•  
        • Uporedna analiza stavova građana o policiji na Zapadnom Balkanu
          • Publikacije

          • Autor: Sofija Mandić
          • Uporedna analiza stavova građana o policiji na Zapadnom Balkanu

          • Više od polovine (59%) građana Zapadnog Balkana ima poverenja u policiju a iz godine u godinu nivo poverenja u policiju neznatno raste. Iako više od polovine građana Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Makedonije i Srbije veruje policiji, većina (58%) je doživljava i kao ...

        • Stavovi građana Srbije o policiji
          • Publikacije

          • Autor: Bojan Elek
          • Stavovi građana Srbije o policiji

          • Više od polovine građana Srbije (56%) ima poverenja u policiju. Iako se taj procenat tokom poslednje tri godine neznatno ali konstantno povećava, i dalje je ispod svetskog proseka koji je od 60 do 90 odsto. Ovo je glavni nalaz istraživanja javnog mnjenja realizovanog u okviru regionalne mreže ...

        • Zavisni od oružja
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Zavisni od oružja

          • Procene o velikom broju legalnog i nelegalnog vatrenog oružja koje poseduju građani i dometi kampanja Vlade Srbije za legalizaciju i kontrolu vatrenog oružja, predmet su analize istraživača BCBP Saše Đorđevića.

        Uporedna analiza stavova građana o policiji na Zapadnom BalkanuStavovi građana Srbije o policijiIzgradnja civilnih kapaciteta na Zapadnom Balkanu - komparativna analizaZavisni od oružja
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2016
          • Jednaka politička zastupljenost i politička neutralnost vode do profesionalnog rada nadzornog tela

          • Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) predstavlja intervju sa Teom Koricinskim, članom norveškog Parlamentarnog odbora za nadzor bezbednosno-obaveštajnih službi.

        • Izvršni direktor BCBP Predrag Petrović razgovarao je tokom šestog Beogradskog bezbednosnog foruma sa akademikom Teom Koricinskim, koji je od 2007. godine član Norveškog parlamentarnog odbora za nadzor bezbednosno-obaveštajnih službi, poznatog i kao EOS Odbor (EOS Committee - The Norwegian Parliamentary Intelligence Oversight Committee).

          Koricinski ima bogato iskustvo u političkom životu, bio je član norveškog parlamenta, kao i parlamentarne skupštine Nordijskog saveta i član Saveta Evrope.

           

          Norveški parlamentarni odbor za nadzor obaveštajnih službi bira Parlament, ali je ipak  nezavisan od njega. U Parlamentu već postoje stalni odbori. Da li postoje prednosti EOS Odbora u odnosu na stalne parlamentarne odbore?

          Upravo sada, pet od sedam članova u našem odboru imaju političku pozadinu, iz levice - Socijalistička partija i Radnička partija; centra - Liberalna stranka; a sa strane desnice - Konzervativna stranka i Napredna partija. Četvoro od ovih pet su bili nekada ili poslanici ili u članovi Vlade. Trenutna predsednica je iz Liberalne partije, a ranije je bila i ministarka odbrane. Predstavljajući razne političke opcije u Odboru mi uživamo široki legitimitet i želimo da sačuvamo političku nepristrasnost u radu. Parlament bira članove Odbora iz različitih političkih partija, ali kada su jednom izabrani članovi Odbora ne mogu biti i članovi Parlamenta. Svoj svakodnevni rad vodimo nezavisno od Parlamenta.

           

          Da li je teško odvojiti ulogu političara i stručnjaka za kontrolu obaveštajnih službi?

          Lakše je nego što sam mislio da će biti, zahvaljujući našoj kulturi i zakonodavstvu. Imamo jasna pravila i uzajamno razumevanje o tome šta je naš posao. Isto važi i za policijske tajne službe. Oni takođe imaju detaljna pravila o tome šta im je dozvoljeno a šta ne. Ipak, vojna tajna služba nije toliko regulisana. Odbor želi da i oni budu regulisani kako bi nama bilo lakše da ispunimo funkciju kontrole zakonitosti. Parlament se slaže sa nama u pogledu toga. Parlament trenutno razmatra poseban izveštaj Odbora u kom se zalažemo za detaljnija pravila vojne tajne službe, i o tome koje metode može koristiti.

           

          Moć profesionalno obavljenog posla

           

          Šta je najvažnija funkcija EOS Odbora? Koja ovlašćenja mu omogućavaju da efikasno radi?

          Teško je izdvojiti jedno ovlašćenje. Ono što je bitno je profesionalna upotreba kombinacije ovlašćenja i krivičnih istraga tokom inspekcije. Naša ovlašćenja su jaka. Mi imamo skoro neograničeno pravo pristupa svim prostorijama službi bezbednosti, mašinama, svim njihovim instalacijama, elektronskim dokumentima i papirnim dokumentima. Možemo pisati pisma tajnim službama ukazujući na problem. Možemo dati usmene komentare tokom inspekcije u njihovom sedištu i u lokalnim filijalama, u policijskim regionima i u lokalnim vojnim bazama. Imamo oko 25 inspekcija godišnje.

          Mi imamo pravo da dobijemo bilo kakve informacije o operacijama u toku tajnih službi. Međutim, mi ih ne pratimo stalno kao konsultanti. Mi ne dajemo savete tokom tekućih operacija o, na primer, metodologiji rada. Ne možemo narediti tajnim službama da rade ovo ili ono. Ali, imamo pravo da budemo informisani o tome šta rade i naravno da o tome diskutujemo sa njima.

          Ali, mislim da najvažniji uticaj imamo u slučajevima kada izvestimo o kritikama na račun službi u našim godišnjim ili specijalnim izveštajima Parlamentu. Parlament se slaže sa nama u gotovo sto posto slučajeva. Zato nije dobro za tajne službe da se ovakve kritike predstave u parlamentu.

           

          Kako bezbedonosne službe odgovaraju na vaše nalaze i zaključke?

          Oni to mišljenje isprate i daju nam odgovore na konstruktivan način, i nama i Parlamentu. Takođe, postoje medijska izveštavanja o našim kritikama. Lideri službi često kažu da im naš Odbor pomaže da posluju samouverenije u okviru svog zakonskog okvira. 

           

          Ka zakonitoj, nužnoj i srazmernoj upotrebi posebnih mera tajnog prikupljanja podataka

           

          Koja je glavna svrha vaših inspekcija?

          Glavna svrha je kontrola zakonitosti. Takođe, mi im pomažemo da se fokusiraju na ono što bi trebalo da bude njihov glavni posao. U smislu da oni ne bi trebalo da koriste svoje vreme, svoje resurse, da rade stvari koje nisu dozvoljene. To je gubljenje vremena. Mogao bih da Vam dam lični primer. Bio sam u njihovim dosijeima nekoliko decenija.

           

          Kao predmet istrage?

          Da, bio sam u njihovim dosijeima. Bilo je izveštaja sa otvorenih sastanaka na kojima sam držao predavanja ili govore o alternativnim politikama bezbednosti. Tajna policija je čak imala svedoke čija su imena, naravno, bila zatamnjena u dokumentima koje sam tek kasnije mogao da vidim. Tri ili četiri navodnih svedoka su me videli kako učestvujem u revolucionarnm vežbanjima u pucanju iz oružja sedamdesetih godina na ostrvu u Norveškoj. Tačno je da sam bio na tom ostrvu. Na dva letnja kampa kao izviđač, kada sam imao 11 ili 12 godina. Ali, nikada nisam učestvovao u bilo kakvim važbanjima u pucanju, i pod jakim sam uticajem Gandijevog pacifizma. Korišćenje resursa službi bezbednosti za opservacije i opažanje je prilično glupo, da ne pominjemo da je nezakonito. Međutim, ovaj primer je star, pre nego što su se desile reforme i usvajanje zakona o demokratskoj kontroli tokom devedesetih godina.

          Kao skorašnji primer, otkrili smo da tajne službe registruju ljude u džamijama, ili u prihvatilištima za azilante, u studentskim domovima gde im to nije dozvoljeno; samo zato što imaju crnu bradu ili se oblače kao tradicionalni muslimani. U Norveškoj je dozvoljeno biti tradicionalni musliman. Ono što nije dozvoljeno jeste korišćenje ili podržavanje nasilja. Možete imati ekstremna ideološka shvatanja. Rekao bih da sam ekstreman ekolog, ali ja nikad ne bi koristio nasilje. Moja poenta je u tome da nije nezakonito imati ekstremne desničarske ili levičare, ekstremne zelene, ekstremne nacionaliste, ekstremne religijske stavove. To ne znači da podržavate nasilje ili druge kriminalne aktivnosti, da pretite redu i miru ili ljudskim pravima drugih ljudi. 

           

          Kako službe bezbednosti opravdavaju ove postupke?

          Ne opravdavaju ih, več ih osuđuju. Ovakve stvari se dešavaju na lokalnom nivou. Nacionalno rukovodstvo tajne policije ne zna uvek za njih i saglasno je sa kritikama.

           

          Da li se se slažu zato što su uhvaćeni na delu ili oni misle da te akcije nisu bile u redu? Oni Vas mogu lagati govoreći: "Da, to je pogrešno", a zapravo ništa ne čine da isprave ovakve akcije u budućnosti.

          Naravno da mogu. Oni mogu lagati ili pokušati da nas prevare. I naravno, naša uloga na neki način je da budemo sumnjčavi, da postavljamo ključna pitanja. Ali, ipak, ja im verujem. Sada mislim da ih toliko znam, gledam ih kad kažu "Žao nam je, pokušavamo da to ne uradimo ponovo, mi smo poslali pisma, imamo kurseve, moramo da počistitimo ovo". Verujem da je to njihova namera. I upamtite: mi uvek izveštavamo Parlament o svojim kritikama. I mi kontrolišemo da oni ispune svoja obećanja i prekinu sa nezakonitim aktivnostima. Naravno, ponekad misle da smo malo previše kritični i detaljni u pitanjima, ali to je u redu. Njihov posao je da funkcionišu blizu granice između onoga što je zakonom dozvoljeno da rade i onoga što bi moglo biti nezakonito ukoliko pomisle da je neophodno detektovati neku pretnju. Ja moram to da poštujem. Ali, oni moraju da poštuju da smo mi kritični, da gledamo ova granična područja, i to je naš posao.

           

          Poboljšana organizaciona kultura je najvažniji uspeh Odbora

           

          Koja je najvažnija promena u radu službi bezbednosti, kao posledica rada EOS Odbora?

          Opšti stavovi i odnosi između čelnih ljudi tajnih službi i našeg Odbora su se dosta popravili. Sada postoji bolje razumevanje naših međusobnih uloga, bez moralisanja drugoj strani. Međutim, to ne znači da postoji potpuna harmonija. To je mešavina nekih zajedničkih izazova, pokušaja razumevanja ograničnim područjima između potrebnih istraga, nadzora i praćenja, s jedne strane, i poštovanja privatnosti i ljudskih prava, s druge strane. Ovo je zajednički izazov. Međusobno uvažavanje te podele uloga je, prema mom mišljenju, dosta poraslo u poslednjih nekoliko godina. Ovo takođe važi za vojnoobaveštajnu službu.

           

          Da li su svi članovi Odbora saglasni sa nalazima ili imate i sporova u toku istrage?

          Za 8 godina koliko sam bio u Odboru, ne mogu da se setim nijednog ozbiljnog spora. Mogle su se desiti neke diskusije o prioritetima, treba li istražiti ovo ili ono. Mi se sada sve više i više orijentišemo na rad na projektima gde idemo duboko u istrage opštijih ili sistemskih problema. Polazeći od nekih pojedinačnih slučajeva, pokušavamo da utvrdimo postoje li opšte slabosti u načinu na koji službe bezbednosti rade, u pogledu zakonitosti ili poštovanja ljudskih prava. Na primer, operacije vojnoobaveštajne službe prema građanima Norveške.  

           

          Šta podrazumevate pod operacijama prema građanima u Norveškoj?

          Mislim na nezakonite registracije. Takođe, može biti reč o saradnji sa stranim obaveštajnim službama gde se možda prisluškuju telefoni. Trebalo je da naučimo do sada iz slučaja Snouden NSA, kada je glavna snaga u NATO-u čak snimila telefonske razgovore nemačke kancelarke. Onda, vi vidite kakve nezakonite radnje strane obaveštajne službe mogu da preduzmu. Dakle, nemojmo biti naivni. U Norveškoj je široka podrška za slučaj Snouden, stvarno. Vrlo mali broj ljudi u Norveškoj bi ga nazvalo izdajnikom. Čak i najveći dnevni list u Norveškoj - koji je neka vrsta liberalno-konzervativnih novina i koji je više decenija najveći dnevni list - u uvodniku od prošle godine, podržao ideju da Snouden treba da bude kandidat za Nobelovu nagradu za mir.

           

          Koje su druge oblasti koje vi smatrate problematičnimu radu obaveštajnih i bezbednosnih službi u Norveškoj? Pomenuli ste obaveštajne operacije premanorveškim građanima…

          Kao što sam ranije rekao, mi želimo više zakonske regulative načina i metoda koje vojne obaveštajne službe koriste u celini. Mi smo se založili za to u posebnom izveštaju za Parlament. Parlament nas je podržao, te će raditi na neophodnom zakonodavstvu. 

           

          Da li imate bezbednosno-obaveštajnu službuu Norveškoj koja je najproblematičniji akteru sektoru?

          Ne, to se menja tokom vremena.  

           

          Da li obraćate više pažnje na Norvešku policijsku službu bezbednosti?

          Na mnogo načina ovo je najvažnija služba, i zato imamo šest inspekcija godišnje u njenom sedištu i veliki broj lokalinih inspekcija.

           

          Ka kontroli razmene informacija sa stranim službama

           

          Da li imate pravo da istražujete međunarodnu saradnju i razmenu informacija između norveških i stranih službi?

          To je veliki izazov. U razmeni informacija sa stranim službama postoji “pravilo trećeg lica”, koje se često spominje i koje strogo zabranjuje da razmenjene informacije završe u rukama nekog drugog osim službi bezbednosti koje razmenjuju informacije. Problem je u tome što nas strane službe često smatraju trećim licem. Međutim, ni Parlament, niti službe, nas ne smatraju trećim licem. Spoljni Odbor za evaluaciju je skoro preporučio da dobijemo potpuni uvid u ovakve međunarodne komunikacije, ali bi važilo samo za predsednika i potpredsednika Odbora. Parlament upravo razmatra ovo i nastoji da nađe neki kompromis. 

           

          EOS Odbor

           

          Norveški odbor za nadzor bezbednosno-obaveštajnih službi (poznatiji kao EOS Odbor) je telo čije članove bira Norveški parlament. Ima sedam članova i sekretarijat. Mandat  članova traje 5 godina i mogu biti ponovo izabrani. Odbor svoje zadatke obavlja nezavisno od Parlamenta, a članovi Odbora ne mogu istovremeno biti i poslanici u Parlamentu. Naglašeno je da Odbor mora biti reprezentativan tako da predstavlja sve najveće parlamentarne političke partije ali i eksperte iz društva. Svi članovi Odbora imaju bezbednosne sertifikate za pristup tajnim dokumentima, kako nacionalnim tako i NATO. 

           

          Oblast nadzora

          Oblast nadzora Odbora nije vezan za određenu jasno definisanu  bezbednosno-obaveštajnu agenciju, već za bezbednosno-obaveštajne delatnosti koje mogu obavljati različite agencije. Trenutno ove delatnosti obavljaju  Norveška policijsko-bezbednosna služba (PST), Norveška bezbednosna agencija (NSM), Norveška obaveštajna služba (NIS) i Norveška vojnobezbednosna agencija (FSA). Odbor, međutim, može takođe da istražuje i druge delove državne uprave ako smatra da je to neophodno za obavljanje svojih poslova.

        • Tagovi: službe bezbednosti, kontrola, nadzor, parlamentarna kontrola
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •