•  
        • Ka bezbednim javnim skupovima
          • Publikacije

          • Autor: Lazar Čovs
          • Ka bezbednim javnim skupovima

          • Saradnik BCBP Lazar Čovs u ovom priručniku odgovara na pitanje kako organizovati javni skup koji će biti bezbedan za učesnike i učesnice.

        • Vojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?
          • Publikacije

          • Autor: Katarina Đokić
          • Vojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?

          • Vojna neutralnost Srbije shvata se kao balansiranje između NATO i Rusije. Predlog nove Strategije odbrane ukazuje na to kakve će posledice jačanje vojne neutralnosti imati po sistem odbrane, budžet i građane, pisala je istraživačica BCBP Katarina Đokić.

        • Pravo na snimanje okupljanja
          • Publikacije

          • Autor: Dunja Tasić
          • Pravo na snimanje okupljanja

          • Prava građana na snimanje službenih i privatnih lica na protestima, građanskim akcijama i drugim javnim skupovima, kao i okolnosti na koje je potrebno obratiti pažnju prilikom snimanja i eventualne pravne posledice saradnica BCBP Dunja Tasić objasnila je u najnovijem priručniku BCBP.

        Ka bezbednim javnim skupovimaVojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?Vojno neutralna evropska Srbija između Republike Srpske i Velike AlbanijePravo na snimanje okupljanjaStaze i stranputice evropske revolucije zaštite ličnih podataka u represivnom aparatu
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
        • U trenutku kada je perspektiva brze integracije zemalja Zapadnog Balkana (osim Hrvatske) u Evropsku uniju (EU) sve nejasnija i udaljenija (delom zbog unutrašnjih problema u samoj Uniji, a delom i zbog nesposobnosti balkanskih država da odgovore sve strožim uslovima za učlanjenje), potrebno je zastati i zapitati se koliko stvarno znamo o Uniji, o preispitivanjima dvadesetsedmorice, o njihovim unutrašnjim problemima, o tome kako Brisel sagledava i doživljava Balkan itd. U pokušaju da započne raspravu o nekim od tih pitanja, Beogradski centar za bezbednosnu politiku posvetio je ovaj broj svog časopisa Evropskoj uniji u globalu, fokusirajući se ipak na bezbednosne politike EU, tj. na njen odnos prema množini bezbednosnih pitanja.


          Broj započinjemo tekstom Jelene Babić, koji pojašnjava promene do kojih je došlo u institucionalnoj strukturi EU u oblasti Zajedničke spoljne i bezbednosne politike (ZSBP) donošenjem Ugovora iz Lisabona. Tekstom Dragane Đurašinović, potom, sužavamo naše interesovanje na „najdemokratskiju“ od svih institucija EU - Evropski parlament (EP). Na temelju nadzora EP koji ima nad 6 vojnih operacija pod okriljem ZSBP, autorka ispituje da li je Lisabonski ugovor doneo ovoj instituciji potrebne nadležnosti i formalna ovlašćenja za sprovođenje ovakvih operacija. Nakon toga, sledi tekst Marka Savkovića koji se bavi vrlo osetljivim pitanjem (mogućeg) razvoja zajedničke industrije odbrane (odnosno naoružanja i prateće vojne opreme) na nivou EU. Da li su države članice spremne da zajednički deluju na ovom polju, zašto Sjedinjene američke države i dalje ulažu šest puta više sredstava u istraživanja i razvoj industrije odbrane od EU i kakva je uloga Evropske agencije odbrane u tome neka su od glavnih pitanja na koja autor traži i nalazi odgovore. Na kraju ovog dela časopisa Saša Đorđević bavi se dilemama koncepta unutrašnje bezbednosti EU i sa njim povezane ljudske bezbednosti, kao i njegovom primenom na izgradnju Prostora slobode, bezbednosti i pravde.

          Drugi deo časopisa obrađuje neke od savremenih dilema sa kojima se Evropa, odnosno Evropska unija suočava, a koje neminovno utiču i na percepciju bezbednosnih politika EU, ali nisu nužno i povezane sa njima. Tekst Elene Kulinske analizira uspeh ekstremne desnice u nekoliko država EU i predviđa njihovu budućnost, dok se Igor Novaković koncentrisao na Bugarsku kao na studiju slučaja i pokazuje neprirodnost saveza jedne ekstremno desne partije sa vladajućom partijom desnog centra. Urednik ovog broja bavi se aktuelnim pitanjem odnosa javnog mnjenja u Turskoj prema učlanjenju u Uniju, odnosno prema problemima koje ono može u budućnosti da izazove. Za kraj, u ovom broju možete pročitati i dva prikaza knjige: dok se Nikola Lakić osvrnuo na knjigu Ivera Nojmana Značenje, materijalnost, moć: uvod u analizu diskursa, Luka Glušac zatvara broj prikazom knjige Lobbying the European Union: Institutions, Actors and Issues. Autori knjige odgovaraju na pitanja koga treba lobirati, odnosno kako i u kojoj prilici zastupati interese svoje države, regiona ili kompanije u Briselu.

          Urednik: Adel Abusara

          Sadržaj časopisa Bezbednost Zapadnog Balkana broj 17:

           

          • Jelena Babić. 2010. „Zajednička spoljna i bezbednosna politika Evropske unije posle Lisabona“.

          • Dragana Đurašinović-Radojević. 2010. Evropski parlament - demokratska savest EU“.

          • Marko Savković. 2010. „Izvan dohvata integracije: industrija odbrane Evropske unije“.

          • Saša Đorđević. 2010. „Unutrašnja bezbednost Evropske unije: dileme, strateški okvir i dometi“.

          • Elena Kulinska. 2010. „Evropska ekstremna desnica u 2010. godini: novi fenomen ili stari obrazac“.

          • Igor Novaković. 2010. „Evropski“ i „ekstremni“ populisti u istom košu - nova vlada Republike Bugarske“.

          • Adel Abusara. 2010. „Javno mnjenje u Turskoj o pridruženju Evropskoj uniji - jedan (ne)željeni brak“.

          • Nikola Lazić. 2010. „Značenje,materijalnost, moć: Uvod u analizu diskursa“.

          • Luka Glušac. 2010. „Lobiranje Evropske unije“.

        • Tagovi: Evropska unija, eu, evropska bezbednost, spoljna politika, bezbednosna politika, politika odbrane, vojna industrija, unutrašnja bezbednost, ekstremizam, desnica, javno mnjenje, turska
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •