•  
        • Studentima KPA treba više prakse, a manje teorije
          • Publikacije

          • Autor: Ana Milosavljević, Saša Đorđević
          • Studentima KPA treba više prakse, a manje teorije

          • „Tek kada sam počela da radim u policiji shvatila sam da na praksi u KPA nismo upoznali čak ni osnove policijskog posla. Svaki akademac treba da prođe bar godinu dana klasičnog policijskog posla kako bi upoznao posao i problematiku, i kasnije bio dobar rukovodilac."

        • Da li znamo šta kupujemo?
          • Publikacije

          • Autor: Katarina Đokić
          • Da li znamo šta kupujemo?

          • Istraživačica BCBP Katarina Đokić pisala je o problemima aktuelnih praksi pri nabavkama za potrebe Vojske Srbije.

        • Stavovi građana Srbije o policiji - 2018
          • Publikacije

          • Autor: Bojan Elek , Saša Đorđević
          • Stavovi građana Srbije o policiji - 2018

          • Poverenje u policiju raste uporedo sa percepcijom korupcije i utiskom da je rad policije politizovan, glavni je zaključak četvrtog po redu istraživanja javnog mnjenja „Stavovi građana o policiji" koje Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) sprovodi kao član regionalne mreže ...

        • Vraćanje obaveznog vojnog roka – koliko košta i čemu služi
          • Publikacije

          • Autor: Marija Ignjatijević
          • Vraćanje obaveznog vojnog roka – koliko košta i čemu služi

          • Cena vraćanja obaveznog vojnog roka, nejasnoće oko modela služenja vojnog roka, nedoslednost u odnosu na nacrte strateških dokumenata i odliv profesionalaca iz Vojske teme su analize istraživačice BCBP Marije Ignjatijević.

        • Danas i sutra: Društvene mreže i policija na Zapadnom Balkanu
          • Publikacije

          • Autor: Marko Živković
          • Danas i sutra: Društvene mreže i policija na Zapadnom Balkanu

          • Značaj korišćenja društvenih mreža za komunikaciju policije s građanima kako bi se gradilo poverenje, trenutne prakse na Zapadnom Balkanu i preporuke policiji kako bi mogla da unapredi prisustvo na društvenim mrežama predstavljeni su u novoj publikaciji BCBP.

        Studentima KPA treba više prakse, a manje teorijeDa li znamo šta kupujemo?Stavovi građana Srbije o policiji - 2018Vraćanje obaveznog vojnog roka – koliko košta i čemu služi Danas i sutra: Društvene mreže i policija na Zapadnom Balkanu
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2017
          • Izmene Zakona o BIA – seci uši krpi rupe, deo II

          • Ovaj tekst deo je (nažalost) serijala o iznuđenim izmenama Zakona o BIA, kojim se u uređenju ove važne oblasti pristupa na parcijalni i reaktivan način, ističe u analizi izvršni direktor BCBP Predrag Petrović, ukazujući na preostala sporna mesta pomenutog predloga zakona.

        • Usklađivanje sa novim-starim Zakonom o policiji

          Krajem avgusta u Narodnu skupštinu na usvajanje po hitnom postupku stigao je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o BIA kojim se reguliše radno-pravni status pripadnika agencije. Razlog promena je taj što još uvek važeći Zakon o BIA ovu oblast ne reguliše detaljno već se poziva na Zakon o policiji: „Na prava, dužnosti i odgovornosti po osnovu radnog odnosa na pripadnike Agencije primenjuju se propisi koji važe za radnike ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove“ (čl. 20 st. 1). Početkom februara 2016. godine stupio je na snagu novi Zakon o policiji koji na dosta transparentniji način reguliše upravljanje ljudskim resursima, što ne odgovara principima rada bezbednosno-obaveštajnih službi te se javila potreba za drugačijim regulisanjem ove oblasti.

           

          Godinu i po dana ugrožene bezbednosti Srbije?

           

          I dok rečeni razlozi za promene nisu sporni, problematično je to što se na ove promene čekalo godinu i po dana, da bi onda ovaj Predlog zakona bio poslat na usvajanje po hitnom postupku uz obrazloženje da u suprotnom Agencija ne bi mogla da delotvorno zaštiti ustavno uređenje i bezbednost Republike Srbije, što to bi moglo da ima štetne posledice po bezbednost građana i ostvarivanje i zaštitu njihovih sloboda i prava. Ako uvažimo ovu argumentaciju, to onda znači da su u prethodnih godinu i po dana građani Srbije trpeli štetne posledice jer Zakon o BIA nije na vreme promenjen. Šta više, iako je Predlog zakona poslat na usvajanje u Skupštinu po hitnom postupku 30. avgusta 2017. godine, a do danas, 13. decembra 2017. još uvek nije usvojen.

          Još važnija zamerka na ovaj Predlog zakona je taj što donosioci odluka u uređenju ove oblasti pristupaju reaktivno, silom prilika nastalih spolja. U ovom slučaju neposredni povod bilo je usvajanje novog Zakona o policiji. Prethodno kada je menjan Zakon o BIA juna 2014. godine to je učinjeno jer ga je bilo potrebno uskladiti sa odlukom Ustavnog sud Srbije. Umesto da Srbija na celovit način uredi bezbednosno-obaveštajni sistem, ili da makar najznačajniju službu bezbednosti Srbije - Bezbednosno-informativnu agenciju normativno uredi u skladu sa potrebama bezbednosti građana i države, pristupa se krpljenjima Zakona o BIA. Primeri za celovito zakonsko uređenje ove oblasti postoje u zemljama u okruženju i u državama razvijene demokratije. Pored toga, BCBP je prošle godine sačinio Model zakona o službama bezbednosti Srbije kako bi pomogao donosiocima odluka u Srbiji u normativnom uređenju ove oblasti ili ih makar podstakao da razmišljaju u tom smeru.

          Iako smo stava da je neophodno usvojiti jedan celoviti zakon, dalje u tekstu ćemo dati komentare na Predlog izmena i dopuna Zakona o BIA, te ćemo analizirati šta nije obuhvaćeno ovim Predlogom a tiče se oblasti koja se menja - ljudskih resursa. 

           

          Komentari na pojedine odredbe

           

          Bez mogućnosti utvrđivanja individualne odgovornosti?

           

          Član 1 Predloga izmena propisuje da Akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u BIA donosi direktor Agencije, uz prethodnu saglasnost Vlade. U stavu 2 detaljno je navedeno šta se ovim Aktom uređuje. Međutim, veliki nedostatak ove odredbe je taj što zakonopisac nije jasno naveo da Akt mora da uredi ova pitanja na takav način da se uvek može utvrditi individualna odgovornost u obavljanju poslova. Ovu odredbu sadrži, na primer, hrvatski Zakon o sigurnosno-obavještajnom sustavu (čl. 67, stav 1.). 

           

          Neustavna tajnost

           

          Dalje, u stavu 3 istog člana se kaže da su svi podaci sadržani u gore navedenom Aktu tajni podaci, čime je zapravo unapred određeno da je ovaj ceo dokument tajnog karaktera. Rečeno rešenje, međutim, nije u skladu sa Zakonom o tajnosti podataka koji jasno propisuje da se podaci i informacije označavaju stepenom tajnosti a ne njihovi nosači.Dokumenti ne mogu biti unapred i u celosti označeni kao tajni. Šta više, u jednom dokumentu mogu biti sadržani istovremeno i tajni i javni podaci. Stoga je ova odredba Predloga zakona izlišna jer bi prilikom usvajanja ovog Akta ovlašćeno lice za određivanje tajnosti podatka odredilo koji su podaci u ovom dokumentu tajni, te koji stepen tajnosti imaju a sve u skladu sa Zakonom o tajnosti podataka. Zakon o tajnosti podataka uspostavlja jedinstven sistem određivanja i zaštite podataka od interesa za bezbednost Srbije, i svaka rešenja koja nisu u saglasnosti sa njim urušavaju jedinstvo sistema.

           

          BIA jača od sudova

           

          Član 20v u  stavu 1 propisuje da je za sticanje radnog odnosa u BIA kao i za vraćanje na rad na osnovu pravnosnažne odluke nadležnog organa neophodno da lica prođu bezbednosnu proveru. Ovde je veoma sporna činjenica to što su pravnosnažne odluke državnih organa uslovljene bezbednosnim proverama Agencije, čime se zapravo BIA stavlja iznad sudova. Pravnosnažne odluke se mogu osporavati, ali vanrednim pravnim lekovima u sudskom postupku a ne administrativnim, operativnim radnjama državnih organa. Zato je bilo za očekivati da je zakonopisac izbrisao deo odredbe koji se odnosi na vraćanje lica na posao i njeno bezbednosno proveravanje.

           

          Neuređene bezbednosne provere

           

          U Članu 20v, stav 2, predviđeno je da se bezbednosna provera vrši uz prethodnu pisanu saglasnost lica, datu putem popunjavanja i potpisivanja upitnika o identifikacionim podacima, na obrascu koji utvrđuje direktor Agencije. Ova odredba Predloga zakona je neustavna jer Ustav Republike Srbije u članu 42, stav 2, propisuje da se prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuju zakonom.

          Zakonopisac je imao na raspolaganju tri rešenja. Najpre, mogao je u ovoj odredbi da se pozve na Zakon o tajnosti podataka, odnosno da propiše da se bezbednosna provera za prijem u radni odnos vrši u postupku predviđenom za pristup tajnim podacima označenim kao „državna tajna“. Slično rešenje postoji u susednoj Hrvatskoj gde se za zaposlene u službama bezbednosti primenjuje „temeljna sigurnosna provjera“ primenom postupaka propisanih za sigurnosnu proveru za pristup „klasificiranim podacima prvog stupnja“, odnosno za pristup podacima najvećeg stepena tajnosti (član 23). Ukoliko pak ovo ne odgovara specifičnostima Agencije, onda je bilo neophodno da se u Predlogu zakona propiše sadržina upitnika o identifikacionim podacima, odnosno koji se podaci o ličnosti prikupljaju, na koji način i iz kojih izvora. Ovo rešenje je, na primer, sadržano u Zakon o policiji (članovi  140-144), ali ipak nije celovito uređeno jer ZoP nalaže da se sadržaj Upitnika o identifikacionim podacima propiše Zakonom o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova koji još uvek nije usvojen.

          Naravno, ovde ne zanemarujemo činjenicu da bi najbolje rešenje za Srbiju bilo da bezbednosne provere uredi jednim zakonom, kao što je to Hrvatska odavno učinila.

           

          Šta nije uređeno u oblasti ljudskih resursa?

           

          Nedodirljivi direktor BIA

           

          Iako Predlog izmena Zakona o BIA za predmet ima ljudske resurse u Agenciji, on propušta da ovu oblast uredi na celovit način.  Naime, direktor Agencije se nalazi na samom vrhu sistema upravljanja ljudskim resursima u BIA, odnosno ima ogromna ovlašćenja u tom sistemu. Tako on:

          - Donosi Akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Agenciji, uz prethodnu saglasnost Vlade,

          - Odlučuje o zasnivanju radnog odnosa u Agenciji rešenjem,

          - Utvrđuje obrazac kojim se određuje sadržaj upitnika o identifikacionim podacima, koji se koristi za bezbednosne provere,

          - Utvrđuje postupak, program i način pohađanja stručne obuke, stručnog usavršavanja i polaganja posebnog stručnog ispita,

          - Utvrđuje postupak, merila i način ocenjivanja pripadnika Agencije,

          - Određuje koeficijente za obračun plate, uz prethodnu saglasnost Vlade.

          Iako ova rešenja nisu neuobičajena za bezbednosno-obaveštajne službe u regionu, ali i u razvijenim demokratijama, neuobičajeno jeste to što važna pitanja koja se odnose na direktora Agencije nisu zakonom propisana. Ako se detaljno propisuju uslovi koji moraju da ispune osobe koje žele da rade u Agenciji, kao i način napredovanja pripadnika BIA, za očekivati je bilo da se zakonom odrede uslovi koje mora da ispuni lice koje može biti imenovano za direktora BIA. Ovo rešenje poznaje Zakon o VBA i VOA koji propisuje da za direktore VBA i VOA i njihove zamenike može biti postavljeno lice koje je završilo generalštabno usavršavanje i koje ima najmanje devet godina radnog iskustva na obaveštajno-bezbednosnim poslovima u sistemu odbrane. Trebalo je zato propisati da direktor BIA mora da ima 9 godina iskustva rada  na obaveštajno-bezbednosnim poslovima, odnosno drugim poslovima u sektoru bezbednosti. To je jedan od predloga (član 38, stav 5) Modela zakona o službama bezbednosti koji je izradio BCBP.

          Isto tako, većina zakona o civilnim bezbednosno-obaveštajnim agencijama država iz okruženja, kao i država EU sadrže odredbe da izvršna vlast mora pre imenovanja direktora da konsultuje odbor parlamenta koji je nadležan za kontrolu službi bezbednosti (To je slučaj, na primer, sa češkom službom BIS, crnogorskom ANB, hrvatskom SOA). Pored prethodno rečenog, u Hrvatskoj je propisano i da za izbor direktora civilne službe bezbednosne (SOA) neophodna saglasnost predsednika i premijera Hrvatske, čime se uvažava priroda političkog sistema Hrvatske. BCBP je u Modelu zakona o službama bezbednosti predvideo da je pored pribavljanja mišljenja nadležnog skupštinskog odbora potrebno pribaviti mišljenje i predsednika Republike. Uvođenjem više instance od kojih se pribavlja mišljenje ili se pak traži odobrenje za imenovanje direktora Agencije, daje se na značaju ovoj poziciji i umanjuje mogućnost arbitrernih postavljenja. Pored toga, važno je bilo naznačiti i dužinu mandata direktora Agencije (uobičajeno je to 4-5 godina), te da li on može biti ponovo izabran na to mesto. Trebalo je i da zakonopisci navedu u kom vremenskom periodu se direktor ima postaviti. Zakoni o civilnim službama bezbednosti EU država, takođe, taksativno navode i za šta je direktor odgovoran prilikom vršenja svog posla, čime se zapravo čini jasnim šta nadzorna tela treba i mogu da kontrolišu.

          Dalje, postojeći Zakon o BIA, kao ni ovaj Predlog izmena ne sadrži ni jednu odredbu o zamenicima direktora BIA. Uslovi i postupak za izbor zamenika direktora su obično isti kao i za direktora, a neke države poput na primer Hrvatske imaju i dodatni uslov da imenovanje zamenika ide na predlog direktora službe.

          Konačno, uobičajeno je da se u zakonima o službama bezbednosti propišu uslovi i procedure za smenu i direktora i njegovog zamenika.

           

          Diplomci Akademije za nacionalnu bezbednost bez zaposlenja?

           

          Iako ovaj Predlog zakona za svoj predmet ima ljudske resurse, te sadrži opšte odredbe o stručnom usavršavanju pripadnika BIA (čl. 20g), Predlog ne sadrži ni jednu odredbu o Akademiji za nacionalnu bezbednost. Osnovano je zapitati se kakva je veza Akademije odnosno njenih diplomaca i BIA? Prema rečima v.d. direktora Akademije Dragana Simeunovića, Akademije je strukovna ustanova nastala kao odgovor na „specifične potrebe BIA“ te da se Akademijom hoće da „BIA ima stručno osposobljeniji kadar” čini se da sudbina diplomaca Akademije ipak nije izvesna na šta ukazuju i reči direktora BIA Bratislava Gašića, koji je brucošima Akademije ove godine poručio: „…nadam se (kurziv P.P.)da će najbolјi studenti naći svoje mesto u sektoru bezbednosti Republike Srbije, kao i u našoj kući“. Ako se direktor BIA nada da će tek najbolji diplomci naći zaposlenje u BIA ali i u drugim institucijama sektora bezbednosti onda se postavlja pitanje zašto država finansira ovu obrazovnu ustanovu, kao i za koga je finansira? I gde će ostali kadar, koji nije najbolji da završi? Ako zapošljavanje diplomaca Akademije nije unapred, propisima rešeno, dakle na sistemski način, onda će oni deliti sudbinu diplomaca Kriminalističko-policijske akademije - njihovo zaposlenje će zavisiti od volje političara. Ako će se diplomci  zapošljavati i u policiji i vojsci, čemu onda KPA i Vojna akademija? Pored toga, u Srbiji postoji veliki broj visokoškolskih ustanova i fakultetskih programa koji za svoj predmet imaju bezbednost te je onda upitno čemu još jedna obrazovna institucija koja će školovati ljude za Nacionalnu službu za zapošljavanje Srbije. Inače, Akademiju je osnovala Vlada Srbije 30. aprila 2013. godine kao visokoškolsku instituciju od posebnog nacionalnog interesa. Sredstva za osnivanje i početak rada Akademije obezbeđena su u budžetu Republike Srbije, u okviru sredstava opredeljenih Bezbednosno-informativnoj agenciji za potrebe obrazovanja, kako je navedeno u  Odluci o osnivanju Akademije za nacionalnu bezbednost objavljenoj u Službenom glasniku.

          Iako ove promene Zakona o BIA ne donose ništa novo, već predstavljaju legalizaciju postojeće prakse u BIA, one baš zbog toga zabrinjavaju jer u uslovima kada mehanizmi i tela nadzora i kontrole ne rade učinkovito ostavljaju veliki prostor za arbitrarnost. Posebno ako ove promene povežemo sa najavljenim povećanjem budžeta BIA za 2018. godinu za 680 miliona dinara odnosno za 15%. Osnovano je zapitati se da li će ovo povećanje budžeta i promene Zakona o BIA u oblasti ljudskih resursa zapravo omogućiti nesmetano namirivanje partijskog kadra njihovim zapošljavanjem u Agenciji.

           

          Preporučujemo:

           

          Crne tačke reforme službi bezbednosti u Srbiji

           

          Model zakona o službama bezbednosti Republike Srbije

           

          3 x 3: Ka daljoj reformi bezbednosno-obaveštajnog sistema Srbije

           

        • Tagovi: bia, predlog zakona, zakon, komentar, Predrag Petrović, Zakon o BIA
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •