Vesti iz BCBP, Izmene akcionih planova za poglavlja 23 i 24 do kraja godine
  •  
    •  
    • Kontakt za medije

    • Za sve informacije o aktivnostima BCBP obratite se saradniku za komunikacije:

      Radomir Cvetković 064/647-9097

      radomir.cvetkovic@bezbednost.org

       

    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    • Kontakt za OCD

    • Ukoliko želite da sarađujete sa BCBP ili mrežama čiji smo članovi, ili želite da najavite svoje aktivnosti, pišite na:

      office@bezbednost.org

    •  
    •  
    •  
     
    • Izmene akcionih planova za poglavlja 23 i 24 do kraja godine

    •  
    • Datum: 25. maj 2018.

      Vreme je da se mere iz Akcionog plana prilagode i primene u praksi kako bi građani Srbije osetili konkretne koristi od evrointegracija, istaknuto je na sastanku Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) za Poglavlje 24 i Pregovaračke grupe za pravdu, slobodu i bezbednost koji je Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) organizovao 25. maja 2018. u Beogradu.

      „EU zahteva realne i merljive rezultate, da zakon važi jednako za sve i da svi kriminalci budu procesuirani čak iako imaju veze sa nosiocima vlasti,“ rekla je direktorka BCBP i koordinatorka Radne grupe NKEU za Poglavlje 24 Sonja Stojanović Gajić na sastanku u Palati „Srbija“.

      Stojanović Gajić je na skupu istakla da je EU u Strategiji proširenja na Zapadni Balkan prvi put prepoznala problem zarobljene države, odnosno da su veze  sa organizovanim kriminalom i korupcijom prisutne na svim nivoima vlasti i dovode do isprepletanosti javnih i privatnih interesa u svim zemljama Zapadnog Balkana. Zato je neohodno iskoristiti reviziju Akcionog plana ne samo za usaglašavanje sa minimalnim pravnim standardima EU, već da se otklone uzroci koji dovode do percepcije nekažnjivosti i nejednakog pristupa pravdi i bezbednosti među građanima. Za Poglavlje 24 najvažnije je da se predvide mere koje bi dovele do ispunjenja prelaznog merila o jačanju integriteta policije  sa ciljem da ona  postane operativno nezavisna od političkog uticaja i upliva kriminala. Jedino tada će policija smeti da istražuju sve za koje postoje dokazi, a ne da selektivno postupaju samo kad ne ugrožavaju posebne interese političara i kriminalnih grupa.

      Da zakoni nisu dovoljan pokazatelj napretka ukazuje i primer izmena zakona o reformi policije usvojenih u martu ove godine, naglasila je Stojanović Gajić. Iako je proklamovani cilj izmena bila profesionalizacija policije slobodne od političkog uticaja i upliva kriminala, napravljen je izuzetak da ministar bez jasnih kriterijuma može da odlučuje o zapošljavanju bez konkursa i  napredovanju. Vrlo je važno posvetiti pažnju oblastima za koje EU nema čvrste pravne tekovine, kao što su standardi o tome šta je profesionalna i odgovorna policija, Stojanović Gajić je upozorila. Pored toga, zakoni mogu biti menjani pod plaštom reformi tako da smanjuju dostignut nivo prava građana, kao u slučaju izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama, zaključila je Stojanović Gajić.

      Šta su ciljevi revizije Akcionog plana?

      Šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji  Tanja Miščević izjavila je da akcioni planovi za poglavlja 23 i 24 treba da budu revidirani do kraja 2018. godine.  Ona je istakla da je važeća verzija akcionog plana bila optimistična jer sadržinerealne rokove i nisu predviđeni dovoljni kapaciteti za sprovođenje aktivnosti. Miščević je rekla da revidirani Akcioni plan za Poglavlje 24 treba da  bude kredibilan i sadrži realistične planove sa ciljem da se ispune prelazna merila koja su dobijena na međuvladinoj konferenciji u maju 2016. godine, kada je i otvoreno ovo poglavlje. Istakla je da će revidirani Akcioni plan za Poglavlje 24 morati da sačeka da bude usaglašen sa izmenama u Akcionom planu za Poglavlje 23 koje se očekuju pred kraj godine, iako će verovatno biti gotov ranije.

      Miščević je naglasila da je plan Srbije je da ispuni prelazna merila do 2021. i da dve godine kasnije zatvori to poglavlje. Zbog toga je u novom Nacionalnom programu za usvajanje pravnih tekovina EU rok za usaglašavanje sa EU pomeren sa 2018. na 2021. godinu, pri čemu je uzeto u obzir da pregovarački proces mora biti završen dve godine pre zvaničnog ulaska u EU, za šta je data 2025. kao okvirna godina. Miščević je naglasila da plan Beograda nije brzo kretanje ka EU po svaku cenu, već da sve neophodne mere „budu dostupne nama kao građanima Srbije“.

      Zamenica načelnika Sektora Ministarstva unutrašnjih poslova za međunarodnu saradnju, evropske poslove i planirajne Jelena Bujaković izjavila je da je više od 50% aktivnosti iz prvog Akcionog plana je ispunjeno, a da nije realizovano manje od 20%. "Ne postoji nijedna oblast u poglavlju 24 gde apsolutno nema nikakvog napretka," kazala je Bujaković.

      Podsetila je da je usvojeno niz propisa, kao što su zakoni o strancima, azilu i graničnoj kontroli, kao i strategija, među kojima su Strategija za sprečavanje trgovine ljudima i Strategija za borbu protiv terorizma. Kao jedan od razologa neispunjavanja svih aktivnosti iz prvog Akcionog plana Bujaković je navela formiranje nove vlade i usvajanje izmena Zakona o ministarstvima, zbog čega su predlozi novih zakona ponovo upućivani na mišljenje. Takođe, neke aktivnosti nisu sprovedene jer je trebalo da budu finansirane iz projekata čiji je početak kasnio, a u nekim slučajevima nije postojala volja druge strane koja učestvuje u realizaciji aktivnosti, kao u slučaju sporazuma o readmisiji.

      U delu sastanka zatvorenom za javnost predstavnici organizacija civilnog društva imali su prilike da čuju o realizovanim aktivnostima iz Akcionog plana i njegovim izmenama od koordinatora za potpolitike u okviru Poglavlja 24 iz Ministarstva unutrašnjih poslova, Republičkog javnog tužilastva, Ministarstva finansija, Bezbednosno-informativne agencije (BIA) i Ministarstva spoljnih poslova,  Uprave carina, kao i da postave pitanja.

       Teme su bile pravosudna saradnja, policijska saradnja, borba protiv organizovanog kriminala, borba protiv droga, falsifikovanja evra, carinska saradnja, borba protiv terorizma, vizna politika, migracije, azil, i spoljne granice i Šengen.

      Na kraju sastanka dogovoreno je da članice Radne grupe NKEU dostave pisane predloge za izmenu Akcionog plana do kraja juna 2018.

      Nove aktivnosti za smanjenje korupcije treba da ciljaju na rešavanje problema

      Istraživač BCBP Saša Đorđević postavio je niz pitanja u vezi sa integritetom i borbom protiv korupcije, kontrolom oružja i borbom protiv droga. Đorđević je istakao da nije jasno koje su suštinske promene nastale kao rezultat realizovanih aktivnosti u oblasti smanjenja korupcije u graničnoj policiji i ukazao je na problematično i nejasno upravljanje konfiskovanom imovinom stečenom izvršenjem krivičnih dela.

      Mera iz revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 24 koja se tiče unapređenja borbe protiv korupcije na granici je neprecizna, naveo je istraživač BCBP.

      „Za sprovođenje aktivnosti nije utvrđen rok, potrebna sredstva i izvor finansiranja. Pokazatelj rezultata je neprecizan i ne znači apsolutno ništa jer se bez ikakvog obrazloženja ističe da su rezultati sprovođenja ove aktivnosti konsultacije sa Agencijom za borbu protiv korupcije i unapređenje sistema internih kontrola,“ naglasio je Đorđević.

      Aktivnosti u Akcionom planu za Poglavlje 24 treba da predstavljaju odgovore na rizike od korupcije u graničnoj policiji, čiju analizu je Ministarstvo unutrašnjih poslova izradilo prošle godine, Đorđević je zaključio.

      Pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i načelnik Sektora za međunarodnu saradnju, evropske poslove i saradnju Zoran Lazarov je rekao da je ovo tek prva verzija revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 24 i da tek predstoji sređivanje, i da je važno prepoznati sve nepreciznosti što pre kako bi se ispravile.

      Na pitanje zašto Akcioni plan ne obuhvata regionalnu dimenziju kontrole malokalibarskog oružja s obzirom da su zamenici ministara spoljnih i unutrašnjih poslova zemalja u regionu potpisali zajedničku izjavu odgovoreno je da se čeka da prvo sve neophodne deklaracije budu potvrđene na Londonskom samitu.

      Izvršni direktor BCBP Predrag Petrović ukazao je na potrebu da organizacije civilnog društva imaju pravovremene informacije o realizaciji  Nacionalne strategije za sprečavanje i borbu protiv terorizma.

      „Vrlo je važno da organizacije civilnog društva dobiju informacije na osnovu kojih će vršiti istraživanja, s obzirom da su prevencija i utvrđivanje pokretača ekstremizma među glavnim elementima strategije. BCBP je tokom istraživanja za Extremism Research Forum - Serbia Report od tužilaštva dobio informacije o optuženima za terorizam zbog odlaska u Siriju, dok za one koji su išli da se bore u Ukrajini nismo dobili podatke,“ rekao je Petrović.

      Igor Kecojević (BIA) istakao je da su građani Srbije koji su se borili u Ukrajini kriminalizovani i da taj problem jeste u fokusu, ali da se ne dovodi u vezu sa terorizmom.

       

      Nacionalni konvent o Evropskoj uniji je stalno, institucionalizovano telo u okviru koga se se vodi tematski strukturisana debata između predstavnika državne administracije, nevladinih organizacija, političara, stručnjaka, profesionalnih organizacija i šire javnosti o pristupanju Srbije Evropskoj uniji. NKEU se sastoji od 21 radne grupe koje tematski pokrivaju svih 35 poglavlja pravne tekovine EU. BCBP je koordinator Radne grupe za poglavlje 24.

       

    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •