•  
    •  
    • Kontakt za medije

    • Za sve informacije o aktivnostima BCBP obratite se saradniku za komunikacije:

      Radomir Cvetković 064/647-9097

      radomir.cvetkovic@bezbednost.org

       

    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    • Kontakt za OCD

    • Ukoliko želite da sarađujete sa BCBP ili mrežama čiji smo članovi, ili želite da najavite svoje aktivnosti, pišite na:

      office@bezbednost.org

    •  
    •  
    •  
     
    • Odnos između Zapadnog Balkana i EU treba da se prilagodi novoj normalnosti

    •  
    • Datum: 19. oktobar 2018.

      foto: Aleksandar Anđić
      foto: Aleksandar Anđić
      Nova normalnost zahteva da EU promeni svoj pristup na Balkanu i identifikuje probleme u vezi sa vladavinom prava i demokratije, ali i da Balkan menja svoj pristup EU, zaključeno je na 8. Beogradskom bezbednosnom forumu (BSF) održanom od 17. do 19. oktobra 2018.

      Sami političari neće se suočiti sa korupcijom zbog svojih interesa u održavanju kleptokratskih mreža; građani i civilno društvo moraju biti uključeni u postavljanje zdravih osnova, istaknuto je na panelu posvećenom diskusiji o visokoj korupciji.

      „Prva žrtva korupcije u odbrani je sam sistem odbrane. Korupcija u javnim nabavkama može dovesti do toga da vojnici izlaze na teren sa neispravnom opremom,“ rekla je istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Katarina Đokić koja je učestvovala u panelu.

      foto: Aleksandar Anđić
      foto: Aleksandar Anđić

      Akademski događaj na ovogodišnjem BSF-u bio je posvećen odgovoru na pitanje o tome koliko je konflikt osjetljiv na odgovor EU. Učesnici su zaključili da se EU pomerila ka pragmatičnijem pristupu i poboljšala svoje kapacitete za odgovor na krizu, ali da je potrebno da brže uči od uspeha i neuspeha. Učesnici su se složili da lokalno treba uključiti na različitim nivoima, ali uz preispitivanje toga šta koncept „lokalnog“ znači.

      „Termin ’lokalno’ je postao ključna reč u političkim i akademskim krugovima poslednjih godina, sa fokusom na lokalno učešće, lokalni legitimitet itd. Ali gde i šta je „lokalno,“ i kako mu pristupaju oni koji dolaze od spolja?" istakao je Rodžer Mak Ginti, profesor na Durham univerzitetu.

      Glavni fokus EU je bio na institucionalnoj izgradnji, izgradnji kapaciteta i kratkoročnoj bezbednosti, umesto pružanja dugoročnih rezultata i stabilnosti, istakla je viša istraživačica Norveškog instituta za međunarodne odnose (NUPI) Pernile Riker. Međutim, dela su pokazala da je EU voljna da se prilagodi, dodala je Riker. Morten Boas (NUPI) takođe je upozorio da EU mora prestati da koristi pristup sa vrha prema dole. Mora da pronađe bolji način prenošenja znanja sa terena u Brisel, rekao je Boas na zatvaranju akademskog događaja.

      Posle događaja, mladi istraživači imali su priliku da razgovaraju o svojim karijerama i dobiju savete iskusnijih kolega tokom Method Cafe-a.

      foto: Aleksandar Anđić
      foto: Aleksandar Anđić

      Jedan od panela koji je izazvao najveće interesovanje bio je posvećen odnosima između Beograda i Prištine. Kvalitet života i sigurnost svih koji žive na Kosovu treba da bude glavni prioritet dijaloga. Status quo i potezi učinjeni iz koristi samo za jednu stranu su štetni za pripadnike obe zajednice, i sporazum ne može biti takav da jedna strana dobije sve dok druga sve izgubi, učesnici su se složili, iako imaju različite pozicije.

      „Moramo staviti sve etikete sa strane i uvesti etiku u politiku, kako bismo se bavili time kako ljudi žive,“ rekla je Gordana Čomić, potpredsednica Parlamenta Srbije.

      „Odgovori na ’igre’ između Beograda i Prištine leže u dva društva, a ne u političarima, koji imaju koristi od statusa quo,“ naglasio je Agon Malići, analitičar politika i urednik suosnivač sbunker.net

      foto: Aleksandar Anđić
      foto: Aleksandar Anđić

      Reforme u oblasti vladavine prava su jedan od ključnih elemenata pomirenja u regionu, ali glavni katalizator je EU i poruke koje šalje. To je bila glavna poenta tink-tenkerskog panela o budućnosti Balkana u perspektivi 2025. godine.

      "Proces pomirenja zavisi od stranaka koji krivično gone one koji su odgovorni za ratne zločine. Neće biti napretka bez napredovanja u vladavini prava i utvrđivanju činjenica kroz međuvladine napore", rekla je Ana Marjanović Rudan iz Politikon mreže i Praxis Development.

      foto: Aleksandar Anđić
      foto: Aleksandar Anđić

      Održavanje mira u regionu je osnova za napredak u kojem saradnja Srbije i NATO igra značajnu ulogu i doprinosi ekonomskom napretku koji je od suštinskog značaja za građane, istaknuto je tokom razgovora između predsednika Republike Srbija Aleksandra Vučića i generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga, koji je organizovan 8. oktobra kao poseban događaj BSF.

      foto: Aleksandar Anđić
      foto: Aleksandar Anđić

      Moramo tražiti odgovore na novu normalnost, koja podrazumeva krizu u ekonomiji, politici i društvu, tako što ćemo učiti što je više moguće i kreirati prostore bez straha koji izazivaju populisti, zaključile su članice Upravnog odbora Sonja Stojanović Gajić (Beogradski centar za bezbednosnu politiku), Suzana Grubješić (Evropski pokret u Srbiji) i Sonja Liht (Beogradski fond za političku izuzetnost) na zatvaranju događaja.

      „Jedna od direktnih preporuka BSF-a je da se pristup EU zapadnom Balkanu i odnos regiona sa EU moraju promeniti. Glavna promena mora da bude otvoreno prepoznavanje problema koji se tiču vladavine prava i demokratije,“ rekla je Stojanović Gajić.
      „Postoji patološki oblik nove normalnosti, a to je alternativna desnica, populistički pokreti koji su svuda oko nas i koji potresaju temelje međunarodnog poretka, a pre svega EU", naglasila je Grubješić.
      „Moramo biti spremni, čak i kao mala i relativno nerazvijena zemlja. Možemo skočiti vrlo visoko ako se na vreme pripremimo,“ zaključila je Liht.

      foto: Aleksandar Anđić
      foto: Aleksandar Anđić

      Saznajte više o svim temama o kojima se razgovaralo na osmom Beogradskom bezbednosnom forumu.

      Beogradski bezbednosni forum predstavlja najrelevantniji događaj na kome se ključni akteri sastaju i razgovaraju o spoljnim poslovima i bezbednosnoj politici na Balkanu i Evropi. Pokrenut od strane organizacija civilnog društva, razmatra različite perspektive i mišljenja i doprinosi rešavanju najaktuelnijih pitanja. BSF od 2011. godine organizuju tri partnerske organizacije civilnog društva - Beogradski fond za političku izuzetnost, Beogradski centar za bezbednosnu politiku i Evropski pokret u Srbiji.

    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •