•  
        • Zaštita ličnih podataka čuva  individualnu slobodu u eri masovnog nadzora
          • Publikacije

          • Autor: Jelena Pejić
          • Zaštita ličnih podataka čuva individualnu slobodu u eri masovnog nadzora

          • Kako bezbjednosni organi treba da štite lične podatke kojim rukuju, zašto su za njih neophodna posebna pravila, i zašto su evropski propisi u ovoj oblasti važni za Srbiju, istraživačica BCBP Jelena Pejić pitala je Jurja Sajferta, advokata i evropskog eksperta u oblasti zaštite ličnih ...

        • Dobro nam došla, milicijo vaša
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Dobro nam došla, milicijo vaša

          • Postoji realna opasnost da komunalna milicija postane sredstvo partijskog zapošljavanja i zaštite vlasti, pisao je istraživač BCBP Saša Đorđević.

        • Komunalna (policija) milicija
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Komunalna (policija) milicija

          • Postoji opasnost da komunalna milicija postane sredstvo zaštite vlasti, a ne brige o komunalnom redu. Zato treba otvoriti javnu raspravu o budućnosti ove službe koja će biti transparentna, participativna i inkluzivna, ukazao je istraživač BCBP Saša Đorđević.

        • Stavovi građana o otvorenosti sektora bezbednosti u Srbiji
          • Publikacije

          • Autor:
          • Stavovi građana o otvorenosti sektora bezbednosti u Srbiji

          • Radna studija Beogradskog centra za bezbednosnu politiku izdvaja ključne nalaze istraživanja javnog mnjenja o javnosti podataka u sektoru bezbednosti, kao i informisanju građana o radu sektora i bezbednosnim temama. Istraživanje je sprovedeno u martu 2019. godine na reprezentativnom uzorku od ...

        Staze i stranputice evropske revolucije zaštite ličnih podataka u represivnom aparatuZaštita ličnih podataka čuva individualnu slobodu u eri masovnog nadzoraDobro nam došla, milicijo vašaKomunalna (policija) milicijaStavovi građana o otvorenosti sektora bezbednosti u Srbiji
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
        • Skorašnji javni istup načelnika Generalštaba Vojske Srbije Zdravka Ponoša i javno iskazano neslaganje sa ministrom odbrane Draganom Šutanovcem izazvalo je brojne reakcije političkih odlučilaca, kao i stručne i najšire javnosti. U najvećem broju slučajeva, političari i stručnjaci koji su iskazali svoje mišljenje pozvali su se na normu demokratske civilne kontrole i tumačenje vojnog profesionalizma.


          ZnačajnijI od brojnosti reakcija koje su izazvali bili su događaji u Ministarstvu odbrane koji su ukazali na nedovršenost i aktuelnost procesa reforme sektora bezbednosti u Srbiji. Prvi tekst u 11. broju časopisa „Bezbednost Zapadnog Balkana“ bavi se upravo konceptom reforme sektora bezbednosti, njegovim poreklom i praktičnom primenljivošću. Imajući na umu to da je koncept upravo razvijen na iskustvima postkonfliktnih, postautoritarnih i tranzicionih društava, čitaocima prepuštamo to da procene primenljivost koncepta na slučaj Srbije. Beri Rajan, autor teksta o istorijatu reforme policije u Srbiji, između ostalog pisao je i o neophodnosti sagledavanja karakterističnog društvenog i političkog konteksta u kome se odvija proces reforme sektora bezbednosti. Iz njegovog članka možemo zaključiti da je reforma policije u Srbiji konstantan proces koji je bio opterećen politizacijom, tačnije da je vladajući režim zloupotrebljavao policiju.

          Nužnosti reforme institucija sektora bezbednosti koje su bile akteri konflikta nije jedino nasleđe konflikta sa kojima se postkonfliktna društva suočavaju. Tri teksta u ovom broju BZB bave se, svaki na različit način, političkom upotrebom završenih i „zamrznutih“ konflikta. Tekst o drugom rusko-čečenskom ratu odnosi se na unutrašnju političku upotrebu tog rata i na način na koji je vojna ofanziva pomogla promociji nove političke ličnostiVladimira Putina i njegovog političkog stila. U tekstu Stojarova i Miroslav Mareš ispituju to da li bi problem postkonfliktnog nasleđa mogao predstavljati prepreku integraciji Hrvatske u Evroatlantsku zajednicu, dok Tatjana Petrović u svom tekstu istražuje razlike spoljnopolitičkih i bezbednosnih strategija Evropske unije i Rusije, prikazujući ih kroz prizmu stavova koje ova dva aktera zauzimaju o problemu Kosova, sa jedne, i o problemu „zamrznutih konflikata“ u Moldaviji i Gruziji, sa druge strane.

          Dragana Đurašinović Radojevic se u svom tekstu o Evropskoj bezbednosnoj i odbranbenoj politici bavila mehanizmima i procedurama nadzora aktivnosti Unije koju, po njenim rečima, odlikuju „narastajuće aktivnosti i impozantna ljudska i materijalna sredstva“. U ovom tekstu ona se bavi problemom „dvostrukog demokratskog deficita“, tj. problemom nepostojanja adekvatnog parlamentarnog nadzora politike Evropske unije.

          U ovom broju bavili smo se i radovima sa tematikom iz oblasti bezbednosti koji su objavljeni u zborniku pod nazivom „Aktuelna pitanja iz međunarodnih odnosa“, u izdanju Instituta za međunarodnu politiku i privredu. Marko Savković je napravio kritički prikaz tri teksta koji govore o konceptu reforme sektora bezbednosti, politici Evropske unije u oblasti bezbednosti i odbrane i regionalnim inicijativama u oblasti bezbednosti.

          Zajedničkom spoljnom i odbrambenom politikom EU, kao i Evropskom bezbednosnom i odbrambenom politikom bavili su se i Stefan Kuklijer i Dženifer Maknoton u svojoj knjizi pod nazivom „Spoljna politika Evropske unije“, čiji je prikaz napisala Biljana Kotevska.

          U ovom broju nalazi se i prikaz knjige Tima Edmundsa „Reforma sektora bezbednosti u društvima koja se transformišu - Hrvatska, Srbija i Crna Gora“. Đorđe Popović ovo štivo preporučuje čitaocima koji su podjednako zainteresovani za teoriju i praksu reforme sektora bezbednosti, imajući na umu to da je autor ispitivao primenljivost koncepta na dva komparativna slučaja postautoritarnih i postkonfliktnih društava u tranziciji. Bez obzira na to da li će događaji u 2009. godini potvrditi ili demantovati primenljivost koncepta razvijenog u zapadnoevropskom diskursu na slučaj Srbija, svakako će zahtevati pažljivo posmatranje i učestvovanje najšireg broja aktera u oblasti bezbednosti.

          Urednica: Jelena Radoman

          Sadržaj časopisa Bezbednost Zapadnog Balkana broj 11:

           

          • Jelena Radoman. 2008. „Koncept reforme sektora bezbednosti“.

          • Bari Rajan. 2008. „Jedino što je konstantno je promena: Kratka politička istorija policijske reforme u Srbiji“.

          • Jelena Radoman. 2008. „Kako je drugi čečenski rat doprineo Putinovoj paradigmi jake države“.

          • Věra Stojarová, Miroslav Mareš. 2008. „Republika Srpska Krajina - prepreka na putu integracije Hrvatske u evroatlantske strukture“.

          • Tatjana Petrović. 2008. „Različite bezbednosne politike Evropske unije i Rusije: slučaj nezavisnosti Kosova i veza sa „zamrznutim konfliktima“ u Moldaviji i Gruziji“.

          • Dragana Đurašinović-Radivojević. 2008. „Parlamentarna kontrola evropske bezbednosne i odbrambene politike“.

          • Marko Savković. 2008. „Aktuelna pitanja iz međunarodnih odnosa“.

          • Biljana Kotevska. 2008. „The Foreign Policy of the European Union“.

          • Đorđe Popović. 2008. „Security Sector Reform in Transforming Societies Croatia, Serbia and Montenegro“.

        • Tagovi: reforma, sektor bezbednosti, reforma sektora bezbednosti, reforma policije, policija, rusija, Putin, Čečenija, bezbednosna politika, Evropska unija, zamrznuti konflikti, nasleđe, evropski parlament
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •