•  
        • Srbija i Mađarska – razbijanje demokratije
          • Publikacije

          • Autor: Marko Drajić
          • Srbija i Mađarska – razbijanje demokratije

          • U ovom dokumentu se ističe da je Mađarska trenutno najbliži spoljnopolitički partner Srbiji. Navodi se da se između ove dve države više ne otvaraju bilo kakva sporna bilateralna pitanja, a politički i ekonomski interesi se sve više poklapaju. Vrednosti na kojima počivaju vlasti ove dve ...

        • Sektor bezbednosti u zarobljenoj državi
          • Publikacije

          • Autor:
          • Sektor bezbednosti u zarobljenoj državi

          • Izveštaj o zarobljavanju države u Srbiji je pionirski rad BCBP-a koji ima za cilj dokumentovanje i dekonstruisanje tekućeg procesa zarobljavanja države u sektoru bezbednosti kroz predstavljanje mehanizama, aktera i posledica ovog procesa.

        • Policija u vreme vanrednog stanja
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Policija u vreme vanrednog stanja

          • U izveštaju je procenjeno koliko je u vanrednim okolnostima policija postupala u skladu sa demokratskim standardima policijskog rada. Predstavljena je analiza konteksta vanrednog stanja u Srbiji, a zatim analizirani zadaci i rezultati policije, te slučajevi u kojima postoje indicije o ...

        • Sektor bezbednosti u vanrednom stanju: testiranje demokratije
          • Publikacije

          • Autor: Isidora Stakić, Jelena Pejić Nikić, Katarina Đokić, Marija Ignjatijević, Saša Đorđević
          • Sektor bezbednosti u vanrednom stanju: testiranje demokratije

          • Srbija je tokom 52 dana vanrednog stanja pala na testu demokratije zbog niza propusta i nepravilnosti u postupanju i kontroli sektora bezbednosti, zaključak je analize Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).

        • Maske su pale. Srbija u pandemiji geopolitike
          • Publikacije

          • Autor: Isidora Stakić, Maja Bjeloš, Marko Drajić
          • Maske su pale. Srbija u pandemiji geopolitike

          • Maske su pale i interesi srpske spoljne politike su ogoljeni tokom pandemije COVID-19. Ti interesi ne počivaju na vrednostima opšteg dobra, već na mehanizmu za očuvanje postojećeg unutrašnjeg poretka. To je jedan od zaključaka u spoljnopolitičkoj analizi Beogradskog centra za bezbednosnu ...

        Srbija i Mađarska – razbijanje demokratijeSektor bezbednosti u zarobljenoj državiPolicija u vreme vanrednog stanjaSektor bezbednosti u vanrednom stanju: testiranje demokratijeMaske su pale. Srbija u pandemiji geopolitike
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2011
          • Od balkanizacije do bezbednosne zajednice

          • Pre dvadeset godina, kada se Jugoslavija počela raspadati u seriji oružanih sukoba, Evropom su odzvanjali sladunjavi stihovi Toto Kotunja o ujedinjenoj Evropi. Danas, svetska politika više ne izgleda ni približno tako sjajno kao 1991. godine.

        • Pre dvadeset godina, kada se Jugoslavija počela raspadati u seriji oružanih sukoba, ceo svet je govorio o Balkanu kao o buretu baruta. Dok je na Zapadu u naletu euforije proglašavan „kraj istorije”, a Evropom odzvanjali sladunjavi stihovi Toto Kotunja o ujedinjenoj Evropi, Balkan je sve dublje tonuo u mrak „drevnih” antagonizama i etno-nacionalističke histerije. Zajedno sa slikama izbegličkih kolona, koncentracionih logora i sprženih gradova, u međunarodno-politički saobraćaj pristigao je i bauk balkanizacije. Krvavi raspad Jugoslavije probudio je mnoge na Zapadu iz mokrih snova o posthladnoratovskom raju, a Balkan je postao ružni simbol izneverenih očekivanja.


          Dvadeset godina kasnije, svetska politika više ne izgleda ni približno tako sjajno kao 1991. godine. Svet se seli iz jedne krize u drugu bez izgleda da će naučiti da živi sa tim. Na globalnom planu svetski rat protiv terorizma zamenila je svetska ekonomska kriza. Iako se evropski bicikl za sada i dalje kreće unapred, monetarna kriza je otežala i usporila okretanje pedala kao nikada do sada. Bliski istok je nakon obećavajućeg arapskog proleća počeo da klizi u opasnom pravcu. Unutrašnja stabilizacija prilika posle pada tri autokratije na severu Afrike, teče daleko sporije, a raspadanje arapsko-izraelskog mirovnog procesa daleko brže nego što su mnogi očekivali. A na ekološko-nuklearnu katastrofu koja je u martu ove godine strefila Japan, i koja verovatno predstavlja najreprezentativniji intro u globalne izazove 21. veka, već su svi i zaboravili pod naletom drugih medijskih cunamija. 

          U ovakvom svetu, preostale balkanske zavađice deluju kao sitne glavobolje. Imajući u vidu gde je bio do pre samo 12 godina, region se može okarakterisati kao „skoro uspešna priča”. Iako izvesnost mirnog rešavanja sukoba na Zapadnom Balkanu nije potpuna, danas je ona ipak jača nego u većini drugih regiona sa izuzetkom Evrope i severne Amerike. Demokratija je u državama nastalim na prostoru bivše Jugoslavije postala „jedina igra u gradu”, uprkos brojnim izazovima koji stoje na putu njene konsolidacije. Pre ili kasnije, ceo region će, nadam se, biti integrisan u EU i postati deo jedne šire bezbednosne zajednice u kojoj je rat isključen kao sredstvo rešavanja međusobnih sporova.

          Stepenica koja pre postizanja tog cilja, ipak, mora da se pređe jeste da najpre i sam region Zapadnog Balkana postane istinska i samoodrživa bezbednosna zajednica. Realizacija ove vizije neće uspeti ukoliko se ona sprovodi pod hladnim ekspertskim patronatom međunarodne zajednice i uz stalno gunđanje vlada u regionu. Ona mora i jedino može biti postignuta samo ukoliko vlasništvo nad ovim procesom uzmu u svoje ruke sve zainteresovane strane unutar regiona. Da, to su svakako vlade, ali tu je i privredna zajednica, sindikati, mediji, univerziteti, NVO, istraživačke organizacije i građansko društvo u celini. Takav Zapadni Balkan bio bi sigurna kuća za sve koji u njemu žive, ali i poučan primer za ostatak nemirnog sveta kome tek predstoje izazovi postkonfliktne i postautoritarne tranzicije. 

          Stvaranje jedne takve klime je i cilj Beogradskog bezbednosnog foruma koji će, pod radnim nazivom „Balkan i globalna bezbednost: šta nam je zajedničko a šta nas razdvaja?”, biti održan u Domu Vojske od 14. do 16. septembra. Forum su po ugledu na slične događaje koji svake godine okupljaju vodeće strateške mislioce i odlučioce u Briselu, Minhenu, Bratislavi i Rigi osmilili i organizovali Beogradski fond za političku izuzetnost, Evropski pokret u Srbiji i Beogradski centar za bezbednosnu politiku. Posetiće ga preko 200 gostiju iz celog sveta kako bi učestvovali na 18 različitih tematskih panela koji pokrivaju širok spektar važnih izazova globalnoj, regionalnoj i nacionalnoj bezbednosti. Ono po čemu se Beogradski forum razlikuje od sličnih događaja jesu akademske sesije koje se održavaju prvog dana. Na njima će 20 istaknutih mladih naučnika i stručnjaka za međunarodnu bezbednost iz Evrope i Severne Amerike predstaviti svoje radove na temu bezbednosti Zapadnog Balkana.

          Posle samita nesvrstanih, foruma EU-Srbija i Bledskog strateškog foruma, može delovati da Balkan proizvodi više strateških foruma nego što može da svari, da cinično parafraziram Vinstona Čerčila. Međutim, upravo je cilj događaja, kao što je Beogradski bezbednosni forum, da se balkanska istorija, o kojoj je govorio čuveni britanski državnik, napokon pošalje u istorijske udžbenike. Tamo gde joj je i mesto. 

          Objavljeno 13. septembra 2011. godine na „Moj ugao: B92“. 

        • Tagovi: Balkan, bezbednosna zajednica, sukob, konflikt, ekonomska kriza, bezbednosni forum
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •