•  
        • Ka bezbednim javnim skupovima
          • Publikacije

          • Autor: Lazar Čovs
          • Ka bezbednim javnim skupovima

          • Saradnik BCBP Lazar Čovs u ovom priručniku odgovara na pitanje kako organizovati javni skup koji će biti bezbedan za učesnike i učesnice.

        • Vojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?
          • Publikacije

          • Autor: Katarina Đokić
          • Vojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?

          • Vojna neutralnost Srbije shvata se kao balansiranje između NATO i Rusije. Predlog nove Strategije odbrane ukazuje na to kakve će posledice jačanje vojne neutralnosti imati po sistem odbrane, budžet i građane, pisala je istraživačica BCBP Katarina Đokić.

        • Pravo na snimanje okupljanja
          • Publikacije

          • Autor: Dunja Tasić
          • Pravo na snimanje okupljanja

          • Prava građana na snimanje službenih i privatnih lica na protestima, građanskim akcijama i drugim javnim skupovima, kao i okolnosti na koje je potrebno obratiti pažnju prilikom snimanja i eventualne pravne posledice saradnica BCBP Dunja Tasić objasnila je u najnovijem priručniku BCBP.

        Ka bezbednim javnim skupovimaVojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?Vojno neutralna evropska Srbija između Republike Srpske i Velike AlbanijePravo na snimanje okupljanjaStaze i stranputice evropske revolucije zaštite ličnih podataka u represivnom aparatu
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2019
          • Vojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?

          • Vojna neutralnost Srbije shvata se kao balansiranje između NATO i Rusije. Predlog nove Strategije odbrane ukazuje na to kakve će posledice jačanje vojne neutralnosti imati po sistem odbrane, budžet i građane, pisala je istraživačica BCBP Katarina Đokić.

        •  

          Kada Skupština bude usvojila predloge novih strategija nacionalne bezbednosti i odbrane, po prvi put u nekom strateškom dokumentu Republike Srbije biće definisano opredeljenje za vojnu neutralnost. Iako figuriše kao mantra u izjavama zvaničnika i medijskom izveštavanju, vojna neutralnost nije određena ni u Ustavu, ni u zakonima, ni u važećim strategijama.

           

          Ona se do sada na papiru našla jedino u Rezoluciji Narodne skupštine o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije  iz 2007. godine. U ovoj rezoluciji proglašava se „vojna neutralnost u odnosu na postojeće vojne savezeˮ i to zbog uloge NATO u događajima koji su vodili proglašenju nezavisnosti Kosova (2008). Nijedan dokument, međutim, nije dalje operacionalizovao šta vojna neutralnost - osim nedostatka interesovanja za ulazak u NATO - zapravo znači, a obim praktične saradnje sa ovim savezom kroz Partnerstvo za mir (PzM) bio se značajno povećao u narednim godinama.

           

          Predlog nove strategije odbrane odražava tri ključne, međusobno povezane promene koje se dešavaju pod okriljem opredeljenja za vojnu neutralnost. Prva je smanjivanje entuzijazma za angažovanje na izgradnji kooperativne bezbednosti u okviru PzM i težnja za balansiranjem između NATO i Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB). Drugo, pomera se fokus politike odbrane sa učestvovanja u mehanizmima kooperativne bezbednosti na sve jače oslanjanje na sopstvene snage, što zahteva i veća ulaganja u opremanje Vojske. Treće, promoviše se „srpski modelˮ totalne odbrane, koji se uglavnom svodi na (ponovno) insistiranje na obavezama drugih državnih organa, pravnih lica i građana u oblasti odbrane.

           

          Novi pristup međunarodnoj saradnji: više partnera, manje saradnje

           

          Strategija odbrane iz 2009. godine konstatuje da karakter i povezanost savremenih bezbednosnih pretnji nameću jačanje saradnje i kooperativnog pristupa odbrani i bezbednosti. Dominira opredeljenost za kooperativnu bezbednost, naročito kroz angažovanje u okviru Partnerstva za mir. Predlog nove strategije odbrane zadržava donekle opredeljenje u prilog kooperativne bezbednosti, ali postavlja drugačije motive za saradnju. Pojedine formulacije sugerišu da države sa kojima se sarađuje nisu partneri u odgovaranju na zajedničke bezbednosne pretnje, već pretnja koju bi trebalo neutralisati saradnjom. Tako se navodi da „nastavak evrointegracionih procesa i unapređenje saradnje Republike Srbije sa državama regiona, kao i sa najuticajnijim državama sveta, posebno u oblasti bezbednosti i odbrane, doprinose smanjenju mogućnosti da na Republiku Srbiju bude izvršena oružana agresijaˮ.

           

          Umesto jasne opredeljenosti ka PzM iz 2009, politika odbrambene saradnje sada je okrenuta u različitim smerovima. Kao odbrambeni interes veoma uopšteno je definisana „saradnja i partnerstvo sa drugim državama i međunarodnim organizacijama u oblasti bezbednosti i odbraneˮ. Najviše pažnje posvećeno je saradnji sa NATO i Organizacijom ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) pod vođstvom Ruske Federacije, kao i integracijama u Evropsku uniju (EU). Interes sa saradnju sa NATO Predlog strategije odbrane definiše pre svega u ključu regionalne bezbednosti. Prvo, saradnja sa NATO bi trebalo da doprinese bilateralnim odnosima sa zemljama u regionu koje su članice NATO ili kandidati za članstvo. Drugo, Srbija ima poseban interes da međunarodna vojna misija KFOR koja je pod komandom NATO ne smanji svoje prisustvo na Kosovu. Opredeljenje za saradnju sa ODKB je novina u odnosu na strategije iz 2009. godine, u kojima ova organizacija nijednom nije pomenuta, kao ni vojna saradnja sa Rusijom. Za razliku od NATO, za ODKB nije elaborirano koje koristi se očekuju od saradnje, osim što se u Predlogu strategije nacionalne bezbednosti napominje da Srbija proširuje postojeći nivo saradnje sa ovom organizacijom radi „doprinosa globalnoj stabilnosti i bezbednostiˮ.

           

          Proces evropskih integracija dobio je mnogo više prostora u odnosu na strategije iz 2009. godine, što nije iznenađujuće: Srbija je u međuvremenu postala kandidat za članstvo u EU, a EU je intenzivirala donošenje politika u oblasti odbrane i bezbednosti, uključujući i odbrambenu industriju. Jedan od novih odbrambenih interesa je „unapređenje nacionalne bezbednosti i odbrane kroz proces evropskih integracija, uz poštovanje specifičnosti Republike Srbijeˮ. On bi trebalo da se, između ostalog, ostvaruje, kroz učešće u borbenim grupama EU, angažovanje u civilnim misijama Zajedničke spoljne i bezbednosne politike i unapređivanje naučne i vojnoekonomske saradnje sa EU. Velika je nepoznanica kako će ovo opredeljenje biti prevedeno „sa papira u praksuˮ. Srbija trenutno učestvuje u četiri misije EU sa 22 pripadnika Vojske  i preduzima korake na izgradnji civilnih kapaciteta za mirovne misije, ali, na primer, nema mnogo informacija u javnosti o učešću u projektima Evropske odbrambene agencije (EDA), sa kojom Srbija ima Administrativni ugovor o saradnji od 2013. godine  i koristi koje od toga ima vojna naučnoistraživačka delatnosti ili odbrambena industrija. Takođe, zvaničnici Ministarstva odbrane i Vlade Srbije nisu do sada ispoljili interesovanje da se Srbija, kao treća strana, uključi u projekte Stalne strukturne saradnje (PESCO).

           

          Predlozi strategija ne osvrću se na zaoštravanje odnosa između NATO/EU i Rusije, i na to kako će Srbija da reaguje u slučaju eskalacije konflikta.

           

          Oslanjanje na sopstvene snage

           

          Ovaj cilj politike odbrane zahteva obezbeđivanje materijalnih preduslova za održavanje operativnih sposobnosti Vojske Srbije. U praksi, to bi trebalo da znači dalje povećanje izdataka za odbranu, naročito kapitalnih investicija u oblasti odbrane, dalji razvoj odbrambene industrije, kao i popunjavanje ratnih materijalnih rezervi i obezbeđivanje uslova za funkcionisanje privrede (i snabdevanje Vojske) u ratnom i vanrednom stanju.

           

          Totalna odbrana: veća odgovornost civila

           

          Totalna odbrana promoviše se u predlozima novih strategija kao način ostvarivanja vojne neutralnosti. Ministarstvo odbrane pozivalo se na model totalne odbrane još tokom donošenja Plana odbrane 2014. godine. Totalna odbrana tada je predstavljena kao „integralno angažovanje subjekata odbrane i odbrambenih potencijalaˮ, što se i u Predlogu strategije odbrane postavlja kao jedan od ciljeva radi ostvarivanja vojne neutralnosti. Ovaj pristup iz Plana odbrane u praksi, na primer, znači obavezu svih državnih organa da donesu svoje planove odbrane (što je predviđeno u Zakonu o odbrani).

           

          U Predlogu strategije odbrane totalna odbrana nije razrađena, već je samo rečeno da obuhvata vojnu i civilnu odbranu. Ukoliko se posmatra definicija civilne odbrane, nameće se zaključak da je ključna karakteristika uvođenja totalne odbrane u praksi stavljanje većeg tereta na civilno stanovništvo u odbrani zemlje, naročito u smislu intenzivnije komunikacije i koordinacije drugih državnih organa i preduzeća sa Ministarstvom odbrane, uvođenja vojnog obrazovanja u škole i neke vrste obavezne vojne obuke. Osnov za neke od ovih promena već je donet izmenama i dopunama zakona u oblasti odbrane. Tako Zakon o odbrani obavezuje pravna lica da Ministarstvu odbrane dostavljaju sve podatke „od značaja za odbranuˮ, mada nigde nije definisano šta sve može biti podatak od značaja za odbranu. Izmenama Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi po hitnom postupku 2018. godine uvedena je obaveza obuke za odbranu zemlje praktično svih građana. Time je stvoren osnov za pozivanje muškaraca koji nisu služili vojsku na vojnu obuku  i uvođenje vojnog obrazovanja u srednje škole. Za sada, preduzimanje mera „totalne odbraneˮ u praksi ukazuje na to da one služe održavanju sposobnosti za konvencionalno ratovanje, i to pre svega popuni rezervnog sastava Vojske Srbije. Predlog strategije odbrane ne dotiče se, međutim, planiranja resursa odbrane, osim što uopšteno najavljuje da se brojna veličina Vojske Srbije određuje „u zavisnosti od procene ugroženosti bezbednosti Republike Srbije, dodelјenih misija i zadataka i raspoloživih resursaˮ.

           

          Totalna odbrana u međunarodnoj praksi

           Totalna odbrana prisutna je inače u strategijskim konceptima više zemalja, pre svega onih neutralnih, odnosno čija je politika nepristupanje vojnim savezima (Švedska, Finska, Austrija), ali i pojedinim članicama NATO (Norveška, baltičke zemlje). Ona može da obuhvata različite elemente, od obaveznog služenja vojnog roka, preko jačanja saradnje sa privredom radi obezbeđivanja sigurnosti snabdevanja u slučaju rata, do psihološke odbrane (prepoznavanja i odupiranja lažnim vestima). 

           

           

          Zaključak

           

          Vojna neutralnost Srbije do sada je predstavljana u javnosti kao nepristupanje NATO i balansiranje između NATO i Rusije. „Druga strana medaljeˮ o kojoj se malo govori je njena cena, odnosno praktične posledice. Kao i mnoge druge vojno neutralne zemlje Srbija se opredelila za koncept totalne odbrane, što u ovom slučaju pre svega znači veći teret na civile da doprinesu konvencionalnoj odbrani, npr. kroz ispunjavanje vojne obaveze, tako da ni ponovno uvođenje obaveznog vojnog roka ne bi bilo iznenađujuće. Oslanjanje na sopstvene snage takođe znači dalje povećanje budžeta Ministarstva odbrane i njegovo održavanje na relativno visokom nivou. To bi moglo da se odrazi na ulaganje u druge sektore (npr. prosvetu, nauku, zaštitu sredine...), čije je uspešno funkcionisanje, u skladu sa shvatanjem totalne odbrane, takođe od značaja za odbranu zemlje i zaštitu bezbednosti građana. Problematično je, međutim, što se politika odbrane formuliše i sprovodi „na mala vrataˮ, bez učešća drugih državnih organa i javnosti, bez šire debate o nacionalnim prioritetima i bez pravovremenih informacija građanima o tome šta će određene promene značiti za njih. U takvim okolnostima, čini se da Ministarstvo odbrane uspeva da iskoristi vojnu neutralnost kao krilaticu pod kojom može da nametne svoje zahteve, dok će obični građani strateške promene osetiti kada im stigne poziv za neki tip obuke za odbranu zemlje.

        • Tagovi: Strategija nacionalne bezbednosti, Strategija odbrane, vojna neutralnost, Srbija i EU, Srbija i NATO, vojska, Vojska Srbije, Katarina Đokić
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •