•  
    •  
    •  
     
    • Evropski sud za ljudska prava „podržao’’ policijski kordon

    •  
    • Datum: 04. april 2012.
      Evropski sud za ljudska prava (ECHR) je presudio da je policijski kordon koji je upotrebljen tokom protesta u Londonu 2001. godine zakonita policijska mera. Prema mišljenju ECHR, zadržavanje demonstranata postavljanjem kordona je „najmanje nametljiva i najefektivnija" mera za održavanje javnog reda i mira. Ovim je načinjena jedna od najvažnijih sudskih odluka o zakonitoj upotrebi policijskih ovlašćenja u poslednjih deset godina.
      Protesti u centru Londona // Photo: AFP

      Autor: Đorđe Jovićević, stažista, BCBP


      Antiglobalistički protesti


      Britanska državljanka Amelia Austin je u julu 2009. godine podnela predstavku ECHR zbog mogućeg kršenja prava na slobodu i bezbednost (Evropska konvencija o ljudskim pravima, član 5) zbog policijske akcije tokom demonstracija u Londonu 2001. godine.


      Protesti aktivista različitih anti-globalističkih pokreta pre 2001. godine su načinili značajnu štetu narušavajući mir u Londonu i blokirajući saobraćaj u različitim delovima grada. Policija je zbog takvog stanja u maju 2001. godine primenila novu meru kojom je sloboda kretanja bila zabranjena za 3000 demonstranata, a koja se obično koristila u suzbijanju huliganizma. Čitavih sedam sati kordoni su sprečavali ljude da napuste ograničeni prostor. To je bio i povod za predstavku Evropskom sudu za ljudska prava.


      Prema mišljenju različitih analitičara i učesnika u protestu, kordon krši pravo na miran protest i slobodno kretanje, i može se uporediti sa masovnim pritvorom. Neki eksperti čak tvrde da je kontraproduktivan jer može da isprovocira veću agresivnost mase.


      Problemi i opravdanje


      Posledica upotrebe kordona je skoro uvek „šteta trećem licu“ - nevinim prolaznicima, koji su se našli među demonstrantima, a moraju da trpe zbog akcija istih. Tako je prodavac novina Jan Tomlinson preminuo nakon povreda nanetih od policajca usled pokušaja da prođe kordon i ode svojoj kući tokom demonstracija protiv G20 samita u Londonu 2010. godine. Pored toga, veoma je teško proceniti da li policija ima pravo da ograniči slobodu kretanja prilikom mirnog protesta. Za vreme studentskih protesta tokom 2009. godine policija u Londonu je optužena da je držala demonstrante napolju po veoma hladnom vremenu, bez vode, hrane i mogućnosti odlaska do toaleta satima.


      Svi ovi primeri su podstakli debatu o primeni kordona kao policijske mere u održavanju javnog reda i mira. ECHR smatra da su mere koje je primenila policija zakonite, kao i „neophodne i proporcionalne“. Takođe, pripadnici policije trudili su se da dostave vodu i hranu demonstrantima, propuste one koji su tu bili sasvim slučajno, te da su njiihove dobre namere osujećene agresivnošću demonstranata.


      Kontrola policijskog rada kao prioritet


      Svako društvo ima potrebu za efikasnim organima za sprovođenje zakona koji mogu da rade na unapređenju bezbednosti građana u skladu sa zakonom. Problemi nastaju kada policijski službenici prekorače svoja ovlašćenja, zbog čega je potrebno stalno nadzirati i kontolisati policiju. ECHR nije podržao korišćenje kordona uvek i svuda, već samo kad je to proporcionalna i neophodna mera. Time je poslata jasna poruka policiji da uz veliku moć ide i velika odgovornost.


      Izvori:

    •  

    Video

    •  
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •