Nacrt Zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Srbije predstavlja značajno poboljšanje u odnosu na prethodno važeći Zakon o učešću profesionalnih pripadnika VSCG, osoblja civilne zaštite i zaposlenih u organima uprave Saveta ministara u mirovnim operacijama i drugim aktivnostima u inostranstvu („Sl. list SCG“, br 61/2004) u oblasti definisanja pravne i zdravstvene zaštite učesnika ovih misija.

Novim zakonom se formulacija „mirovnih operacija“ menja terminom „multinacionalne operacije“ koje se potom i definišu kao operacije očuvanja, održavanja, izgradnje i uspostavljanja mira, kao i sprečavanja sukoba, zajedničke odbrambene operacije, otklananje posledica međunarodnog terorizma i učestvovanje u humanitarnim operacijama. Ovako širok dijapazon operacija podrazumeva i borbene operacije (uspostavljanje mira), što prethodno zakonsko rešenje nije predviđalo.

Novi nacrt zakona se poziva i na Nacionalnu strategiju bezbednosti i na Strategiju odbrane, kao i na Strategijski pregled odbrane - problem je u tome što ovi strateški dokumenti nisu još usvojeni u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Druga potencijalna nedoslednost leži u strateškom pozicioniranju Srbije - učešće u multinacionalnim operacijama se može kositi sa deklaracijom o vojnoj neutralnosti, mada je tu zakonodavac ostavio dovoljno manevarskog prostora u slučaju da se NSRS opredeli za put Evroatlantskih integracija.

Nacrt zakona definiše da se u misije mogu slati profesionalni pripadnici Vojske i u vanrednim slučajevima aktivna rezerva, kao i pripadnici policije i civilne zaštite. Vojnici na redovnom služenju vojnog roka ne mogu biti upućivani u misije.

Učestvovanje u misijama se ne zasniva na principu dobrovoljnosti, već nadležni organi vojske predlažu načelniku GŠ sastav za konkretne misije.

(„Borba“, 8. april 2009, rubrika "Jedno pitanje - jedan odgovor")