Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) organizovao je 28. februara i 1. marta obuku novinara o specifičnostima izveštavanja o sektoru bezbednosti, sa fokusom na izazovima sa kojima se suočavaju žene zaposlene u bezbednosnim institucijama.

Dvodnevni seminar ,,Rodna ravnopravnost u sektoru bezbednosti’’ pohađalo je 14 novinara lokalnih i nacionalnih medija sa ciljem da se unapredi praksa izveštavanja o temama bezbednosti i rodne ravnopravnosti.

Različite bezbednosne potrebe žena i muškaraca

Kako se bezbednost muškaraca i žena razlikuje u kontekstu prirodnih katastrofa tema je o kojoj je govorila Zorica Mršević, vanredna profesorka na Fakultetu za evropske pravne i političke studije u Novom Sadu i istraživačica Instituta društvenih nauka. Ona je naglasila da postoji različita ranjivost muškaraca i žena u situacijama prirodnih katastrofa.

„Vrlo je bitno prepoznati drugačiju ulogu žene jer katastrofe nisu rodno neutralne. Treba predstaviti ženu kao akterku u samoj nevolji, a ne samo kao žrtvu. Ako ponovimo iste rodne odnose ponovili smo iste nebezbednosne uslove i za posledicu ćemo imati istu proporciju žrtava u situacijama prirodnih katastrofa. Svest o tome da postoje rodne razlike povlači i svest o tome da katastrofe više pogađaju marginalizovane i siromašne“, poručila je Mršević.

O različitim bezbednosnim rizicima za muškarce i žene u partnerskim odnosima govorila je Tanja Ignjatović, koordinatorka razvoja dobrih praksi u oblasti nasilja u porodici Autonomnog ženskog centra. Ona je istakla da „različita distribucija moći omogućava dominaciju jednog člana porodice usled čega dolazi do nasilja u partnerskom odnosu“. Ona je istakla različite kontekste koji mogu da ugroze bezbednost žene.

„Kada je trudna, žena postaje ranjivija i nasilje uglavnom počinje u tom periodu jer je muškarcu lakše da uspostavi moć i kontrolu nad ženom. Još neki od faktora koji predstavljaju rizik za žene su nezaposlenost, zatim vlasništvo nad imovinom koje žene nemaju, pa u situacijama kada žele da se oslobode nasilnika žene su te koje moraju da napuste dom. Zbog uloge majke, u brojnim situacijama žena se žrtvuje kako bi zaštitila decu“, navela je Ignjatović.

Uvid o bezbednosti žena i muškaraca u kontekstu rata novinarima je izneo major Goran Topalović, trenutno na čelu grupe za praćenje i koordinaciju Centra za mirovne operacije u Beogradu.

„Od 80 miliona žrtava rata, čak 60 miliona čine žene. Rat nije izmislio rodno zasnovano nasilje i seksualno zlostavljanje, ali te pojave tada postaju izraženije. Interesantno je da je silovanje proglašeno za ratni zločin tek kad su i muškarci postali žrtve. Važno je da muškarci prihvate odgovornost, jer su žene ugroženije u kontekstu rata“, naveo je Topalović i istakao da njegovo iskustvo iz multinacionalnih operacija govori dane postoji ni jedan zadatak koji žena ne može da uradi podjednako dobro kao muškarac na istoj poziciji.