U Srbiji je do danas bilo, doduše neuspešnih, pokušaja da se formira ovako značajno telo. Vlada SRJ je 2000. godine osnovala Savet za odbranu i bezbednost, na čije je čelo postavljen savezni premijer Zoran Žižić, a u čijem sastavu se našao i ministar odbrane Slobodan Krapović. Savezni ministar finansija Dragiša Pešić objasnio je da je Savet osnovan kao radno telo Vlade, da je savetodavnog karaktera i da se neće mešati u ingerencije Vrhovnog saveta odbrane (VSO). Vlada Zorana Đinđića svojevremeno je uredbom osnovala Savet za državnu bezbednost. Međutim, ovaj Savet nije bio dugog veka, niti je njegovo postojanje rezultiralo usvajanjem bilo kakvog strateškog dokumenta. Prva vlada Vojislava Koštunice je u januaru 2006. godine uredbom osnovala jedan ovakav savet radi uspostavljanja bolje koordinacije rada tajnih službi, kao i radi hapšenja Ratka Mladića. Nažalost, ovaj Savet se nikada nije sastao.

Savet za nacionalnu bezbednost u Srbiji nastao je iz potrebe da na jednom mestu budu okupljeni glavni donosioci odluka u sektoru bezbednosti i da bude uspostavljena koordinacija elemenata ovog sektora. Na taj način bio bi uspostavljen zaokruženi sistem bezbednosti u Srbiji, ali bi bio podignut i nivo demokratske civilne kontrole nad ovim sektorom, odnosno nad njegovim akterima. Savet za nacionalnu bezbednost postoji i u mnogim drugim zemljama sveta i uglavnom predstavlja moćno telo, prevashodno zato što okuplja ljude koji upravljaju sektorom bezbednosti u jednoj zemlji.

Zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije propisuje delokrug Saveta.