Povećanje broja žena u policijskoj službi

Povećanje broja žena koje rade u policiji jedan je od ključnih aspekata reforme sistema bezbednosti RS. Najveći broj žena zaposlenih u institucijama sektora bezbednosti nema ovlašćenja da primenjuje sredstva prinude. Žene u policiji uglavnom još uvek obavljaju administrativne i analitičke poslove, kao i poslove na kojima se bave formulisanjem praktičnih politika. Žena gotovo da nema na rukovodećim i komandnim položajima u policiji. U ovome radu ćemo ukazati na mere koje je neophodno sprovesti da bi se povećao broj žena u policiji i njihov broj podigao na prihvatljivu meru. Radi toga ćemo analizirati uzroke i okolnosti zbog kojih je učestvovanje žena u radu policije minimalno, kao i implementaciju faktora koji će dovesti do njihovog povećanja.

Prevencija stresa kod policijskih službenika u Srbiji

Tokom poslednja tri meseca 2010. godine 11 policijskih službenika zadobilo je teške, a 252 lake telesne povrede. Od 2008. godine do danas policijski službenici najavljivali su nekoliko puta štrajk, koji je konačno realizovan u februaru 2011. godine. Razlog za pokretanje štrajka je nezadovoljstvo uslovima rada. Zbog toga potencijalno dolazi do stresa vezanog za organizaciju rada, za logističku podršku i za vrednovanje rada. Pored toga, postoji mogućnost da se i nakon petnaest godina pojavi PTSP kao posledica oružanih sukoba tokom devedesetih godina dvadesetog veka. U radu želimo da ukažemo na potrebu istraživanja izvora stresa policijskih službenika u Srbiji radi izrade i sprovođenja sistema prevencije stresa. Takođe, potrebno je pojačati postojeće administrativne kapacitete organizacionih jedinica zaduženih za zdravstvenu i psihološku zaštitu zaposlenih u MUP. U podizanju svesti policijskih službenika o važnosti prevencije stresa posebnu ulogu ima osam policijskih sindikata u Srbiji.

Kako uspostavljanje nacionalnog mehanizma za prevenciju torture može doprineti zakonitosti rada policije?

Iako je još decembra 2005. godine ratifikovala Opcioni protokol uz Konvenciju protiv torture i drugih oblika surovog, nečovečnog ili ponižavajućeg kažnjavanja ili postupanja, Srbija nije ispunila njime predviđenu obavezu da u roku od godinu dana od ratifikacije na nacionalnom nivou osnuje, imenuje ili očuva jedno ili više tela koja bi posećivala mesta na kojim se nalaze, ili se mogu nalaziti lica lišena slobode, kako bi se sprečavali mučenje i drugi oblici zlostavljanja (nacionalni preventivni mehanizam - NPM). U ovom tekstu ćemo ukratko ukazati na moguće načine uspostavljanja takvog mehanizma, ali i na to koliko i kako on može doprineti efikasnijoj kontroli rada policije, zakonitosti njenog postupanja i unapređenju postojećih instrumenata zaštite prava lica lišenih slobode.