•  
        • Stavovi građana o otvorenosti sektora bezbednosti u Srbiji
          • Publikacije

          • Autor:
          • Stavovi građana o otvorenosti sektora bezbednosti u Srbiji

          • Radna studija Beogradskog centra za bezbednosnu politiku izdvaja ključne nalaze istraživanja javnog mnjenja o javnosti podataka u sektoru bezbednosti, kao i informisanju građana o radu sektora i bezbednosnim temama. Istraživanje je sprovedeno u martu 2019. godine na reprezentativnom uzorku od ...

        • Javno snimanje tajnim kamerama
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Javno snimanje tajnim kamerama

          • O pojedinostima nabavke i postavljanja velikog broja sigurnosnih kamera u Beogradu koje bi trebalo razjasniti građanima pisao je istraživač BCBP Saša Đorđević.

        • Stavovi građana o bezbednosti Srbije i dijalogu sa Prištinom
          • Publikacije

          • Autor: Miloš Popović, Sonja Stojanović Gajić
          • Stavovi građana o bezbednosti Srbije i dijalogu sa Prištinom

          • Najnovija radna studija BCBP sumira ključne nalaze istraživanja javnog mnjenja o nacionalnoj bezbednosti i priželjkivanim odgovorima na bezbednosne pretnje. Ispitivanje je sprovedeno tokom januara 2017. na reprezentativnom uzorku od 1.403 stanovnika Srbije, bez Kosova.

        Stavovi građana o otvorenosti sektora bezbednosti u SrbijiStudija slučaja: Pretnje i pritisci na aktiviste i nezavisne novinare u SrbijiDa li NATO podstiče regionalnu odbrambenu i bezbednosnu saradnju na Balkanu?Javno snimanje tajnim kameramaStavovi građana o bezbednosti Srbije i dijalogu sa Prištinom
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2018
          • Srbija - između čekića i nakovnja: Pregled sigurnosti snabdevanja u Jugoistočnoj Evropi

          • Sa povlačenjem Gazproma iz ukrajinske tranzitne mreže prirodnog gasa u 2019. godini, Jugoistočna Evropa kao region sa visokom zavisnošću od uvoza ruskog gasa mora se pripremiti za okruženje koje bi moglo da bude izazov sigurnosti snabdevanja. To posebno važi za Srbiju koja uvozi preko 80% prirodnog gasa iz Rusije.

        • Publikacija je dostupna samo na engleskom jeziku.

           

          Ova publikacija prikazuje dva faktora koja potkopavaju sigurnost energetskog snabdevanja Srbije sa potencijalnim posledicama. Prvo, postoji nizak nivo povezanosti sa susedima, što je zajednička karakteristika među zemljama u regionu. Drugi faktor je zavisnost od jednog dobavljača i nedostatak alternativnih izvora za snabdevanje prirodnim gasom.

           

          Postoji nekoliko razloga zašto visok nivo regionalnih povezivanja i višestruki dobavljači jačaju sigurnost snabdevanja. Diverzifikacija ponude obezbeđuje uvozniku izbor u smislu cenovne prednosti i uklanja zavisnost od jednog izvora. Visok stepen međusobne regionalne povezanosti omogućava datoj zemlji da relativno brzo promeni izvore u trenutku remećenja ili prekida rada.

           

          Za postizanje bilo kakvog pozitivnog ishoda Srbija ima nekoliko dostupnih opcija koje mogu uticati na oba faktora. Autor tvrdi da je razvoj različitih energetskih projekata u širem regionu u kombinaciji sa podrškom kroz finansiranje i grantove iz EU među najboljim opcijama. Prikazana su sredstva i krediti institucija EU i tri energetska projekta kao mogućnosti za uticanje na prethodno navedene faktore.

           

          Međutim, ove opcije su uslovljene spoljašnjim i unutrašnjim aspektima. One zahtevaju aktivnu ulogu Srbije makar na domaćem nivou i interesovanje za razvoj događaja.

           

          Prvi deo članka će pružiti kratak pregled regionalnih tržišta gasa u Jugoistočnoj Evropi, fokusirajući se uglavnom na stepen zavisnosti od uvoza gasa i na nivo međusobne povezanosti sa regionom i unutar njega.

           

          Drugi deo je podeljen na dve sekcije. Prvo, autor će analizirati sastav srpskog sektora i tržišta. Odeljak se zatim usredsređuje na članstvo Srbije u Energetskoj zajednici, posebno ukazujući na posvećenost ugovornim obavezama, sprovođenje reformi i zakona koji su u skladu sa zakonodavstvom Energetske zajednice, kao i na glavne prepreke do sada.

           

          Završni deo predstavlja tri energetska projekta u susedstvu Srbije u različitim stepenima razvoja koji bi mogli biti alternativni kanali za diverzifikaciju u budućnosti.

        • Tagovi: energetska bezbednost, regionalna saradnja
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •