•  
    •  
    • Kontakt za medije

    • Za sve informacije o aktivnostima BCBP obratite se saradnici za komunikacije:

      Dragana Belanović 064/647-9097

      dragana.belanovic@bezbednost.org

       

    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    • Kontakt za OCD

    • Ukoliko želite da sarađujete sa BCBP ili mrežama čiji smo članovi, ili želite da najavite svoje aktivnosti, pišite na:

      office@bezbednost.org

    •  
    •  
    •  
     
    • Reforme u okviru Poglavlja 24: Bez konkretnih rezultata u borbi protiv organizovanog kriminala

    •  
    • Datum: 18. februar 2020.

      Proces pregovora Srbije i EU nije dovoljno iskorišćen za sprovođenje reformi zato što nedostaju politička volja i posvećenost. Srbija nije postigla dovoljno u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, neki su od zaključaka panel diskusije koju su organizovali Fondacija Fridrih Ebert i portal European Western Balkans 18. februara 2020. u Beogradu.

      Istraživač BCBP Saša Đorđević govorio je o reformama u okviru Poglavlja 24.

      Đorđević je istakao da je entuzijazam za pristupanje EU manji jer ne postoji konkretan podsticaj. Takođe, vlast ne šalje jasan politički signal da postoji volja za pridruživanjem EU, već je akcenat na birokratiji. U Poglavlju 24 napredak postoji isključivo u oblastima u kojima imamo snažan pritisak EU, kao što je oblast migracija i sistema azila, Đorđević je podvukao.

      U oblasti borbe protiv organizovanog kriminala je drugačija slika, a nedostatke je uočila i Evropska komisija.

      „MUP često ističe podatke da je uhapšeno više stotina ljudi povodom slučaja organizovanog kriminala. Međutim, nedostaje sudski epilog tih hapšenja,“ Đorđević je rekao.

      Reforme u okviru Poglavlja 24 obuhvataju i postizanje operativne nezavisnosti policije, koja podrazumeva rad profesionalaca bez političkog pritiska.

      „Da operativna nezavisnost postoji, imali bismo epilog slučaja Savamala,“ zaključio je Đorđević.

      Poglavlje 24 usko je povezano sa Poglavljem 23, o čemu je govorila Sofija Mandić iz Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS). U ovoj oblasti najviše posla je uradilo pravosuđe i civilno društvo, Mandić je istakla.

      Poglavlje 35 sadrži normalizaciju odnosa Beograda i Prištine i nema pravnu tekovinu koju treba usvojiti, već se radi o mehanizmu za nadgledanje procesa koji se odvija pod okriljem EU, rekao je Nikola Burazer iz Centra savremene politike.

      „Nejasno je ko snosi veću odgovornost za nedostatke implementacije sporazuma. U Prištini nema političke volje za implementaciju Zajednice srpskih opština, a u Beogradu nema volje da se poboljša atmosfera u vezi sa dijalogom,“ istakao je Burazer.

      Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija rekao je da su prvi zakoni i propisi od 2000-ih koji se odnose na javne nabavke, javno-privatno partnerstvo, koncesije i finansijsku kontrolu imali za cilj da obuhvate veći deo pravne tekovine EU.

      “To su propisi u kojima EU ima svoj interes, ali interes Srbije i našeg društva da ih reguliše je daleko veći”, objasnio je Nenadić.

      Govoreći o ekonomskoj i monetarnoj politici kao delu Poglavlja 17, univerzitetski profesor Marko Malović istakao je da Srbiji nedostaje konzistentna strategija rasta, dok strategije industrijske politike i pametne specijalizacije pružaju tračak nade. Usklađivanje sa politikom EU o spoljnoj trgovini obuhvaćeno je Poglavljem 30, o čemu je govorio Igor Novaković iz ISAC fonda.Kao najveći izazov, ali i glavnu obavezu istakao je članstvo u Svetskoj trgovinskog organizaciji.

      Ana Vušurović Lazarević iz Centra za obrazovne politike osvrnula se na poglavlja 25 i 26 čiji su fokus nauka, istraživanje, obrazovanje i kultura, koja su privremeno zatvorena. Naglasila je da PISA i TIMSS testovi pokazuju da nismo ostvarili značajan napredak u ovim oblastima, i da je neophodno da Srbija veći procenat budžeta odvoji za nauku i usvoji relevantne strateške dokumente.

      Srđan Majstorović iz Centra za evropske politike (CEP) pružio je pregled evropskih integracija Srbije od 2000. godine i zaključio da je Srbija postigla samo skroman napredak koji se mogao sprovesti mnogo bolje.

    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •