Vesti iz BCBP, Sistem bezbednosti Srbije potrebno urediti Ustavom
  •  
    •  
    • Kontakt za medije

    • Za sve informacije o aktivnostima BCBP obratite se saradniku za komunikacije:

      Radomir Cvetković 064/647-9097

      radomir.cvetkovic@bezbednost.org

       

    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    • Kontakt za OCD

    • Ukoliko želite da sarađujete sa BCBP ili mrežama čiji smo članovi, ili želite da najavite svoje aktivnosti, pišite na:

      office@bezbednost.org

    •  
    •  
    •  
     
    • Sistem bezbednosti Srbije potrebno urediti Ustavom

    •  
    • Datum: 13. februar 2018.

      Vlada Milić, Bogoljub Milosavljević, Miroslav Hadžić, Jelena Pejić (foto: BCBP)
      Vlada Milić, Bogoljub Milosavljević, Miroslav Hadžić, Jelena Pejić (foto: BCBP)

      Sistem bezbednosti treba da bude sastavni deo Ustava jer je bezbednost države i građana javno dobro. Tako se kreira brana za potencijalnu zloupotrebu od strane donosioca političkih odluka, zaključak je skupa koji je Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) organizovao 13. februara 2018. u Medija centru u Beogradu.

      Bogoljub Milosavljević (foto: Medija centar)
      Bogoljub Milosavljević (foto: Medija centar)

      Sistem bezbednosti u Ustavu Srbije skromno je uređen, ocenio je Bogoljub Milosavljević, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union.

      „Sektoru bezbednosti potrebno je posvetiti jednu celinu u Ustavu, gde se određuje ko komanduje, rukovodi i odgovara za sektor bezbednosti, koji su principi organizovanja i ko vrši civilnu demokratsku kontrolu“, naglasio je Milosavljević.

       

      Miroslav Hadžić (foto: Medija centar)
      Miroslav Hadžić (foto: Medija centar)

      Odgovornost donosioca političkih odluka je stub za izgradnju sistema bezbednosti, istakao je predsednik upravnog odbora BCBP Miroslav Hadžić.

      „Potrebno je da Ustavom bude uređena odgovornost onih koji pružaju bezbednosne usluge, uključujući odgovornost za profesionalnu spremnost vojske i odgovornost pred Skupštinom ili drugim organima“, kazao je Hadžić.

      Hadžić je upozorio na opasnost od koncentrisanja moći u rukama pojedinaca ili male grupe, zbog čega bi demokratskom civilnom kontrolom trebalo obuhvatiti i civilne naredbodavce.

       

      Ustavom regulisati Savet za nacionalnu bezbednost

      Milosavljević je podsetio da je Srbija jedna od retkih zemalja koje imaju Savet za nacionalnu bezbednost, a čiji ustav ne uređuje šta predstavlja to telo.

      „Potrebno je da Ustavom bude uređeno upravljanje i rukovođenje sistemom bezbednosti i da se definiše mesto, položaj i uloga Saveta za nacionalnu bezbednost“, Hadžić je dodao.

      Primeri dobre prakse

      Istraživačica BCBP Jelena Pejić predstavila je primere ustavnog uređenja bezbednosti u regionu i šire  koji pokazuju šta sve može da bude ustavna materija koja funkcioniše u praksi. Pejić je naglasila da je u poređenju sa zemljama regiona u Srbiji pitanje civilne demokratske kontole krnje i rasuto definisano.

      Jelena Pejić (foto: Medija centar)
      Jelena Pejić (foto: Medija centar)

      „U Ustavu Crne Gore se ne samo proklamuje civilna demokratska kontrola nad vojskom i službama bezbednosti, nego se skladno tome propisuje i parlamentarni nadzor. Van regiona dobar primer predstavlja Južnoafrička Republika, koja kao i Srbija ima autoritarno nasleđe koje je prevazišla devedesetih godina. U južnoafričkom slučaju podređenost legitimno izabranim nosiocima vlasti nije samo načelna, već predviđa određena tela zadužena za kontrolu nad konkretnim akterima i parlamentarni nadzor u posebnim odborima sa višestranačkim sastavom. Jedinstveno ustavno rešenje  postoji u Rumuniji, gde i Vrhovni savet za nacionalnu odbranu izveštava parlament. Interesantne primere u vezi sa pojedinim segmentima demokratske civilne kontrole nalazimo u ustavima Turske, Čilea i Makedonije. Čak i nakon ustavnih izmena tokom 2017. u Turskoj je odgovornost predsednika uređena tako da on u svojstvu komandanta oružanih snaga odgovara parlamentu. U slučaju Čilea nije predviđena samo odgovornost predsednika, već i ministara, generala i admirala, dok makedonski Ustav zahteva da se na čelu Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova nađu civilna lica koja taj status imaju najmanje 3 godine“, Pejić je obrazložila.

       

      Bitno je da proklamovanje ne ostane na načelnom nivou, nego da se zakonodavac obaveže da ovu materiju uredi i nižim aktima, zaključila je Pejić.

       

      Cilj javne rasprave bio je da se sagledaju ključni nedostaci ustavnog uređenja u oblasti bezbednosti i iznesu predlozi za njihovo prevazilaženje. Iako je stručna javnost od početka ukazivala na propuste ustavnog teksta i načina na koji je usvojen, Vlada je tek nedavno inicirala izmene Ustava, i to samo u oblasti pravosuđa, pod pritiskom napretka pristupnih pregovora Srbije sa Evropskom unijom, ignorišući potrebu promena Ustava u drugim važnim oblastima. BCBP ovim putem želi da doprinese široj debati o tome kakav ustav je potreban građanima Srbije i kakvo mesto u njemu treba da zauzme sistem bezbednosti.

    •  

    Video

    •  
      • Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) organizovao je javnu raspravu „Zašto je sistemu bezbednosti mesto u Ustavu?“ koja je održana 13. februara 2018. godine u Medija centru u Beogradu. Govornici na skupu su bili: - Miroslav ...
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •