedan od osnivača Srpske napredne stranke,“ Petrović je istakao.

      Pre reforme službi bezbednosti u Severnoj Makedoniji 2015. godine, zaposleni su bili povezani i partijski i porodično, objasnila je Magdalena Lembovska iz Centra za evropske strategije Eurothink. Ukazala je da je izgrađen sistem kontrole izvršne vlasti, sudova i medija, koji je bio u službi jednog centra moći.

      „Zloupotreba službi bezbednosti u Severnoj Makedoniji je bila sistemska. Omogućile su je bliske veze ljudi na ključnim pozicijama, zarobljavanje različitih delova države i medija, tehnička rešenja i manjak spoljne kontrole,“ istakla je Lembovska.

      Reformu službi u Severnoj Makedoniji pokrenuli su građanski protesti, a veliku ulogu imala je Evropska komisija i međunarodna zajednica. Reformisani su tehnički kapaciteti i ojačana je spoljna kontrola, Lembovska je objasnila.

      U Crnoj Gori veliki broj institucija ima ovlaštenja da kontroliše službu bezbednosti - od ombudsmana i Agencije za zaštitu ličnih podataka, do parlamentarnih odbora, objasnila je istraživačica Instituta Alternativa iz Crne Gore, Dina Bajramspahić. Kao veliki problem Bajramspahić je navela i zastrašenost građana, koji smatraju da nemaju prava na informacije o radu službi bezbednosti.

      "Veoma je teško baviti se ovom temom kada većina javnosti prihvata zdravo za gotovo da je normalno da obaveštajni sektor bude apsolutno netransparentan i da je normalno da obaveštajni sektor radi samo za vlast. Imate građane koji se plaše da kritikuju vlast, jer smatraju da ih neko neprestano sluša i prati, koji se plaše da idu na proteste, jer smatraju da ih neko gleda", istakla je Bajramspahić.

      Ukoliko građani nemaju nikakve informacije o radu službi bezbednosti, a time ni priliku da učestvuju u javnom diskursu o definisanju bezbednosnih pretnji, to otvara vrata preklapanju interesa političkih elita i službi bezbednosti, Bajramspahić je zaključila.

      Organizacija ove diskusije je deo projekta „Ko nadzire nadzirače: Ka odgovornim službama bezbednosti na Zapadnom Balkanu”, koji zajednički sprovode Beogradski centar za bezbednosnu politiku iz Srbije,  Centar za evropske strategije - EUROTHINK iz Sjeverne Makedonije i Institut alternativa iz Crne Gore. Projekat je podržao Evropski Fond za Balkan u okviru svog regionalnog programa Think and Link.
    •  

    Video

    •  
      • Trend politizacije službi bezbednosti vidno je odmakao u Srbiji. Šta od iskustva Severne Makedonije i Crne Gore u reformi službi bezbednosti Srbija može da iskoristi u preokretanju ovog trenda glavna je tema panela koji je Beogradski centar za ...
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •