•  
    •  
    • Kontakt za medije

    • Za sve informacije o aktivnostima BCBP obratite se saradniku za komunikacije:

      Radomir Cvetković 064/647-9097

      radomir.cvetkovic@bezbednost.org

       

    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    • Kontakt za OCD

    • Ukoliko želite da sarađujete sa BCBP ili mrežama čiji smo članovi, ili želite da najavite svoje aktivnosti, pišite na:

      office@bezbednost.org

    •  
    •  
    •  
     
    • BCBP na globalnoj listi tink-tenkova najbolje rangiran iz Srbije i regiona u tri kategorije

    •  
    • Datum: 02. februar 2018.

      Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) se šestu godinu za redom našao među najboljim istraživačkim centrima na svetu na rang listi Global Go To Think Tank Index.

      Na najpoznatijoj globalnoj rang listi istraživačkih centara BCBP je najbolje ocenjeni tink-tenk iz Srbije i prvi iz regiona na temu odbrane i nacionalne bezbednosti, kao i na temu spoljne politike i međunarodnih odnosa.

      Mali broj tink-tenkova uopšte bude nominovan za rangiranje svake godine, a posebno sa Zapadnog Balkana, stoga je ulazak na rang listu dostignuće samo po sebi i čestitamo svim kolegama iz Srbije i regiona koje su se našle na ovogodišnjoj listi. 

      BCBP je za 2017. godinu rangiran kao:

      • 14. u Centralnoj i Istočnoj Evropi, gde je prvi na listi iz Srbije
      • 53. na svetu u oblasti Odbrana i nacionalna bezbednost, gde je prvi na listi iz regiona
      • 50. na svetu u oblasti Spoljna politika i međunarodni odnosi, gde je prvi na listi iz regiona

       

      Global Go To Think Tank Index je odgovor Programa za istraživačke centre i civilno društvo Univerziteta u Pensilvaniji (SAD) na veliki broj zahteva donosilaca odluka, donatora i novinara da se naprave liste najeminentnijih nacionalnih, regionalnih i internacionalnih istraživačkih centara. U procesu nominovanja i ocenjivanja pored tink tenkova učestvovalo je više od 3.500 predstavnika univerziteta, instituta, vladinih, nevladinih, međunarodnih i donatorskih organizacija, kao i nezavisnih eksperata i novinara.

      Istraživanje skreće pažnju i na globalne trendove u radu tink-tenkova, a skrećemo pažnju na nekoliko:  

      • Pogoršanje zakonodavnog okvira za osnivanje i funkcionisanje organizacija civinog društva i instituta u mnogim zemljama (sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, finansiranje OCD od delatnosti ili iz inostranstva, registracija, povećanje izuzetaka od slobodnog pristupa informacija).

      Smanjene finansiranja za istraživanja javnih politika, ispitivanje ideja i institucionalne grantove, a dominantan način finansiranje je za kratkoročne projekte.

      • Pojačanu konkurenciju jer se istraživanjem pored tink-tankova sada bave i organizacije kojima to nije glavna delatnost, npr. mediji, organizacije koje se bave javnim zastupanjem, konsultantske kuće i u anglo-saksonskom svetu, sve više i advokatske firme. Pored toga u illiberalnim demokratijama, tu su i “fake” organizacije.

      • Rast populizma i stavova protiv elita svih vrsta koje se krive za uzroke kriza, nejednakost u društvu i druge probleme. Tink-tenkovi su u svetlu ovih kretanja percipirani kao deo problema jer se uglavnom doživljavaju delom društvenih elita koje su odgovorne za probleme u društvu.

      • Politika post-istine, društveni ambijent u kome istina, argumenti prestaju da budu važni, već se polu-istinama, pa čak i lažnim vestima koje izazivaju emocije i koje se distribuiraju preko socijalnih mreža tako da je sadržaj personalizavan, tj. tačno prilagođen konkretnom biraču, kupcu, čitaču itd. Doba post-istine je delimično izazvano, a i dodatno produbljuje polarizacije i konflikte unutar društava, te je često bitnije da li sa «narodom» ili deo elita ili nekih drugih protivnika, nego da li ono što govoriš je istinito i relevantno.

      • Uticaj socijalnih medija i Interneta na rad tink-tenkova - informisanje, konzumiranje sadržaja i donošenje odluka. Ovo kreira potrebu da zadrže kvalitet istraživanja i predlaganja rešenja, ali da posvete dodatnu pažnju da njihovi nalazi  stignu u pravo vreme, u pravom formatu, pravoj publici.

       

      Univerzitet u Pensilvaniji od 2008. godine objavljuje najsveobuhvatniju godišnju rang listu vodećih istraživačkih centara iz celog sveta. Lista je proizvod višemesečnog istraživanja kojim je obuhvaćeno više od 6.500 istraživačka centra iz celoga sveta. Organizacije su rangirane u 50 kategorija, prema regionu kome pripadaju, oblastima koje istražuju i posebnim rezultatima koje su ostvarile. 

      Neki od kriterijuma koji se koriste pri ocenjivanju organizacija su:

      • Kvalitet, posvećenost i ugled rukovodstva i zaposlenih;
      • Odnos sa kreatorima politika i ostalim političkim akterima;
      • Sposobnost za uključivanje novih glasova u proces kreiranja politika;
      • Mogućnost za kreiranje novih znanja i alternativnih ideja;
      • Kvalitet, broj i doseg istraživanja i analiza;
      • Medijska vidljivost;
      • Upotreba društvenih mreža u cilju povezivanja sa donosiocima odluka, novinarima i javnošću;
      • Uticaj na društvo.
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •