•  
        • Zašto ljudi napuštaju sistem odbrane?
          • Publikacije

          • Autor: Katarina Đokić, Marija Ignjatijević
          • Zašto ljudi napuštaju sistem odbrane?

          • Istraživačice BCBP Katarina Đokić i Marija Ignjatijević analizirale su razloge zbog kojih zaposleni napuštaju sistem odbrane i pripremile preporuke.

        • Anatomija zarobljavanja bezbednosno-obaveštajnog sektora u Srbiji
          • Publikacije

          • Autor: Predrag Petrović
          • Anatomija zarobljavanja bezbednosno-obaveštajnog sektora u Srbiji

          • Ključne aktere, uslove, događaje i mehanizme zarobljavanja bezbedno¬sno-obaveštajnog sektora, kao i utvrđivanje toka i dinamike ovog negativnog trenda i njegove posledice analizirao je izvršni direktor BCBP Predrag Petrović.

        • Nasilje i sport: nekad i sad
          • Publikacije

          • Autor: Ivana Jeremić, Saša Đorđević
          • Nasilje i sport: nekad i sad

          • Istraživački tim BCBP predstavlja izveštaj o kvalitetu, uticaju i rezultatima Nacionalne strategije za borbu protiv nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama na smanjenje nasilnih incidenata u vezi sa sportskim događajem i huliganskim grupama, u periodu važenja ovog dokumenta od ...

        Zašto ljudi napuštaju sistem odbrane?Anatomija zarobljavanja bezbednosno-obaveštajnog sektora u SrbijiKljučne tačke reforme službi bezbednosti: Iskustvo Srbije, Severne Makedonije i Crne GoreKriminalizacija solidarnosti: Obračun sa aktivizmom Združene akcije „Krov nad glavom"Nasilje i sport: nekad i sad
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
        • Službe bezbednosti svoju moć temelje u tajnom i ekskluzivnom pristupu i kontroli informacija, na osnovu čega tajno utiču na najvažnije odluke i tokove u društvu i državi. Zato svaka reforma službi bezbednosti mora da podrazumeva uspostavljanje institucionalnih aranžmana kao i mehanizama i procedura koje onemogućavaju zloupotrebu tajnog prikupljanja podataka, te čine mogućim delotvoran nadzor i kontrolu nad njima.

           

          Međutim, da bi reforma službi bezbednosti bila uspešna nije dovoljno samo dizajnirati mehanizme i procedure u skladu sa demokratskim standardima već je neophodno sveobuhvatno reformisati ljudske resurse u službama jer su upravo ljudi ti koji postupaju ili pak ne postupaju u skladu sa tim (novim) normama.

           

          Ova publikacija detaljno prikazuje kako urediti oblast tajnog nadzora komunikacija kao i ljudske resurse u službama bezbednosti kojim bi se smanjile mogućnosti njihove (političke i lične) zloupotrebe, kao dva ključna segmenta reforme službi bezbednosti. Zaključci i preporuke zasnovani su na rezultatima istraživanja o službama bezbednosti u Severnoj Makedoniji, Srbiji i Crnoj Gori.

           

          Preporuke

           

          Tajni nadzor komunikacija

           

          1. Potrebno je formirati posebno operativno-tehničko telo koje bi delovalo kao nezavisni posrednik između sudova kao naredbodavaca i službi bezbednosti i policije kao izvršilaca tajnog nadzora komunikacija.
          2. Veoma je važno obezbediti da se mobilna oprema za tajni nadzor komunikacija koristi tek po dobijanju odobrenja suda a svaka upotreba da se neizbrisivo beleži, te da se takva oprema nalazi u posebnim prostorijama, kojima ne može svako da pristupi.
          3. Radi efektivne kontrole neophodno je da se vode odvojene i uporedive evidencije o svakom pristupu opremi za tajni nadzor komunikacija.

           

          Upravljanje ljudskim resursima

           

          1. Potrebno je zakonski urediti kriterijume i postupak za izbor na rukovodeća mesta u službama bezbednosti (direktor i zamenik direktora), kao i definisati dužinu njihovog mandata i obim ovlašćenja.
          2. Efektivna reforma službi bezbednosti iziskuje obnavljanje ljudskih resursa, koje podrazumeva i oslobađanje od kadrova socijalizovanih u tajnim službama prethodnih nedemokratskih režima.
          3. Evropska unija treba da obrati veću pažnju na bezbednosno-obaveštajni sektor u okviru pristupnog procesa država Zapadnog Balkana, imajući u vidu veliki potencijal (zlo)upotrebe ovog sektora u svrhu zarobljavanja države.

           

          Analiza je nastala u okviru projekta „Ko nadzire nadzirače: Ka odgovornim službama bezbednosti na Zapadnom Balkanu“ koji je podržan od strane Evropskog fonda za Balkan (EFB). Sadržaj analize predstavlja isključivu odgovornost autora i ni na koji način ne odražava stavove EFB.

        • Tagovi: službe bezbednosti, reforma sektora bezbednosti, zarobljena država, Crna Gora, Severna Makedonija, Ko nadzire nadzirače, Predrag Petrović
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •