•  
    •  
    • Kontakt za medije

    • Za sve informacije o aktivnostima BCBP obratite se saradnici za komunikacije:

      Dragana Belanović 064/647-9097

      dragana.belanovic@bezbednost.org

       

    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    • Kontakt za OCD

    • Ukoliko želite da sarađujete sa BCBP ili mrežama čiji smo članovi, ili želite da najavite svoje aktivnosti, pišite na:

      office@bezbednost.org

    •  
    •  
    •  
     
    • Korak napred ili nazad u procesu reforme policije?

    •  
    • Datum: 29. novembar 2011.
      Javna rasprava o izmenama Zakona o policiji koja je izostala zbog njegovog usvajanja po hitnom postupku ili nezainteresovanosti narodnih poslanika nije dokaz uspešnosti procesa reforme policije u Srbiji. Iako su donete značajne pozitivne izmene, pojedine odredbe izmenjenog i dopunjenog Zakona o policiji su neprecizne. Za sprovođenje novih odbredbi koje u najvišoj meri uređuju radnopravni status zaposlenih u MUP potrebno je 4 milijarde dinara, ocenjeno je na panel diskusiji „Dobiti i troškovi izmena Zakona o policiji".
      "Dobiti i troškovi izmena Zakona o policiji" (Medija centar)
      "Dobiti i troškovi izmena Zakona o policiji" (Medija centar)
      "Dobiti i troškovi izmena Zakona o policiji" (Medija centar)
      "Dobiti i troškovi izmena Zakona o policiji" (Medija centar)

       

      Da li je krajnje vreme za izmene Zakona o policiji?

      Prema oceni Željka Veselinovića, zamenika načelnika Sektora finansija, ljudskih resursa i zajedničkih poslova MUP, usvajanjem Zakona o policiji 2005. godini načinjena je velika prekratnica u odnosu na prethodni Zakon o unutrašnjim poslovima. Ipak, i tada je znato da Zakon o policiji nije potpun i savršen čime je dokazano da su izmene ovog sistemskog zakona nužne. Razlozi su trenutna bezbednosna situacija, problem budžeta, i izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Svi ti razlozi su uticali na to da je sadašnji trenutak krajnji rok za izmene zakona, rekao je Veselinović. Pored toga, ne menjati zakon kao što je policijski već šest godina je problem.

      Usvajanjem novih izmena Zakona o policiji biće potrebno i usvojiti niz podzakonskih propisa radi potpunog sprovođenja zakona. To je potrebno učiniti do kraja godine i jedan od prvih, prema oceni Veselinovića, biće akt koji bi trebalo da definiše beneficije zaposlenih u MUP. Ostali su Pravilnik o platama, kao i akt koji bi trebalo da uredi statuse policijskih službenika. Nove izmene Zakona o policiji koje će biti usvojene nisu konačne jer „sigurno ima još mesta koje treba poboljšati“, zaključio je Veselinović.

      Da li su izmene Zakona o policiji pokazatelj uspešnosti procesa reforme policije u Srbiji?

      Način pripremanja i usvajanja izmena Zakona o policiji nije dokaz uspešnosti procesa reforme policije u Srbiji, a samim tim i reforme sektora bezbednosti, istakao je Bogoljub Milosavljević, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union. Pored toga, potpuno je nelogično da se prvo potpiše protivan zakonu Kolektivni ugovor, a kasnije i menja Zakon o policiji radi usaglašenja, rekao je Milosavljević.

      U izmenama Zakona o policiji postoje konkretni nedostaci, istakao je Milosavljević. Ne postoji stavka o tome koliko je sredstva potrebno izdvojiti iz budžeta za sprovođenje izmena, već piše samo da su sredstva obezbeđena, što je protivno Poslovniku Narodne skupštine. Prema mišljenju Milosavljevića, nije jasno kako su sredstva obezbeđena jer ne postoji budžet za 2012. godinu. Nije jasno koja je „druga neophodna pomoć“ pored pravne, policijskom službeniku prema kome se vodi krivični postupak zbog upotrebe sredstava prinude. Izostajanje odredbe o broju godina za zasnivanje radnog odnosa u MUP predstavlja „starosnu diskriminaciju“.  Prema novim izmenama zaposleni ima pravo na naknadu u visini osnovne plate ukoliko prisustvuje sednicama organa državne uprave ili sindikata u svojstvu člana. Prema Milosavljeviću, upitan je status člana u državnim organima policijskih službenika, kao i problem ukupnog provedenog vremena na sastancima jer ono nije ograničeno, tako da policajac može „stalno“ da se bavi sindikalnom borbom.

      Najozbiljnija primedba prema Milosavljeviću je da zaposlenom u MUP sledi naknada kada odbije da radi zbog neposredne opasnosti po život i zdravlje ili loših uslova za rad. Ovom odredbom policijski službenik ima pravo da odbije zadatak, pri čemu mu se još plaća. Ovakva odredba je u suprotnosti sa policijskom profesijom, zaključio je Milosavljević.

      Kakav je stav Policijskog sindikata Srbije o predloženim izmenama Zakona o policiji?

      Vladimir Pavićević, potpredsednik Policijskog sindikata Srbije, zadovoljan je izmenama Zakona o policiji jer je „po prvi put u istoriji jedan od reprezentativnih sindikata u Srbiji učestvovao u procesu izrade zakona“. Ipak, zadovoljstvo nije potpuno jer zakon nisu pisali predstavnici policijskih sindikata, rekao je Pavićević.

      U radnopravnoj zaštiti policijskih službenika učinjeno je dosta, istakao je Pavićević. To je urađeno konkretizovanjem disciplinskih mera koje su primenjivanje isuviše apstraktno, tako da je postojala mogućnost za zloupotrebu. Prvi put je uvedeno da osobe koje vode postupak protiv policijskih službenika budu pravnici po struci jer to nije bila praksa do sada.

      Najveći uspeh pregovoranja sa zakonopiscima predloga izmena je, po mišljenju Pavićevića, brisanje člana prema kojem policijskom službenika prestaje radni odnos zbog bezbednosnih smetnji. Pre toga, policijskom službeniku je „okončan“ radni odnos bez prethodne optužnice ili presude. Pavičević se nije složio sa ocenom Milosavljevića da je Kolektivni ugovor usvojen na nezakonit način jer prema Zakonu o radu postoji mogućnost da kolektivnim ugovorom „daju povoljnije okolnosti nego što su predviđene zakonom“.

      Koje su pozitivne i negativne karakteristike izmena Zakona o policiji?

      Saša Đorđević, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, istakao je četiri pozitivne karakteristike izmena Zakona o policiji. To je novi član o međunarodnoj policijskoj saradnji koji je u skladu sa savremenim trendovima međunarodnih policijskih odnosa. Usvojena je nova odredba o ograničenju delatnosti policajca van radnog vremena. Povećan je iznos jednokratne novčane pomoći porodici (sa 24 na 36 prosečnih plata u MUP) nakon smrti policijskog službenika zbog posledica na radu. Na kraju, ponašanje suprotno Kodeksu policijske etike je teška povreda službene dužnosti.

      Osnovna negativna karakteristika u oblasti radnopravnih odnosa je, po mišljenju Đorđevića, nejasna razlika o povlasticama koja su za zaposlene u administraciji i uniformisanim policijskim službenicima. Slično je učinjeno i u predlogu projekta za moderno upravljanje ljudskim resursima u MUP koji bi trebalo da se finansira kroz prepristupnu pomoć EU. Pored toga, nije jasno kojim kategorijama lica u MUP sledi uvećanje plate preko 50 odsto, kao i ko i na osnovu kojih kriterijuma to odlučuje.

      Šta sledi nakon usvajanja predloga izmena Zakona o policiji?

      Rasprava o izmenama Zakona o policiji započeta je 22. novembra ove godine u Narodnoj skupštini i najverovatnije će izmene biti usvojene u toku sedmice. Pre toga je Odbor za odbranu i bezbednost Skupštine jednoglasno usvojio izmene u zakonu. Nakon toga, radna grupa u okviru MUP raspravljaće o beneficijama zaposlenih u MUP o čijim rezultatima će javnost znati do kraja godine, kao i usvajanje ostalih podzakonskih propisa. Značajno je da status zaposlenih nije presudan kriterijum za dodeljivanje beneficija, već pravo na korišćenje policijskih ovlašćenja.  

    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •