•  
        • Ka bezbednim javnim skupovima
          • Publikacije

          • Autor: Lazar Čovs
          • Ka bezbednim javnim skupovima

          • Saradnik BCBP Lazar Čovs u ovom priručniku odgovara na pitanje kako organizovati javni skup koji će biti bezbedan za učesnike i učesnice.

        • Vojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?
          • Publikacije

          • Autor: Katarina Đokić
          • Vojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?

          • Vojna neutralnost Srbije shvata se kao balansiranje između NATO i Rusije. Predlog nove Strategije odbrane ukazuje na to kakve će posledice jačanje vojne neutralnosti imati po sistem odbrane, budžet i građane, pisala je istraživačica BCBP Katarina Đokić.

        • Pravo na snimanje okupljanja
          • Publikacije

          • Autor: Dunja Tasić
          • Pravo na snimanje okupljanja

          • Prava građana na snimanje službenih i privatnih lica na protestima, građanskim akcijama i drugim javnim skupovima, kao i okolnosti na koje je potrebno obratiti pažnju prilikom snimanja i eventualne pravne posledice saradnica BCBP Dunja Tasić objasnila je u najnovijem priručniku BCBP.

        Ka bezbednim javnim skupovimaVojno neutralna evropska Srbija između Republike Srpske i Velike AlbanijeVojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?Pravo na snimanje okupljanjaStaze i stranputice evropske revolucije zaštite ličnih podataka u represivnom aparatu
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2018
          • Kako Ustavom osnažiti demokratsku civilnu kontrolu nad sistemom bezbednosti?

          • Nova publikacija BCBP obuhvata niz konkretnih predloga kako ustavnim uređenjem sistema bezbednosti ojačati demokratsku civilnu kontrolu i javni nadzor nad akterima ovog sistema.

        • Kao ustavno načelo utvrditi podređenost bezbednosnih organa demokratskoj civilnoj kontroli i javnom nadzoru.

          Utvrditi da se svi organi bezbednosti nalaze pod demokratskom civilnom kontrolom i javnim nadzorom i da se o tome donosi poseban zakon;

          Utvrditi političku i pravnu odgovornost onih koji upravljaju sistemom bezbednosti kao i onih koji komanduju organima bezbednosti za njihovu borbenu gotovost, obučenost i opremljenost, odnosno za njihovu učinkovitu i delotvornu upotrebu u cilju očuvanja bezbednosti Republike Srbije i njenih građana. 


          Svi bezbednosni organi moraju da budu interesno, politički i ideološki nepristrasni.

          Načelo interesne, političke i ideološke nepristrasnostivaži kako za pripadnike bezbednosnih organa, tako i za nosiocecivilne vlasti koji upravljaju njihovim radom. To znači da se bezbednosni organi ne smeju koristiti za promociju ličnih ili partijskih interesa, kao ni ideoloških doktrina. U tu svrhu, članstvo u političkim strankama treba ustavno zabraniti ne samo pripadnicima Vojske i policije, kao što je to sada slučaj, već i pripadnicima službi bezbednosti i drugih državnih organa ovlašćenih da primenjuju silu.


          Urediti način izbora čelnika bezbednosnih organa.

          Bilo bi poželjno urediti način imenovanja i razrešenja načelnika Generalštaba, direktora policije i direktora službi bezbednosti kako bi se na najvišem nivou predupredilo da na te pozicije dolaze nedovoljno stručna lica po političkom osnovu.


          Dopuniti nadležnosti Narodne skupštine u oblasti kontrole nad bezbednosnim organima.

          Ustavno obavezati Skupštinu da kontroliše i nadzire ne samo službe bezbednosti, kako je to sada slučaj, već i Vojsku Srbije, policiju i druge državne organe koji imaju neko od policijskih ovlašćenja.


          Predvideti postojanje Saveta za nacionalnu bezbednost i nadzor nad njegovim radom.

          Obavezati Savet za nacionalnu bezbednost da jedanput godišnje, a po potrebi i češće, izveštava Narodnu skupštinu o svom radu i stanju bezbednosti Republike Srbije.


          Utvrditi odgovornost predsednika Republike za komandovanje Vojskom Srbije.

          U okviru odredaba o ovlašćenjima predsednika Republike predvideti da on snosi odgovornost za komandovanje Vojskom Srbije i da jedanput godišnje obaveštava Narodnu skupštinu o primeni svojih komandnih ovlašćenja. Uporedna ustavna rešenja upućuju na model po kome bi predsednik Republike u miru komandovao Vojskom preko Vlade i ministra odbrane, a u ratu imenovao vrhovnog komandanta.

        • Tagovi: ustav, Ustav Srbije, ustavna reforma, ustavno uređenje sistema bezbednosti, sistem bezbednosti
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •