•  
        • Nadležnosti i ovlašćenja vojne policije - pravna (ne)uređenost
          • Publikacije

          • Autor: Bogoljub Milosavljević
          • Nadležnosti i ovlašćenja vojne policije - pravna (ne)uređenost

          • Saradnik BCBP Bogoljub Milosavljević u novoj publikaciji objasnio je pravnu (ne)uređenost nadležnosti i ovlašćenja vojne policije u Republici Srbiji, posebno u odnosu prema civilima – građanima koji nisu pripadnici Vojske Srbije ili lica zaposlena u Ministarstvu odbrane.

        • Ka bezbednim javnim skupovima
          • Publikacije

          • Autor: Lazar Čovs
          • Ka bezbednim javnim skupovima

          • Saradnik BCBP Lazar Čovs u ovom priručniku odgovara na pitanje kako organizovati javni skup koji će biti bezbedan za učesnike i učesnice.

        • Vojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?
          • Publikacije

          • Autor: Katarina Đokić
          • Vojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?

          • Vojna neutralnost Srbije shvata se kao balansiranje između NATO i Rusije. Predlog nove Strategije odbrane ukazuje na to kakve će posledice jačanje vojne neutralnosti imati po sistem odbrane, budžet i građane, pisala je istraživačica BCBP Katarina Đokić.

        Analiza Procene uticaja obrade na zaštitu podataka o ličnosti korišćenjem sistema video nadzora Ministarstva unutrašnjih poslovaNadležnosti i ovlašćenja vojne policije - pravna (ne)uređenostKa bezbednim javnim skupovimaVojno neutralna evropska Srbija između Republike Srpske i Velike AlbanijeVojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2003
          • Predstave javnosti o odbrani i vojsci u Centralnoj i Istočnoj Evropi

          • Studije slučaja u ovoj knjizi bave se reakcijama javnosti u nekim postkomunističkim evropskim zemljama na najnovije bezbednosne izazove kao što su širenje NATO, kreiranje evropske politike bezbednosti i odbrane i reforme nacionalnih oružanih snaga.

        •  

          Bezbednost nikada nije bila istaknuta tema istraživanja javnog mnenja kako u Zapadnoj, tako i u Istočnoj Evropi, uglavnom zbog toga što se nije smatralo pogodnim da se javnost  bavi kompleksnim vojnopolitičkim pitanjima. Bezbednost je imala marginalni karakter posthladnoratovskoj Evropi što je, takodje, doprinosilo tome da političari relativno slabo obraćaju pažnju na to kako javnost procenjuje bezbednost.

          Medjutim, na kraju milenijuma, situacija se izmenila. Sa pojavom medjunarodnog terorizma, postajalo je sve važnije da javnost prihvati političke odluke koje se odnose na bezbednost. Konačna transformacija postkomunističkih snaga bezbednosti, prelazak sa regrutacije na koncept dobrovoljaca, novi izazovi za evropske snage za brza dejstva - sve se to ne može postići bez uporne javne podrške, naročito kad se dodje do pitanja bilo kakvog povećanja nacionalnih budžeta za bezbednost. Više nego ikada do sada, javno mnenje predstavlja stratešku komponentu bilo kakvog odlučivanja.

          Evropske zemlje u tranziciji iz totalitarnog u demokratski poredak nalaze se u fokusu pažnje Ženevskog centra za demokratsku kontrolu oružanih snaga još od njegovog osnivanja. Ova knjiga uvodi novo poglavlje tranzicije - stavove javnosti prema promenama u politici bezbednosti i odbrane, kako bi se otkrili trendovi u postizanju ravnoteže izmedju donošenja političkih odluka i mišljenja javnosti. Uz druge studije, ona se bavi različitim nivoima transformacije odbrane i bezbednosti u istočnom delu Evrope. Bila su neizbežna ograničenja koja nameće prikupljanje studija slučaja koje se bave ispitivanjem javnog mnenja u 12 zemalja, pre svega zbog same prirode javnog mnenja.

          Knjiga sadrži jedanaest studija slučaja iz Poljske, Madjarske, Slovačke, Ukrajine, Rusije, Slovenije, Srbije i Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Bugarske i Rumunije, čime su pokriveni centralna, istočna i Jugoistočna Evropa. Izbor je, uglavnom, načinjen tako da budu uključene zemlje iz prvog i drugog kruga za proširenje NATO, sa posebnim interesovanjem za članove Pakta stabilnosti iz Jugoistočne Evrope. Naravno, mogle su biti uključene samo zemlje u kojima su profesionalne agencije, koje garantuju pouzdanost i osnovanost podataka, izvele istraživanje na reprezentativnom uzorku. Iako nismo uspeli da dobijemo studije iz svih zemalja kako smo planirali, izbor naših studija slučaja je prilično reprezentativan i nudi dobar pregled istočnog dela Evrope. Švajcarska je, takodje, uključena, ne samo da bi se odalo poštovanje domovini DCAF već više da bi se predstavilo dugo i bogato iskustvo ispitivanja javnosti u vezi sa pitanjima odbrane i bezbednosti. Švajcarski slučaj se ne može smatrati modelom za zemlje u tranziciji, budući da je ovaj politički i vojni sistem unikatan, ne samo u Evropi već u čitavom svetu. Medjutim, analiza Karla Haltinera nudi fascinantan pregled različitih, ponekad kontradiktornih stavova političara i gradjana prema bezbednosti, kao i načina na koji su oni - polako, ali sigurno - uravnotežavani unutar švajcarskog političkog sistema. Mada je prilično ekskluzivna, sa stanovišta geografskih odrednica u knjizi, švajcarska studija slučaja ima svoje mesto u izdanju koje je posvećeno nacionalnim predstavama javnosti o bezbednosti.

          Najdragoceniji rezultati istraživanja javnog mnenja nastaju na osnovu analize trendova i ispitivanja procesa stvaranja mnenja; nažalost, takve studije su veoma zahtevne sa stanovišta finansiranja, neophodnog vremena i stručnosti. U ovom izdanju, predstavljene su dve analize trendova: poglavlje o javnom mnenju o odbrambenoj politici u zemljama Evropske unije, koje je napisao Filip Manigar i studija koja se odnosi na članstvo u NATO, u zemljama koje se kandiduju, čiji su autori Alina Zilberman i Stefan Veber. U kontekstu javnog mnenja u evropskim zemljama u tranziciji, one nude dodatne informacije i predstavljaju region Jugoistočne Evrope u opšteevropskoj dimenziji, čak i ako je reč samo o specifičnim pitanjima u vezi sa NATO i evropskom politikom bezbednosti i odbrane. One, takodje, mogu da posluže kao primer toga koliko se mnogo može dobiti od longitudinalnih analiza trendova. Minimalni okvir pitanja koja pokrivaju podaci dobijeni u nacionalnim istraživanjima uključuje:

           

          • percepciju rizika, naročito imajući u vidu 11. septembar;

          • stavove prema NATO i Evropskoj uniji;

          • poverenje u bezbednosne institucije;

          • prihvatanje različitih uloga oružanih snaga (ne-vojne, teritorijalne, medjunarodne, u odbrani režima, itd)

          • mišljenja o napretku u reformama odbrane;

          • stavove o promeni veličine oružanih snaga i

          • stavove prema vojničkoj profesiji.

           

          Ova knjiga je posvećena onima koji se bave sociološkom analizom društava u tranziciji, političarima u praksi, koji kreiraju novu bezbednosnu i odbrambenu politiku i onima koji se bave problemima javnog mnenja. Uprkos pomenutim ograničenjima, autor se nada da će ova knjiga biti doprinos ukupnom znanju o bezbednosti i odbrani u Evropi, a naročito u tranzicionim zemljama.

          Urednica: Marija Vlahova

        • Tagovi: javnost, javno mnjenje, odbrana, vojska, oružane snage, evropa
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •