•  
    •  
    • Kontakt za medije

    • Za sve informacije o aktivnostima BCBP obratite se saradnici za komunikacije:

      Dragana Belanović 064/647-9097

      dragana.belanovic@bezbednost.org

       

    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    • Kontakt za OCD

    • Ukoliko želite da sarađujete sa BCBP ili mrežama čiji smo članovi, ili želite da najavite svoje aktivnosti, pišite na:

      office@bezbednost.org

    •  
    •  
    •  
     
    • Rodna ravnopravnost u bezbednosnim institucijama doprinosi demokratizaciji društva

    •  
    • Datum: 26. februar 2013.
      Učešće evropskih, regionalnih i domaćih stručnjaka u dijalogu o dobrim primerima implementacije NAP 1325 privuklo je pažnju brojnih nevladinih i međunarodnih organizacija, kao i predstavnika policije i parlamenta Republike Srbije.

      Implementacija NAP-a za primenu Rezolucije 1325 bila je tema diskusije u biblioteci BCBP
      Implementacija NAP-a za primenu Rezolucije 1325 bila je tema diskusije u biblioteci BCBP
      Uključivanje civilnog društva u sprovođenje Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 SB UN - Žene, mir i bezbednost (NAP) je u Zapadnoj Evropi, ali i regionu doprinelo povećanju transparentnosti rada državnih institucija i kvalitetnijem odgovaranju stvarnim potrebama na terenu, rečeno je na skupu održanom 26. februara 2013. godine u biblioteci BCBP.

      "Proces uključivanja civilnog društva nije samo tehnička stvar, već on suštinski menja pristupa rešavanju problema, kako od strane države, tako i od strane nevladinog sektora. Treba da vidimo šta se iz iskustva drugih država, pre svega iz okruženja, može izvući kao pouka za našu zemlju", naglasila je direktorka BCBP Sonja Stojanović Gajić.

      Heder Hatenen iz Ženevskog centra za demokratsku kontrolu oružanih snaga (DCAF) ukazala je na značaj koji zajednička implementacija NAP-a ima za reformu sektora bezbednosti, ali i za izgradnju civilnog društva i poboljšanje komunikacije sa državnim institucijama.

      "Primena NAP-a doprinosi demokratizaciji celokupnog društva. Često se zaboravlja da podjednaka zastupljenost polova u institucijama nije događaj, već proces", rekla je Hatenen.

      Neophodna saradnja vlasti i građanskog društva

      "Nije dovoljno imati samo jedan lep dokument, neophodno je da svi shvate značaj implementacije NAP", zaključak je i Karmel Buler, savetnice za rodnu ravnopravnost i borbu protiv trgovine ljudima u Ministarstvu spoljnih poslova Švajcarske. Ona smatra da je zadatak svake vlade u ovom procesu da bude transparentna i da osluškuje zahteve koje joj civilno društvo postavlja.

      Direktorka vladine Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Ivana Ćirković naglašava da još uvek nema sistemskog priključivanja civilnog društva u rad državnih institucija, ali ističe da se na tome radi.

      "Možemo da kažemo da je za razliku od 2004 godine, kada nismo ni razumeli šta je civilno društvo, danas primetan znatan napredak. NAP je dokument vlade u kome se više nego u bilo kom drugom podrazumeva uključivanje organizacija civilnog društva", smatra Ćirković.

      Isustva iz BiH mogu biti od koristi za Srbiju
      Isustva iz BiH mogu biti od koristi za Srbiju
      Iskoristiti iskustva iz regiona i sveta

      "Žene su te koje su se u Bosni i Hercegovini prve uključile u sprovođenje NAP-a zbog toga što su odlučile da svoju marginalnu poziciju preokrenu i pokažu da je njihovo uključivanje od izuzetne važnosti za celokupno društvo", istakla je Memnuna Zvizdić, izvršna direktorka organizacije Žene ženama iz BiH.

      Zvizdić je navela da pomaka u aktivnijoj ulozi žena u društvenoj zajednici BiH ima, ali da se i dalje mora pratiti situacija na terenu jer se razumevanje i primena ovog dokumenta često kreću u različitim smerovima.

      Istraživačica BCBP Gorana Odanović ukazala je na različita iskustva učestvovanja civilnog društva u izradi NAP širom sveta. Naglašavajući da su pozitivne strane uključivanja povećanje transparentnosti državnih institucija i odgovaranje NAP stvarnim potrebama na terenu, Odanović je istakla da su organizacije civilnog društva važan izvor informacija.

      "Saradnja civilnog društva i države se odvijala kroz konsultacije, na redovnim ili ad-hok sastancima, kao i kroz uključivanje organizacija civilnog društva u aktivnosti radnih grupa", navela je istraživačica BCBP.

      Okrugli sto je deo projekta “Sprovođenje Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN u reformi sektora bezbednosti u Srbiji”, koji Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) sprovodi uz podršku Ženevksog centra za demokratsku kontrolu oružanih snaga (DCAF).

      Izveštaju doprinela stažistkinja BCBP Olga Vasić

    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •