•  
        • Vraćanje obaveznog vojnog roka – koliko košta i čemu služi
          • Publikacije

          • Autor: Marija Ignjatijević
          • Vraćanje obaveznog vojnog roka – koliko košta i čemu služi

          • Cena vraćanja obaveznog vojnog roka, nejasnoće oko modela služenja vojnog roka, nedoslednost u odnosu na nacrte strateških dokumenata i odliv profesionalaca iz Vojske teme su analize istraživačice BCBP Marije Ignjatijević.

        • Oružje ponovo na meti
          • Publikacije

          • Autor: Filip Stojanović, Saša Đorđević
          • Oružje ponovo na meti

          • Problem ilegalnog posedovanja, zloupotrebe i krijumčarenja lakog i malokalibarskog oružja i mapa puta za njegovo rešavanje tema su nove analize istraživača BCBP Saše Đorđevića i Filipa Stojanovića iz Centra za istraživanje javnih politika.

        • Mobilnost trupa u fokusu NATO samita
          • Publikacije

          • Autor: Marija Ignjatijević
          • Mobilnost trupa u fokusu NATO samita

          • Podela troškova za odbranu, Rusija i izazovi sa juga, odnosi sa EU i potencijalno članstvo Makedonije su uz veću pokretljivost snaga NATO glavne teme o kojima će se voditi razgovori tokom 28. po redu samita od osnivanja Alijanse.

        • Danas i sutra: Društvene mreže i policija na Zapadnom Balkanu
          • Publikacije

          • Autor: Marko Živković
          • Danas i sutra: Društvene mreže i policija na Zapadnom Balkanu

          • Značaj korišćenja društvenih mreža za komunikaciju policije s građanima kako bi se gradilo poverenje, trenutne prakse na Zapadnom Balkanu i preporuke policiji kako bi mogla da unapredi prisustvo na društvenim mrežama predstavljeni su u novoj publikaciji BCBP.

        Vraćanje obaveznog vojnog roka – koliko košta i čemu služi Izvozom naoružanja se čuva socijalni mir u Srbiji, a ne mir u svetuOružje ponovo na metiMobilnost trupa u fokusu NATO samitaDanas i sutra: Društvene mreže i policija na Zapadnom Balkanu
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2018
          • Danas i sutra: Društvene mreže i policija na Zapadnom Balkanu

          • Značaj korišćenja društvenih mreža za komunikaciju policije s građanima kako bi se gradilo poverenje, trenutne prakse na Zapadnom Balkanu i preporuke policiji kako bi mogla da unapredi prisustvo na društvenim mrežama predstavljeni su u novoj publikaciji BCBP.

        • Policijske službe na Zapadnom Balkanu (Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Makedonija, Crna Gora i Srbija) nisu dovoljno aktivne na društvenim mrežama (Fejsbuk, Tviter, Instagram i YouTube) i ne koriste u dovoljnoj meri prednosti online komunikacije, kao što su: fleksibilnost (na raspolaganju je 24 sata dnevno), relevantnost (obezbeđuje prostor za promovisanje rada policije i razmenu iskustava) i izgradnja zajednice (policija ima priliku da formira podsticajnu, stimulativnu zajednicu koju korisnici izuzetno cene).


          Policijske službe na Zapadnom Balkanu imaju mogućnost da koriste društvene medije za uključivanje građana i partnersko delovanje čiji je cilj da se obezbedi bezbedno okruženje lišeno kriminala. U regionu ima 12,5 miliona korisnika interneta i procenat internet-prodora je 68,1%. Uz to, u regionu ima više od 8,5 miliona korisnika Fesjbuka,1 a prosečan korisnik a ima više od 200 'prijatelja',2 što ukazuje na veliki potencijal za razmenu informacija i angažovanje zajednice.


          Istraživanje pokazuje da pet od sedam policijskih službi na Zapadnom Balkanu, koje i jesu predmet ove analize, koristi najmanje jednu društvenu mrežu kao sredstvo komunikacije. Četiri od sedam službi su prisutne na Fejsbuku i YouTube-u, dok tri imaju otvorene profile na Tviteru i Instagramu. Sve četiri društvene mreže koristi samo albanska policija. Kosovska policija je prisutna na tri, dok većina ostalih policijskih službi koristi dve od ove četiri mreže. Crnogorska policija i MUP Federacije BiH ne koriste nijednu društvenu mrežu. Policijske službe u regionu ove platforme koriste pretežno za razmenu osnovnih informacija i promociju svojih aktivnosti. Nema nastojanja da se angažuju građani. Policija u regionu ne prepoznaje prirodu ovih društvenih mreža kao dvosmernih sredstava za komunikaciju.

          U XXI veku, komuniciranje je zahvaljujući novim tehnologijama bitno promenjen. Društvene mreže su omogućile potpuno nov pristup komunikaciji, sa različitim mogućnostima. Želela policija ili ne da bude prisutna na društvenim medijima, ljudi o pitanjima koja se tiču policije raspravljaju na internetu. Usled toga, ukoliko policija ne bude koristila društvene mreže, mnoge informacije koje se na nju odnose mogle bi da budu okrenute i zloupotrebljene, bez mogućnosti za reagovanje putem istog kanala za komunikaciju. Iako činjenice koje se odnose na korisnike interneta i društvenih medija na Zapadnom Balkanu ukazuju na to da postoje uslovi za prisustvo policije na društvenim medijima, službe iz regiona ipak još uvek nisu dovoljno aktivne na društvenim mrežama.


          Moguće je uraditi dosta toga kako bi policijske službe Zapadnog Balkana počele bolje da koriste društvene medije kako bi, angažovanjem građana, povećale stepen sopstvene efikasnosti i povećale poverenje građana u policiju prikazivanjemljudske strane policijskog rada u zajednici. Društvene mreže nisu samo još jedan tradicionalni medijski kanal; one pružaju mogućnost za veću povezanost i međusobnu interakciju korisnika interneta i podstiču doprinos i povratne informacije od bilo koga ko je član neke virtuelne zajednice.


          Publikacija je pripremljena u okviru projekata: „Podrška unapređenju komunikacije u policijskim službama na Zapadnom Balkanu”, uz podršku Ženevskog centra za demokratsku kontrolu oružanih snaga (DCAF) i „Puls integriteta i poverenja u policiju na Zapadnom Balkanu“, uz podršku Evropske unije (EU) kroz program „Podrška civilnom društvu”. Stavovi i mišljenja koji se navode u ovoj publikaciji ne predstavljaju stavove DCAF i EU.

          O POINTPULS mreži

          Sedam organizacija civilnog društva iz regiona: Analitika iz Skoplja, Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) i Balkanska istraživačka mreža (BIRN) iz Beograda, Centar za sigurnosne studije (CSS) iz Sarajeva, Institut alternativa (IA) iz Podgorice, Institut za demokratiju i medijaciju (IDM) iz Tirane i Kosovski centar za bezbednosne studije (KCSS) iz Prištine, povezalo se u POINTPULS mrežu sa ciljem da nadzore integritet policije na Zapadnom Balkanu i doprinose povećanju poverenja građana u policiju promovisanjem profesionalnog rada policije.

        • Tagovi: policija, POINTPULSE
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •