„Rečnik evropske bezbednosti“ predstavlja plod istraživačkih napora Škole za evropsku bezbednost, koju je Centar za civilno-vojne odnose realizovao tokom 2008. i 2009. godine. Cilj Rečnika je da na jednom mestu popiše i objasni ključne pojmove iz oblasti evropske bezbednosti. Poseban naglasak u Rečniku stavljen je na bezbednosnu dimenziju evropskih integracija, koja obuhvata ono što se do stupanja na snagu Ugovora iz Lisabona nazivalo „drugim“ i „trećim“ stubom EU. U poslednjih 20 godina ove oblasti su se razvijale „brzinom svetlosti“, kako se jednom prilikom slikovito izrazio Havijer Solana. Dalekosežnost ovih promena je za širu javnost, ne samo u Srbiji, u velikoj meri ostala sakrivena iza kompleksne institucionalne površine.

Cilj ovog Rečnika je da pomogne čitaocima da se lakše probiju kroz „prašumu“ isprepletanih institucija, politika, dokumenata i koncepata i da jasnije sagledaju temeljnu transformaciju evropske bezbednosti do koje je došlo nakon završetka Hladnog rata.

Urednici Rečnika, Filip Ejdus i Marko Savković, su sve odrednice podelili u pet kategorija: institucije koje stvaraju, učestvuju u izvršenju ili nadziru bezbednosne politike EU; politike koje predstavljaju to na koji način EU odgovara na ključne bezbednosne izazove, rizike i pretnje današnjice, kojim sredstvima to čini i koje ciljeve pri tome ima; koncepte koji su oblikovali stratešku kulturu EU; dokumenta koja su od najvećeg značaja za formulaciju njenih bezbednosnih politika i, najzad, misije koje je kao novi akter u međunarodnim odnosima EU realizovala u periodu od kraja Hladnog rata do danas.