Većina građana Srbije je i dalje za članstvo u EU, protiv članstva u NATO i zadovoljna postojećim nivoom saradnje sa Rusijom. Percepcija EU je pogoršana u poslednjem periodu, jedino je još uvek autoritet po pitanjima demokratije i vladavine prava, a od članstva se očekuje ekonomska korist i poboljšanje imidža u svetu. Većina građana za definisanje koncepta neutralnosti u spoljnoj i bezbednosnoj politici Srbije. Ovo su glavni nalazi najnovijeg istraživanja sprovedenog po upitniku koji je osmislio BCBP.

Kompletan prikaz rezultata istraživanja možete pogledati na ovom linku.

Većina građana Srbije vidi Rusiju vojno-političku silu, a SAD kao ekonomskog i tehnološkog giganta. EU i Nemačka su uspešne u oblasti demokratije, vladavine prava, ljudskih prava i kredibilnosti investitora. Građani smatraju da je Kina uspešna ekonomska i politička sila.

Ispitanici smatraju da je uticaj Nemačke, Kine i Rusije na Srbiju je pozitivan, dok je uticaj EU i SAD mahom negativan. Građani ne očekuju promenu američke spoljne politike prema Srbiji, a smatraju da bi ulazak u EU privukao strane investicije i povećao zaposlenost, dok bi savez sa Rusijom povećao bezbednost.

Trećina građana želi integraciju Srbije u Evroazijsku uniju, petina je protiv, a većina nema stav. Većina građana nema stav ni po pitanju Krima i smatra da Srbija treba da ostane neutralna u vezi sa sukobom u Ukrajini.

Većina građana ima više negativnih asocijacija na potencijalno članstvo u NATO nego pozitivnih. Svaki jedanaesti ispitanik je za članstvo u NATO, petina pozitivno ocenjuje mogući uticaj na bezbednost i dolazak stranih investicija. Trećina građana za saradnju kroz Partnerstvo za mir, a među njima ima i onih koji su za inteziviranje saradnje.

Ako bi uslov bilo za članstvo Srbije u EU bilo priznavanje nezavisnosti Kosova, većina građana bi odustala od pristupanja. Dužina trajanja pristupanja EU utiče da većina građana smatra da nikada nećemo postati članica. Iako je većini građana svejedno ako bi se EU raspala, imaju više pozitivnih nego negativnih asocijacija i to pre svega u odnosu na mir, demokratiju, ljudska prava i ekonomske koristi.

Većina građana podržava politiku neutralnosti, a među podržavaocima najzastupljeniji su oni koji žele da se precizira šta se zastupa pod politikom neutralnosti. Među onima koji je za to da Srbija “odabere stranu” najzastupljeniji su glasači stranaka sa opredeljenom spoljnom politikom - Dveri, DSS, SRS, DJB i LDP.

Neznatno je više onih koji su za angažman Srbije van svojih granica na rešavanju bezbednosnih problema, nego onih protiv, slično i u odnosu na konflikt u Siriji. Troškovi angažmana su ključni kriterijumi za biranje destinacije angažmana. Najviše podrške za postojeći angažman pod UN zastavom, pa u saradnji sa Rusijom i EU.

Ovo je drugi deo velikog istraživanja javnog mnjenja. U februaru su objavljeni glavni nalazi o percepciji bezbednosti Srbije i dijalogu sa Prištinom, a u narednom periodu će biti predstavljeni i stavovi građana o poverenju u državne institucije.

Publikacija je deo projekta “Obnovljena i unapređena saradnja između BCBP, regionalnih partnera i Norveškog instituta za međunarodne odnose”, finansiranog od strane Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Norveške. Sadržaj je isključiva odgovornost BCBP.