•  
        • Kupovina lojalnosti?
          • Publikacije

          • Autor: Predrag Petrović
          • Kupovina lojalnosti?

          • Izvršni direktor BCBP Predrag Petrović analizirao je trend uvećanja budžeta službi bezbednosti, koji razlozi iza toga stoje i šta znači u praksi.

        • BIA u borbi protiv unutrašnjeg neprijatelja
          • Publikacije

          • Autor: Predrag Petrović
          • BIA u borbi protiv unutrašnjeg neprijatelja

          • Izvršni direktor BCBP Predrag Petrović kroz konkretne primere analizirao je kako se ovlašćenja BIA zloupotrebljavaju za pritisak i borbu sa kritičkim glasovima u društvu.

        • Nadležnosti i ovlašćenja vojne policije - pravna (ne)uređenost
          • Publikacije

          • Autor: Bogoljub Milosavljević
          • Nadležnosti i ovlašćenja vojne policije - pravna (ne)uređenost

          • Saradnik BCBP Bogoljub Milosavljević u novoj publikaciji objasnio je pravnu (ne)uređenost nadležnosti i ovlašćenja vojne policije u Republici Srbiji, posebno u odnosu prema civilima – građanima koji nisu pripadnici Vojske Srbije ili lica zaposlena u Ministarstvu odbrane.

        • Ka bezbednim javnim skupovima
          • Publikacije

          • Autor: Lazar Čovs
          • Ka bezbednim javnim skupovima

          • Saradnik BCBP Lazar Čovs u ovom priručniku odgovara na pitanje kako organizovati javni skup koji će biti bezbedan za učesnike i učesnice.

        Kupovina lojalnosti?BIA u borbi protiv unutrašnjeg neprijateljaAnaliza Procene uticaja obrade na zaštitu podataka o ličnosti korišćenjem sistema video nadzora Ministarstva unutrašnjih poslovaNadležnosti i ovlašćenja vojne policije - pravna (ne)uređenostKa bezbednim javnim skupovima
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
        • Od 2003. godine postepeno raspoređivanje 21 civilne misije i 12 vojnih operacija EU u zonama konflikata podržavaju zemlje koje su prošle kroz periode nasilja u njihovoj skorijoj istoriji i time direktno utiču na stabilnost regiona u blizini granica EU. Veliki deo angažmana EU na Zapadnom Balkanu usmeren je prema Kosovu. Iako nije bilo jednoglasnog priznanja nezavisnoti Kosova od strane EU, države članice su uspele da se dogovore oko raspoređivanja ZBOP misije na Kosovu. 

          Zadaci UNMIK-a bili su značajno modifikovani, omogućavajući EU da preuzme sve veću ulogu i UNMIK-u da okonča svoj mandat na polju vladavine prava. Cilj misije EULEKS-a, osnovane 2008. godine, bio je da se uspostavi i ojača vladavinu prava na Kosovu i pomogne stvaranje odgovornih i održivih institucija. Misija podržava sudsku vlast i organe odgovorne za sprovođenje zakona u razvoju efikasnog i politički nezavisnog pravosuđa. Mandat je produžen četiri puta do danas.

          Produženje mandata u junu 2014. godine donelo je velike promene, čiji je cilj bio postepeno prenošenje nadležnosti misije na pravosudni sistem Kosova (sastav sudskih veća će većinski biti popunjen od strane kosovskih predstavnika a manjim delom će u njemu učestvovati međunarodni predstavnici) i (ponovno) smanjenje osoblja misije.  To pokazuje jasnu prilagođavanje mandata na okolnosti - misija je bila zadužena za pomoć u sprovođenju novog sporazuma između Prištine i Beograda, potpisanog 19. aprila 2013. godine.

          Najnovija promena u mandatu se dogodila u junu 2016. godine, produžetkom mandata misije do juna 2018. godine, međutim, nema velikih promena. Po novom mandatu, misija neće preuzimati nove sudske slučajeve i predmetne spise, već če se ovlašćenja postepeno prenositi na kosovske institucije. Za produženje mandata misije obezbeđen je budžet od preko 60 miliona evra, čime će se proces prenosa ovlašćenja na kosovske institucije odvijati neometano.

          EULEKS je do sada najveća, najskuplja i po trajanju najduža civilna misija u istoriji EU. Ovo je vodeća misija u sklopu ZBOP-a i sa aspekta finansijskih i ljudskih resursa kao i ambicija EU da preuzme izuzetno složen izazov i zadatak. Međutim, u smislu planiranja i implementacije, misija je izložena širokim i često utemeljenim kritikama javnog mnjenja,  kao i sopstvenih kadrova i akademskih krugova.

           

          Proučavanje efikasnosti

           

          Istraživanje mogućnosti razvoja misije, njenih sposobnosti i analiza potreba aktera na terenu je važno. Aktuelni izazovi sa kojima se suočava EU će se verovatno nastaviti u budućnosti, ali budžet za odbranu EU je ograničen i to ograničava sposobnost EU da razvije, rasporedi i održi vojne sposobnosti. Stoga, postoji potreba za više analiza kako bi EU mogla efikasnije koristiti svoje sposobnosti, sa istim budžetom i ograničenim resursima, i da bi mogla stvoriti trajniji uticaj na terenu.

          IECEU koristi četiri razrađena kriterijuma za merenje efikasnosti misije, pripisujući svakom svoje indikatore na osnovu kojih možemo proceniti efikasnost misije na Kosovu u raznim oblastima. Studija je zasnovana na analizi razgovora sa sadašnjim i bivšim osobljem misije, domaćim, međunarodnim i regionalnim eksperatima, predstavnicima vlade zemalja članica EU, civilnog društva, predstavnicima Kosova, NATO-a, OEBS-a i predstavnicima međunarodnih razvojnih agencija.

          Prvi kriterijum, postizanje unutrašnjih ciljeva sastoji od procene da li je misija postigla svoj cilj, uzimajući u obzir ključne unutrašnje ciljeve i opšti mandat misije. Indikatori tog kriterijuma uključuju ispunjenje političkih i strateških ciljeva misije EU na Kosovu, kao i operativne ciljeve, koji su postavljeni mandatom. Ukratko, proučavali smo u kojoj meri je ostvareno ono  šta je EU planirala da uradi sa misijom na Kosovu.

          Lako smo identifikovali prvi indikator, ispunjenje političko-strateških ciljeva. Misija EULEKS je osnovana  da održi mir i bezbednost na Zapadnom Balkanu, kao i da podrži kosovske vlasti u reformama koje je potrebno sprovoditi na putu evropskih integracija. Drugim rečima, prvi uokvirujući cilj je da misija spreči eskalaciju novih nasilnih sukoba, što je bilo uspešno postignuto do sada. U sferi operativnih ciljeva, a vezano za drugi indikator uspešnosti, Euleks treba da pruži podršku razvoju i jačanju nezavisnog i multietničkog pravosuđa, policije i carinske službe i poštovanje međunarodno priznatih standarda u njihovom radu. Na osnovu obavljenih razgovora može se zaključiti da je  cilj koji se odnosi na uspostavljanje profesionalne i stručne policije i carinske službe ispunjen sa delimičnim uspehom.Treba napomenuti da je funkcionalna policija preduslov za vladavinu prava. Misija je uspešno zamenila zadatke UNMIK-a na polju vladavine prava. Pristup EULEKS-a severu Kosova je takođe poboljšan zbog pozitivnog unapređenja dijaloga između Beograda i Prištine, koji je postignut uz pomoć misije.

          Međutim, nisu svi političko-strateški i operativni zadaci ispunjeni. Promenama u mandatu, koje bi više odgovarale postizanju političko-strateških ciljeva i operativnim zadacima obezbeđivanja sigurnog i bezbednog okruženja i sprečavanju ponavljanja sukoba, nedostaje fleksibilnost. Sudska vlast još uvek nije u stanju da se nosi sa ozbiljnim slučajevima korupcije i organizovanog kriminala, čije se gonjene odlaže zbog nedostatka stručnog osoblja u i kratkotrajnog radnog raspoređivanja osoblja misije. Sve ovo, u kombinaciji sa nedostatkom institucionalnog nasleđa, utiče na operativne mogućnosti i sprečava ispunjenje važnog operativnog cilja, koji je potpuno funkcionalna i odgovorna vladavina prava na Kosovu.

          Dakle, misija se smatra delimično uspešnom, ako se uzme u obzir samo carina i policija, institucije koje su primarno istraživane u ovoj analizi. S druge strane, ako uzmemo takođe u obzir i sudstvo, analiza pokazuje prilično drugačiju sliku, koja bi opisala misiju kao delimično neuspešnu.

          Drugi kriterijum, unutrašnja usklađenost EULEKS-a, analizira koliko se misija zaista izvršavala u skladu sa planovima Evropske unije. Ovaj kriterijum analzira da li je način na koji je počela misija bio pogodan i procenjuje da li su planovi za misiju bili dobro sprovedeni na terenu i da li imaju željeni efekat na Kosovu kao i u EU. Tri indikatora ovog kriterijuma su pravovremenost, efikasnost i ekonomičnost. Iz perspektive prvog indikatora, pravovremenosti, misija je sprovedena u pravo vreme. Kosovo je 2008. godine proglasilo nezavisnost, a EU je bila spremna da preuzme više odgovornosti od misije UNMIK-a, kako bi se pomoglo lokalnim vlastima u uspostavljanju vladavine prava.

          Tim Evropske unije za planiranje (European Union Planning Team - EUPT) bio je raspoređen već u 2006. godini, kako bi se pokrenule pripreme za formiranje buduće misije, što je ocenjeno kao pozitivna praksa. Međutim, važno je napomenuti da je iz perspektive procesa planiranja, skoro svaki aspekt, u velikoj meri, zavisio od pozicija država članica prema nezavisnosti Kosova, i na taj način svako kašnjenje u procesu planiranja može se pripisati ovim složenim međunarodnim okolnostima. Na kraju, misija nije planirana da bude dugoročna i još uvek nema izlaznu strategiju. Dok bi trebalo da postoji definisan jasan set indikatora, koji bi omogućio da se uspešnost misije "meri", kraj misije će neminovno biti kompromis i politička, a ne tehnička, odluka.

          Sa stanovišta efikasnosti, analizirani razgovori pokazuju da je EULEKS u principu često neefikasan. Kako primećuje i zvaničnik Slovenačkog MIP-a, do sada je EU bila najefikasnija kod planiranja malih misija sa ograničenim vremenskim periodom i mandatom (slučaj najbolje prakse je EUMM Georgia -Gruzija) što Euleks nije. Intervjui su otkrili slično mišljenje među zvaničnicima EULEKS-a. Izgleda da se EU smatra kao prilično birokratska organizacija u kojoj države članice sprovode primarno svoje interese zbog čega EU nije u stanju da efikasno sprovodi tako kompleksne i dugoročne misije kao što je EULEKS. Kao što je istakao jedan od ispitanika: "Bavimo se oblastima u kojima bi misija trebala da ostane dugoročno, ali onda ne uspemo, zato što koristimo sredstva za kratkoročnu stabilizaciju".

          Uzimajući u obzir ekonomičnost, EULEKS misija je najobimnija i skupa misija EU, dok su rezultati i dalje ograničeni. Prema nekim od naših ispitanika, postoje mogućnosti za ukupne aktivnosti i resurse nekoliko institucija na Kosovu, što bi bilo korisno i za budžet EULEKS-a. Međutim, produženje mandata misije ne nudi nikakve značajne organizacione ili operativne promene.

          Isplativost misije je takođe loša i potrebno je uraditi  strateško preispitivanje, možda i rekonfiguraciju. Ukupna procena IECEU projekta je da postoji niska rentabilnost EULEKS-a i da EU i drugi akteri ne koordinišu u svojim pristupima, što dovodi do prekoračenja potrošnje, preklapanja i lošeg korišćenje finansijskih sredstava.

          Ako rezimiramo, kada se procenjuje unutrašnja adekvatnost, misija se može smatrati kao delimičan neuspeh, jer u efikasnost EULEKS-a sumnja lokalna zajednica, osoblje EULEKS-a, predstavnici EU i zemalja članica. Osim toga, nema onih koji su spremni da utvrde da li se poreski novac EU adekvatno potrošio na Kosovu. EULEKS je neverovatno skupa misija, moglo bi se (pravedno) očekivati da će taj iznos novca napraviti od Kosova stabilnu i prosperitetnu zemlju, u kojoj vladavina prava predstavlja normu. Ovo se nije desilo. Ipak, mora se napomenuti da se od 2008. godine, kada je svečano otvorena misija, do 2016. desilo mnogo pozitivnih promena.

          Treći kriterijum procenjuje postizanje spoljnih ciljeva misije EULEKS - da li postoji inicijacija, nastavak, difuzija, eskalacija ili intenziviranje nasilnih sukoba. Iz intervjua  možemo zaključiti da se bezbednosna situacija na Kosovu nije pogoršavala tokom protekle decenije i sukob se nije ponovio u nekom većem obliku. EULEKS je služio kao veza između srpskih i kosovskih vlasti i EU a dijalog između Srbije i Kosova može smatrati kao glavni primer pozitivnog uticaja EU. EULEKS je doprineo normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije preduzimanjem koraka u pravcu dovođenja predstavnika sa obe strane za isti sto, uspostavljanje razmene informacija i iniciranje koordinacije i saradnje, koja direktno utiče na smanjenje okolnosti za nastajanje novih sukoba. Bez prisustva Euleksa, sastanci su često bili otkazani ili odloženi. Glavno pitanje je, dakle, šta će se desiti kada se EULEKS misija konačno završi, a da li će ostvarene veze i saradnja biti dovoljno jake da prežive potencijalno odsustvo EULEKS-a. Međutim, iako međuetničke tenzije i bezbednosni izazovi i dalje postoje, posebno na severu, nije bilo nastavka, difuzije, eskalacije ili intenziviranja sukoba na Kosovu tokom raspoređivanja EULEKS-a. Zbog toga, misija je ocenjena kao uspešna u tom pogledu.

          Međutim, misija bi trebala da bude u stanju da se prilagodi novim pretnjama koje nisu deo zvaničnog mandata ali i dalje predstavljaju sve veći bezbednosni izazov koji može uticati na uspeh misije, kada je reč o spoljašnjem postizanju cilja i indikatora ponavljanja  sukoba (poput porasta nasilnog ekstremizma). Na osnovu toga, tvrdimo da se misija može oceniti kao delimično uspešna sa stanovišta spoljnog postizanja cilja, jer nije bilo ponavljanja nasilja velikih razmera, ali s druge strane, međuetničke tenzije i drugi bezbednosni izazovi i dalje postoje.

          Poslednji kriterijum analize efikasnosti se odnosi na spoljnu adekvatnost misije, koja uzima u obzir proporcionalnost upotrebe primenjenih preventivnih mera (napravljeno dobro u odnosu na izazvanu štetu). Ovde treba reći da je dosta 'dobrog' bilo učinjeno od strane EULEKS-a, posebno kada je u pitanju obuka na području vladavine prava, ali i kod uspostavljanja dijaloga između sukobljenih strana. Međutim, misija sigurno nije uspešna u oblasti uspostavljanja poverenja između EU i lokalnih vlasti, kao i EU i lokalnog stanovništva.

          Ovo prvo je uglavnom rezultat razmene informacija između EULEKS-a i Srba, a drugo proizilazi iz korupcijskih skandala, saradnje misije sa lokalnim moćnicima, shvaćene pristrasanosti (od strane srpskog stanovišta), nepriznavanja Kosova od strane nekih država članica koje ipak učestvuju u misiji (sa tačke gledišta kosovskih Albanaca) i zbog nedostatka izlazne strategije. Ovaj nedostatak poverenja ne vodi Kosovo  bliže evropskim integracijama. Pored toga, kada je reč o štetnosti, EULEKS je često izgovor za lokalne kosovske institucije da opravdaju svoje nedelovanje, posebno kada je u pitanju organizovani kriminal. I na kraju, nedostatak prenosa najboljih praksi znači da misija, kada bude otišla sa Kosova, potencijalno neće imati dugoročni efekat, posebno zbog nedostatka institucionalizacije. Sve ovo negativno utiče na efektivnost EULEKS-a; stoga ovaj kriterijum možemo proceniti kao delimičan neuspeh ili delimičan uspeh.

          EULEKS je jedna od misija čiju efikasnost i mogućnosti za poboljšanje istražuju predstavnici Fakulteta društvenih nauka (Univerziteta u Ljubljani) i Centra za evropsku perspektivu (CEP) iz Slovenije u okviru širokog istraživačkog projekta IECEU (Poboljšanje efikasnosti i sposobnosti EU u sprečavanju konflikata), koji finansira Evropska istraživačka agencija kroz program Horizont 2020. U projekat je uključenih još devet institucija iz sedam različitih zemalja EU.

        • Tagovi: EULEX, mirovne misije, efikasnost, Evropska unija, Kosovo
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •