•  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
        • Ovim projektom se teži promociji i komunikaciji dijaloga pod okriljem EU kroz približavanje ljudi i stavova. Aktivnosti su osmišljene tako da dopru do šire javnosti, uključujući Albance s Kosova, Srbe s Kosova i građane Srbije, kako bi istakle „dobre vesti“ o uticaju tehničkog dijaloga.

           

          Ljudske priče u kojima su tehnički sporazumi doneli koristi i različite perspektive i izazovi dijaoga biće prikazani kroz rezultate istraživanja.

           

          Peer-to-peer komponenta nudi učesnicima mogućnost da se uključe u druge perspektive, izgrađuju saveze i izazivaju stereotipe i zablude što će doprineti konstruktivnim diskusijama o dijalogu.

           

          Konzorcijum KSPAG se sastoji od osam organizacija civilnog društva koje žele da prošire podršku za dijalog: Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Grupa za istraživanje politika Balkana (BPRG), Institut za demokratiju za razvoj (D4D), Kosovski centar za studije bezbednosti, NVO ACTIV, Beogradski fond za političku izuzetnost (BFPE), Evropski pokret u Srbiji (EMinS) i Komitet pravnika za ljudska prava - YUCOM.

           

          Ciljevi projekta

          Opšti cilj je promocija i komunikacija prednosti tehničkog dijaloga o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije pod okriljem EU široj javnosti, fokusirajući se na niz aktivnosti usmerenih na komunikaciju i informativnih aktivnosti, peer-to-peer  saradnju, istraživanje i lokalno učešće.

           

          • Proširenje podrške za tehnički dijalog Beograda i Prištine pod okriljem EU i normalizaciju odnosa građana sa Kosova i iz Srbije stvaranjem efektivnih kanala za deljenje koristi i ishoda dijaloga.
          • Pregled perspektiva građana o tehničkom dijalogu Beograd-Priština da bi se omogućio usklađeniji proces i mere normalizacije.
          • Omogućavanje saradnje i umrežavanja mladih, organizacija civilnog društva, kreatora mišljenja i medija u cilju podrške tehničkom dijalogu Beograda i Prištine.
          • Unapređenje komunikacije i podsticanje progresivnih perspektiva građana o tehničkom dijalogu Beograd-Priština i normalizaciji odnosa.
          • Utvrđivanje trajne grupe organizacija civilnog društva i tink-tenkova koji mogu da zagovaraju i podržavaju tehnički dijalog između Beograda i Prištine.

           

          Ključne aktivnosti

          • Informisanje o dijalogu Kosova i Srbije
          • Istraživanje, publikacije i konferencije
          • Peer-to-peer saradnja
          • Lokalno angažovanje
          • Jačanje konzorcijuma

           

          Objavljeni članci
           

          "Energija je lepak, a ne eksploziv"
          Milan Simurdić

          Poverenje u dijalog otpočet Briselskim sporazumom 2013, pod okriljem EU, se izgubilo kako zbog unutrašnje političkih ograničenja i potreba dve strane, tako inertnosti i dezangažovanju svetskih metropola. Krah multilateralizma i prateća nemoć diplomatije su samo ojačali amplitudu nesporazuma i pretnju novim  zamrznutim konfliktom u Evropi. Vraćanje dijaloga na stazu normalizacije se može pokazati podjednako izazovnim kao i njegovo otpočinjanje. Ukoliko postoji tema koja bi mogla da dodatno da „otkravi“ dijalog  Beograda i Prištine, zašto to ne bi bila energija?

           

          Dijalog: moja perspektiva iz Mitrovice
          Fljorentina Hajdari-Hajra

          Tehnički dijalog između Kosova i Srbije je započet 2011. godine i doveo je do 33 postignuta sporazuma. Sporazumi su uticali na različite oblasti života ljudi, uključujući slobodu kretanja, matične knjige, katastarsku dokumentaciju, carine, lokalnu samoupravu na severu, priznavanje diploma, regionalnu saradnju, energetiku, telekomunikacije, pravosuđe, itd. Poboljšanje života građana i međusobne saradnje je bio jedan od ključnih prioriteta dijaloga.

           

          Širi kontekst tehničkog dijaloga Beograda i Prištine
          Aleksandar Kovačević

          Gotovo 60 godina pregovora između različitih lokalnih uprava na teritoriji bivše Jugoslavije o teritorijalnim uticajima i infrastrukturi su relevantno iskustvo za tehnički dijalog između Prištine i Beograda. Najznačajnija poruka iz tog dugog perioda je da su (retke) odlučne spoljne intervencije u fizičku infrastrukturu imale snažan uticaj na uspostavljanje trajnih sporazuma i iskorenjivanje siromaštva, dok su dugi politički pregovori imali tendenciju da zanemare probleme siromaštva. Kada se uspostavi nova stvarnost, ljudi se prilagode, dok život lokalnog stanovništva, uz veće ili manje nesuglasice, postaje bolji a političke odluke lakše. Rešenje Tršćanske krize iz 1950ih pokazalo je taj efekat.

           

          Linije podele i tačke spajanja u njima (IBM)
          Kozeta Dervishi

          U okviru tehničkog dijaloga pod pokroviteljstvom Evropske unije, Kosovo i Srbija su u decembru 2011. godine postigli Sporazum o integrisanom upravljanju granicama, koji je poznat pod engleskim akronimom IBM. Sporazum uređuje prekograničnu saradnju, uključujući zajedničke tačke prelaza, redovnu komunikaciju policijskih vlasti, carina i drugih agencija.Postizanje sporazuma je omogućeno na osnovu zakonodavstva i najboljih praksi EU, kao i principa “konstruktivne nedorečenosti”. U slučaju ovog sporazuma, reč “granica” u okviru koncepta integrisanog upravljanja granicama, se sa jedne strane razume kao državna granica, dok je druga strana smatra administrativnom linijom. Pored toga, korišćenje reči “nadležnost” umesto “suverenitet” je takođe doprinelo postizanju sporazuma i primeni koncepta integrisanog upravljanja granicama na šest prelaznih tačaka između Kosova i Srbije.

           

          Halo, Kosovo?
          Gazmir Raci

          "Poštovani, stari pozivni broj +377 više nije u funkciji. Molimo Vas da koristite novi pozivni broj +383". 

          Ovo je bilo obaveštenje koje je jedan mobilni operater na Kosovu davao korisnicima, obaveštavajući ih na taj način da se promenio međunarodni pozivni broj, a nakon potpisivanja sporazuma između Prištine i Beograda u okviru tehničkog dijaloga kojim posreduje EU. Ovo je takođe predstavljao značajan početak novog kosovskog identiteta na polju međunarodnih komunikacija.

           

          Toksične materije, siguran transport - Efekti primene Sporazuma o primeni sertifikata za drumski prevoz opasnih materija (ADR sertifikata)
          Ljuljzim Krasnići

          Sporazum o međusobnom priznavanju sertifikata za drumski prevoz opasnih materija (u daljem tekstu: ADR sertifikata), koji su u Briselu 25. aprila 2016. godine potpisali Kosovo i Srbija uz posredovanje EU, je doprineo slobodnom protoku opasnih materija i omogućio ekonomsku saradnju kosovskih preduzeća koja posluju u ovom sektoru, a u skladu sa evropskim i međunarodnim standardima.

           

          Efekti tehničkih sporazuma: romska perspektiva
          Avni Mustafa

          Romska zajednica je jedna od zajednica na Kosovu koja se suočava sa najviše poteškoća. Između ostalog, jedan od problema sa kojim se suočavaju jeste nedostatak matičnih dokumenata. Pojedini Romi, iz različitih razloga, nisu mogli da dobiju kosovska dokumenta. Odsustvo dokumentacije je uticalo na dalju marginalizaciju pripadnika ove zajednice.

           

          Sloboda kretanja na Kosovu - Između formalnih sporazuma i realnosti
          Boban Stojanović

          Sporazum o slobodi kretanja potpisan je u julu 2011. godine između Beograda i Prištine, u okviru tehničkog dijaloga posredovanog od strane Evropske Unije, čiji je cilj bio da reši probleme slobode kretanja, te, u stvari, predstavlja odgovor na pitanje na koji način građani mogu da se kreću unutar Kosova, odnosno pitanje prelaska sa Kosova u Srbiju i obrnuto. Sporazum utvrđuje niz propisa o ličnim dokumentima (poput ličnih karti), vozačkih dozvola, kao i registracionim tablicama za motorna vozila i njihovo osiguranje.

           

          To stalno kretanje...
          Besfort Kosova

          Nekada je građanima Kosova odlazak u Srbiju bio veoma težak. To je danas dosta lakše i zaista je zadovoljstvo putovati u Srbiju privatnim autom. Sporazum o registarskim tablicama koji su 2011. godine postigli Kosovo i Srbija kao rezultat briselskog tehničkog dijaloga o poboljšanju života građana dve zemlje je važan za uspostavljanje trajne normalizacije odnosa dve strane.

           

          Briselski sporazumi: uticaj na naš svakodnevni život
          Jovana Radosavljević

          Sporazumi iz dijaloga u Briselu uspeli su da pozitivno utiču na živote naroda na Kosovu, uprkos činjenici da je javnost bila uznemirena kada je „konačni dogovor“ najavljivan kao bliži nego ikada. Kao aktivistkinja građanskog društva, dugo vremena sam svoju pažnju usmeravala na mane sporazuma i njihovu primenu. Pa ipak, usredsređujući se na svoje svakodnevne zadatke, često ne primetimo pozitivne ishode procesa. Potpisivanje sporazuma između Beograda i Prištine sigurno je dovelo do opuštanja odnosa između Albanaca i Srba na Kosovu. Ovi sporazumi su doveli do toga da saradnja sa „drugom stranom“ bude prihvatljiva. U ranija vremena, ta saradnja je bila predmet zgražavanja.

           

          „Promovisanje i komuniciranje prednosti dijaloga Kosova i Srbije pod okriljem EU“ finansira Evropska unija i Ministarstvo inostranih poslova Norveške.

        • Tagovi: KSPAG, Kosovo, dijalog Beograda i Prištine, regionalna saradnja, regionalna bezbednost
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •