•  
        • Vojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?
          • Publikacije

          • Autor: Katarina Đokić
          • Vojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?

          • Vojna neutralnost Srbije shvata se kao balansiranje između NATO i Rusije. Predlog nove Strategije odbrane ukazuje na to kakve će posledice jačanje vojne neutralnosti imati po sistem odbrane, budžet i građane, pisala je istraživačica BCBP Katarina Đokić.

        • Pravo na snimanje okupljanja
          • Publikacije

          • Autor: Dunja Tasić
          • Pravo na snimanje okupljanja

          • Prava građana na snimanje službenih i privatnih lica na protestima, građanskim akcijama i drugim javnim skupovima, kao i okolnosti na koje je potrebno obratiti pažnju prilikom snimanja i eventualne pravne posledice saradnica BCBP Dunja Tasić objasnila je u najnovijem priručniku BCBP.

        • Zaštita ličnih podataka čuva  individualnu slobodu u eri masovnog nadzora
          • Publikacije

          • Autor: Jelena Pejić Nikić
          • Zaštita ličnih podataka čuva individualnu slobodu u eri masovnog nadzora

          • Kako bezbjednosni organi treba da štite lične podatke kojim rukuju, zašto su za njih neophodna posebna pravila, i zašto su evropski propisi u ovoj oblasti važni za Srbiju, istraživačica BCBP Jelena Pejić pitala je Jurja Sajferta, advokata i evropskog eksperta u oblasti zaštite ličnih ...

        Vojno neutralna evropska Srbija između Republike Srpske i Velike AlbanijeVojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?Pravo na snimanje okupljanjaStaze i stranputice evropske revolucije zaštite ličnih podataka u represivnom aparatuZaštita ličnih podataka čuva individualnu slobodu u eri masovnog nadzora
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2012
          • Štrajk francuskih bezbednjaka pokreće reformu službe bezbednosti nakon izbora

          • Protest zaposlenih u francuskoj unutrašnjoj službi bezbednosti DCRI (Direction Centrale du Renseignement Intérieur) koji je 16. marta ove godine organizovao najveći sindikat koji okuplja francuske bezbednjake, ukazao je javnosti na veliko nezadovoljstvo koje postoji u ovoj službi sa reformama i načinom upravljanja nad službama bezbednosti sarkozijeve vlade.

        • Učesnici protesta su izrazili posebno nezadovoljstvo kadrovskom politikom, a neposredan povod za organizovanje protesta je bilo postavljenje neiskusnog “administrativca” na višu poziciju u antiterorističkom odeljenju DCRI koja je tradicionalno rezervisana za iskusne “operativce”. Protest je završen tako što je direktor DCRI, Bernar Skarsini (Bernard Squarcini) na pomenutu poziciju ponovo postavio iskusnog radnika ove službe.

          Ovaj protest predstavlja kulminaciju nezadovoljstva sa reformom koju je Sarkozi sprovodio u poslednjih nekoliko godina u francuskom bezbednosno-obaveštajnom sistemu. On je, naime, 2008. godine spojio dve unutrašnje bezbednosne službe (Renseignements Généraux-RG I Directorate of Territorial Surveillance - DTS) u jednu (DCRI), a da bi se formirala jedinstvena kultura u novoj agenciji se počelo sa zapošljavanjem novog kadra. To su bili najčešće diplomci sa fakulteta, koji su neretko postavljani na više pozicije u odnosu na iskusne operativce.
           

          Zaposlenima u francuskim službama bezbednosti je dozvoljeno sindikalno organizovanje, ali oni nemaju pravo na štrajk, odnosno nemaju pravo na obustavu rada. Oni su zato izrazili svoje nezadovoljstvo isticanjem svojih zahteva i okupljanjem u holu sedišta DCRI.

           

          Socijalisti stoje iza protesta


          Iako je ovaj protest bio organizovan u cilju zaštite profesionalne autonomije pomenute službe bezbednosti, on ipak ima i političku pozadinu. Naime, štrajk se desio u politički veoma osetljivom momentu, jer se u Francuskoj održavaju predsednički izbori. Uveravanje vođe sindikata Žan Mark Bajula (Jean-Marc Bailleul) da štrajk nije imao političku pozadinu niko nije poverovao, jer je sam dogadjaj prethodno najavio socijalistički poslanik Žan-Žak Urvoa na svom tviter nalogu da bi tu vest preneo i Lemond.

          Olandovi planovi za reformu službi bezbednosti

          U javnosti su, takođe,  nedavno procurele informacije da je Fransoa Oland (François Hollande), predsednički kandidat i glavni favorit na predsedničkim izborima, već okupio tim koji je izradio planove za reorganizaciju francuskih službi bezbednosti. Tako je Oland razgovarao sa Fransoa Rebsamonom (François Rebsamen), partijskim kolegom, senatorom i verovatno budućim ministrom unutrašnjih poslova o reorganizaciji službi bezbednosti i kandidatima za direktora DCRI. Tako se kao budući direktori DCRI pominje Pijer Pusel (Pierre Pouessel) koji je trenutno na poziciji administrativnog direktora spoljne obaveštajne službe (Direction Générale de la Sécurité Extérieure - DGSE), a bio je i savetnik socijalističkom ministru odbrane Pijer Žoksu (Pierre Jox). Rebsamen je organizovao i sastanak u Senatu sa Patris Bergjunoksom (Patrice Bergougnox), direktorom policije od 1998 - 2002. godine i Remi Potrom (Rémy Pautrat) bivšim direktorom DST. Postignuta je saglasnost da treba očuvati poziciju Koordinatora za obaveštajne poslove (Coordination Nationale du Renseignement - CNR), koji je odgovoran predsedniku, te da DCRI treba da zadrži status direkcije, ali da od policije treba da preuzme obaveštajne poslove, jer ih njeno odeljenje za opšte obaveštajne poslove nije valjano obavljalo. Pored toga, postignuta je saglasnost da Žandarmeriji treba vratiti pravo da prikuplja obaveštajne podatke u lokalu, kako bi donosioci odluka imali informacije sa terena u realnom vremenu.

        • Tagovi: reforma, službe bezbednosti, francuska, izbori
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •