•  
    •  
    • Kontakt za medije

    • Za sve informacije o aktivnostima BCBP obratite se saradniku za komunikacije:

      Radomir Cvetković 064/647-9097

      radomir.cvetkovic@bezbednost.org

       

    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    • Kontakt za OCD

    • Ukoliko želite da sarađujete sa BCBP ili mrežama čiji smo članovi, ili želite da najavite svoje aktivnosti, pišite Saši Đorđeviću na mejl

      sasa.djordjevic@bezbednost.org

    •  
    •  
    •  
     
    • Hitno urediti poslove nespojive sa policijskom profesijom

    •  
    • Datum: 12. decembar 2017.

      Novim izmenama Zakona o policiji nije jasno definisano koji su poslovi nespojivi sa policijskom profesijom, ili koji bi mogli da izazovu sukob interesa, što se može negativno odraziti na bezbednost građana, zaključeno je na predstavljanju studije Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), održane 12. decembra u Medija centru.

      Pitanje delatnosti nespojivih sa policijskom profesijom predstavlja pitanje sukoba interesa, zbog važnosti, odgovornosti i nadležnosti samih policajaca, navodi istraživačica BCBP Sofija Mandić.

      "Bavljenje nespojivim delatnostima predstavlja tešku povredu službene dužnosti, iako nisu dovoljno precizne definisane. Lista nespojivih delatnosti za proteklih 25 godina je usvojena samo jednom, i to 1992. godine. Nova zakonska regulativa mora da ponudi odgovore na pitanje kojim poslovima ne smeju da se bave u slobodno vreme",  rekla je Mandić.

      Ona je dodala i da je loša materijalna situacija glavni razlog zbog kog policajci u Srbiji traži dodatni posao, da 97 odsto ispitanih policajaca smatra da su im plate male, da je samo 3 odsto policajaca potpuno zadovoljno svojim poslom, i da nešto više od petine ispitanika smatra da je njihova finansijska situacija nepodnošljiva.

      Rezultati najnovije studije BCBP su „poražavajući“, a rok za donošenje podzakonskog akta o nespojivim delatnostima je istekao u februaru tekuće godine, naveo je potpredsednik Policijskog sindikata Srbije Vladimir Pavićević.

      "Nove promene u Zakonu o policiji su brojne i suštinske. Donošenje velikog broja promena u kratkom roku se može negativno odraziti po bezbednost građana, a posledica loših uslova rada u policiji može samo biti samo dodatno umanjenje bezbednosti građana", zaključio je Pavićević.

      Pitanje poslova nespojivih sa policijskom profesijom se mora na neki način regulisati. Sve policije na svetu imaju problem sa ovom pravnom materijom, smatra izvršni potpredsednik Strukovnog udruženja policije dr Rudolf Arčibald Rajs Vladimir Džigurski.

      "Plata policajca u Srbiji je ispod državnog proseka. Logično bi bilo da im se omogući dodatna zarada, pod uslovom da ih drugo angažovanje ne dovodi u sukob interesa. Potrebno je ugledati se na pozitivna iskustva drugih zemalja i način na koji su oni rešili ovaj problem", rekao je Džigurski.
       
      Policajci jesu nezadovoljni ekonomskim polozajem zbog čega često traže dodatno zaposlenje, ali su još nezadovoljniji zbog stresa, lošeg radnog okruženja, odnosom rukovodilaca i građana prema njima, smatra zamenik predsednika Sindikata srpske policije Mile Lazarević.
       
      "Studija BCBP je trebala da obrati dodatnu pažnju i na druge zaposlene u MUP. Njihove prosečne plate su manje nego policajske, a takođe raspolažu znanjem i veštinama koje se mogu komercijalizovati. Sindikat srpske policije smatra da policajcima treba omogućiti da se bave poslom obezbeđenja - nije isto kada policijski službenik obezbeđuje banku, poštu ili kockarnicu", kaže Mile Lazarević.

      Iz razlike u poslovima privatnog obezbeđenja i poslova policijskih službenika proizilazi nespojivost ove dve delatnosti, navodi Đorđe Vučinić, zamenik sekretara Udruženje za privatno obezbeđenje i ostale uslužne delatnosti.

      "Imamo informacije da u noćnim klubovima privatni radnici obezbeđenja ponekad vrše pretrese, što nije u skladu sa važećim zakonima. Postoji suštinska razlika u načinu obavljanja poslova policajaca i privatnog obezbedjenja - policajac uvek postupa kao policajac i koristi policijska ovlašćenja, za šta privatno obezbeđenje nije ovlašćeno", naveo je Vučinić.

      Udruženje za privatno obezbeđenje i ostale uslužne delatnosti u trenutnim tržišnim prilikama smatra da u najvećem broju slučajeva policajcima treba omogućiti da se bave privatnim obezbeđenjem, pod uslovom da se to čini u skladu sa propisima, zaključio je Vučinić.

      Istraživanje za studiju „Poslovi nespojivi sa policijskom profesijom“ rađeno je na prigodnom namernom uzorku, koji je koristan za pilot-studije. Jedinice uzorka izabrane su na osnovu članstva u jednom od četiri policijska sindikata, koji su za ovo istraživanje izabrana na osnovu kriterijuma reprezentativnosti i broja članova. Uzorak je biran isključivo na osnovu toga koliko su ispitanici bili dostupni za učestvovanje u istraživanju. Realizovana su dva konsultativna sastanka sa policajcima, pa je istraživanje obuhvatilo i članove strukovnog udruženja policije. Uzorak je obuhvatio 796 ispitanika.

      Studija je sačinjena po zahtevu i za potrebe Zaštitnika građana u okviru projekta „Jačanje kapaciteta Zaštitnika građanaˮ, koji je podržala Švajcarska agencija za razvoj i saradnju. Stavovi i mišljenja izneti u studiji i na događaju ne izražavaju stavove Zaštitnika građana niti Švajcarske agencije za razvoj i saradnju. Prezentaciju istraživanja organizuje BCBP u okviru projekta „Puls integriteta i poverenja u policiju na zapadnom Balkanu”, koji je podržala Evropska unija kroz program „Podrška civilnom društvu“. Stavovi i mišljenja izneti u studiji i na događaju ne izražavaju stavove Evropske unije.

    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •