•  
    •  
    • Kontakt za medije

    • Za sve informacije o aktivnostima BCBP obratite se saradniku za komunikacije:

      Radomir Cvetković 064/647-9097

      radomir.cvetkovic@bezbednost.org

       

    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    • Kontakt za OCD

    • Ukoliko želite da sarađujete sa BCBP ili mrežama čiji smo članovi, ili želite da najavite svoje aktivnosti, pišite na:

      office@bezbednost.org

    •  
    •  
    •  
     
    • Zarobljena država ugrožava bezbednost građana

    •  
    • Datum: 29. jun 2018.

      U Srbiji postoji jaz između zakona i prakse, nekontrolisana vlast nastoji da umanji prava građana, a pažnja javnosti se odvlači nevažnim temama. Način za usporavanje procesa zarobljavanja države je jačanje institucija i povezivanje struke, istaknuto je na skupu koji je Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) organizovao 29. juna 2018. godine u Beogradu.

      Zarobljena država kao pojam je sve češće predmet analiza u Srbiji i susednim zemljama, a u najnovijoj strategiji Evropske komisije za Zapadni Balkan se spominje da u regionu postoje elementi zarobljene države, istakla je glavna urednica portala Peščanik i moderatorka panela Svetlana Lukić, i dodala da se pod tim pojmom podrazumeva forma sistemske političke korupcije.

      Predsednik Upravnog odbora BCBP Miroslav Hadžić je istakao da je zarobljena država „nekontrolisana, potencijalno neodgovorna vlast koja služi samo svojoj svrsi.“ Govoreći o zarobljenoj državi iz bezbednosnog aspekta, Hadžić je kazao da ima smisla otvoriti debatu o tome da li je postojao period kada Srbija nije bila zarobljena država.

      Hadžić je ocenio da nisu postojale bilo kakve zamisli o reformama sistema u sektoru bezbednosti, već da se samo radilo o reorganizaciji bez bilo kakvih novina zbog čega trpimo posledice. Dodao je da smo svedoci ponovne politizacije i ideologizacije vojske, policije i bezbednosnih službi i ukidanja profesionalne autonomije.

      „Jedan od elemenata zarobljene države je tajnost, odnosno netransparentnost i skrivanje. Zakoni i promene u zakonima donose se bez javne rasprave. Tim zakonima se hoće povećati diskreciona moć ministara, odnosno civilnih nalogodavaca u državnim aparatima,“ naglasio je predsednik Upravnog odbora BCBP.

       „U ovakvoj situaciji, vi stalno morate emitovati atmosferu straha, pošto u uslovima straha zarobljenost države činite nevidljivom“, naglasio je Hadžić i dodao da je krajnja posledica zarobljene države „ukinuta bezbednost građana“.

      Zajedničkom borbom i strukom protiv zarobljavanja države

      Sudija Apelacionog suda i predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević analizirala je posledice zarobljavanja države u oblasti pravosuđa.

      Prvi kanal rušenja institucija je zakonodavni okvir koji to omogućava, nakon čega sledi pravljenje haosa učestalim menjanjem zakonskih uslova i to što država sama svoje zakonske obaveze ne poštuje.Aktuelni vlastodršci smatraju da su pobedom na izborima dobili legitimitet da sve kontrolišu. Dolazi do otvorenog nepoštovanja temeljnog ustavnog načela podele vlasti“ ocenila je Boljević.

      Boljević je rekla da je od poslednjeg mišljenja Venecijanske komisije očekivala da će se „trgovati vladavinom prava“ zarad dnevnopolitičkih interesa. Međutim, Komisija je prepoznala da je proces bio narušen „atmosferom ogorčenosti i ozlojeđenosti“ i pozvala vlasti da ne štede napore da naprave konstruktivnu debatu, ocenila je Boljević i dodala da je nacrt mišljenja Venecijanske komisije bio još direktniji i još eksplicitnije kritički.

      Boljević je ukazala i na nove predloge ustavnih izmena koji prete da učine Visoki savet sudstva disfunkcionalnim, čime bi, ocenila je ona, u Ustav bila uključena institucija koja ne funkcioniše.

      „Proces odbrane aktuelnog Ustava od predloženih amandmana ujedinio je celokupnu pravnu struku i deo civilnog sektora koje se bavi zaštitom vladavine prava, što je pozitivna strana. Struci treba pomoć, jer samo struka i jačanje institucija mogu društvu da donesu korist“, zaključila je Boljević.

      Vladavina prava je obaveza svake vlasti a ne stvar političke volje

      Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić ocenio je da je u Srbiji evidentan sve veći raskorak izmedju normativnog i stvarnog stanja poštovanja zakona i da je "urušavanje institucija put bez povratka".

      „Ovde se dosta govori o političkoj volji da se primeni neki zakon. To je besmisleno. O političkoj volji može da se govori pre usvajanja nekog zakona. Jednom kada stupe na snagu, zakoni se moraju poštovati. Ovde postoji politička volja da se ne poštuju zakoni,“ istakao je Šabić.

      Poverenik je upozorio da, iako Srbija ima jedan od najbolje ocenjenih zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, odjednom se menja taj zakon i to u većoj meri nego što novine u praksi to zahtevaju. On je ocenio da je dat niz loših predloga, poput izuzimanja državnih društva kapitala iz zakona, kao rezulzat neadekvatne analize tokom koje nisu konsultovane relevantne institucije. Tako se, na primer, u jeku borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije iz zakona izuzimaju državna društva kapitala.

      „Sprema se i novi Zakon o tajnosti podataka. Ranije sam bio kritičan prema njemu, naročito u vezi sa odredbama o nadzoru nad poštovanjem zakona, i zahtevao da se predvide sankcije ukoliko se ne izvrši redovno preispitivanje klasifikacije podataka. U zakonu piše da se izveštaj o sprovođenju zakona podnosi Narodnoj skupštini, a niko ga nikad nije video. Na osnovu čega se onda donosi novi zakon?“ upitao je Šabić.

      Poverenik je istakao da se na intervencije koje spadaju u njegovu nadležnost reaguje žestokim napadom, a da se njegovo pozivanje na odgovornost državnih organa naziva se politikanstvom.

      Besmislene teme kao skretanje pažnje

      Nadovezujući se na temu poštovanja postojećih zakona, novinarka Tamara Skroza je rekla da Srbija ima dobro ocenjene medijske zakone koji najznačajnije medijske institucije ignorišu.

      „Regulatorno telo za elektronske medije (REM) je zadužen da nadgleda sprovođenje zakona, ali članovi ovog tela otvoreno odbijaju da to čine. Novinarske organizacije i aktiviste spoljni akteri guraju u dijalog s vlastima, da bi se došlo do kompromisa. To ne može da se čini tako što bi se kršio Ustav i dok novinari trpe otvoren pritisak. U tom kontekstu, mi već godinu dana pričamo o usvajanju medijske strategije, kako bi vlast prikazala da nešto radi“ kazala je Skroza.

       Skroza je navela da se javnosti stalno plasiraju neke nove teme kojima bi medijska zajednica trebalo da se bavi, a kao primer je navela najavljeno formiranje državne "Grupe za borbu protiv lažnih vesti", koje je okarakterisala kao "bizarno", jer, kako je ocenila, "vlast živi na lažnim vestima i manipulaciji statistikom".

      „Mi se već danima bavimo temom koja ne postoji, ali koja je potencijalno opasna. Ako se takvo telo oformi, radiće kao inkvizicija za medije. A to je samo plasman nove temekako se ne bi bavili suštinom, a to je kako da nezavisno novinarstvo opstane u Srbiji", zaključila je Skroza.

      Cilj događaja koji je BCBP organizovao u Kući ljudskih prava i demokratije bio je ukazivanje na trendove zloupotrebe i urušavanja institucija zarad jačanja nekontrolisane političke moći i iznošenje preporuka kako bi se taj proces zaustavio.

    •  

    Video

    •  
      • U Srbiji postoji jaz između zakona i prakse, nekontrolisana vlast umanjuje prava građana, a pažnja javnosti se odvlači nevažnim temama. Način za usporavanje procesa zarobljavanja države je jačanje institucija i povezivanje struke, istaknuto ...
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •