•  
        • Srbija i Mađarska – razbijanje demokratije
          • Publikacije

          • Autor: Marko Drajić
          • Srbija i Mađarska – razbijanje demokratije

          • U ovom dokumentu se ističe da je Mađarska trenutno najbliži spoljnopolitički partner Srbiji. Navodi se da se između ove dve države više ne otvaraju bilo kakva sporna bilateralna pitanja, a politički i ekonomski interesi se sve više poklapaju. Vrednosti na kojima počivaju vlasti ove dve ...

        • Sektor bezbednosti u zarobljenoj državi
          • Publikacije

          • Autor:
          • Sektor bezbednosti u zarobljenoj državi

          • Izveštaj o zarobljavanju države u Srbiji je pionirski rad BCBP-a koji ima za cilj dokumentovanje i dekonstruisanje tekućeg procesa zarobljavanja države u sektoru bezbednosti kroz predstavljanje mehanizama, aktera i posledica ovog procesa.

        • Policija u vreme vanrednog stanja
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Policija u vreme vanrednog stanja

          • U izveštaju je procenjeno koliko je u vanrednim okolnostima policija postupala u skladu sa demokratskim standardima policijskog rada. Predstavljena je analiza konteksta vanrednog stanja u Srbiji, a zatim analizirani zadaci i rezultati policije, te slučajevi u kojima postoje indicije o ...

        • Sektor bezbednosti u vanrednom stanju: testiranje demokratije
          • Publikacije

          • Autor: Isidora Stakić, Jelena Pejić Nikić, Katarina Đokić, Marija Ignjatijević, Saša Đorđević
          • Sektor bezbednosti u vanrednom stanju: testiranje demokratije

          • Srbija je tokom 52 dana vanrednog stanja pala na testu demokratije zbog niza propusta i nepravilnosti u postupanju i kontroli sektora bezbednosti, zaključak je analize Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).

        • Maske su pale. Srbija u pandemiji geopolitike
          • Publikacije

          • Autor: Isidora Stakić, Maja Bjeloš, Marko Drajić
          • Maske su pale. Srbija u pandemiji geopolitike

          • Maske su pale i interesi srpske spoljne politike su ogoljeni tokom pandemije COVID-19. Ti interesi ne počivaju na vrednostima opšteg dobra, već na mehanizmu za očuvanje postojećeg unutrašnjeg poretka. To je jedan od zaključaka u spoljnopolitičkoj analizi Beogradskog centra za bezbednosnu ...

        Srbija i Mađarska – razbijanje demokratijeSektor bezbednosti u zarobljenoj državiPolicija u vreme vanrednog stanjaSektor bezbednosti u vanrednom stanju: testiranje demokratijeMaske su pale. Srbija u pandemiji geopolitike
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2020
          • Anatomija zarobljavanja bezbednosno-obaveštajnog sektora u Srbiji

          • Ključne aktere, uslove, događaje i mehanizme zarobljavanja bezbedno¬sno-obaveštajnog sektora, kao i utvrđivanje toka i dinamike ovog negativnog trenda i njegove posledice analizirao je izvršni direktor BCBP Predrag Petrović.

        • Evropska unija je u tzv. Strategiji proširenja iz 2018. godine ocenila da na celom Zapad­nom Balkanu postoje elementi zarobljene države. Naše istraživanje, međutim, pokazu­je da je ovo veoma blaga ocena stanja za Srbiju jer su čitave državne institucije i sek­tori, odnosno službe bezbednosti i tela za njihovu nadzor i kontrolu potpuno zarobljeni od strane vladajuće partije - Srpske napredne stranke. Danas ključne pozicije u bez­bednosno-obaveštajnom sektoru zauzimaju bliski prijatelji partijskih funkcionera ali i sami partijski funkcioneri i osnivači partije.

           

          Tako su direktor BIA, Bratislav Gašić i šef Biroa za koordinaciju službi, Nebojša Stefanović osnivači i visoki funkcioneri SNS-a. Ključna mesta u pravosuđu koja su značajna za rad službi bezbednosti zauzimaju pri­jatelji partijskih funkcionera ali i samog lidera SNS-a i predsednika Srbije, Aleksandra Vučića. Svi oni nisu imali adekvatno i/ili dovoljno iskustva za obavljanje ovih poslova, te je stoga glavni kriterijum za njihovo postavljenje bila lično-partijska lojalnost.

           

          Kako bi obezbedila što nesmetaniji rad službi bezbednosti u lično-partijskom interesu, vladajuća partija je obesmislila rad nadzornih i kontrolnih tela. Tako skupštinska ve­ćina (a ne opozicija) opstruiše rad parlamenta. Odbor za kontrolu službi bezbednosti se pretvorio u odbor za javno iskazivanje podrške predsedniku Srbije i šefu partije Aleksandru Vučiću, odnosno u telo za dodelu plaketa partijskim funkcionerima. Nakon imenovanja novih Zaštitnika građana i Državnog revizora, ove institucije su napustili ljudi sa iskustvom u kontroli sektora bezbednosti te su one postale fasadne institucije. Ovo je posebno zabrinjavajući nalaz, jer je Zaštitnik građana predstavljao primer dobre prakse u kontroli službi bezbednosti ne samo na Zapadnom Balkanu već i u razvijenim evropskim državama.

           

          Tako su zapravo klijentelizam i lično-partijski odnosi postali važniji regulator odnosa između politike i službi bezbednosti od Ustava i zakona Srbije. Do ovakve situacije se došlo kombinacijom zakonskih promena i postavljenja lojalnih kadrova na ključ­ne pozicije u sektoru, koji su dalje kadrirali po sličnom principu. Iako je zarobljavanje sektora otpočelo 2012. godine nakon što je SNS ušla u obe grane izvršne vlasti, a do puno ubrzanja ovog trenda došlo nakon 2014. godine kada je SNS na izborima osvo­jila apsolutnu većinu, elementi zarobljavanja bezbednosno-obaveštajnog sektora su se pojavili još u vreme vladavine DS-a. Na ove rane znake zarobljavanja države je deo stručne javnosti blagovremeno upozoravao, ali su ova upozorenja ignorisana.

           

          Posledice toga danas su da službe bezbednosti (sve više) prekoračuju svoje nadležno­sti i ovlašćenja te da se (sve češće) ponašaju kao politička policija. Zaštita ustavnog poretka i borba protiv špijunaže se transformiše u zaštitu partije na vlasti i borbu protiv unutrašnjih neprijatelja. Takve službe postaju ili nemi posmatrači organizovanog kri­minala i korupcije koji je povezan sa partijskim funkcionerima ili su čak i njihovi zaštit­nici. Veoma je upitna i njihova sposobnost u blagovremenom i tačnom sagledavanju bezbednosne situacije, rizika i pretnji, te uočavanju i predviđanju toka i ishoda važnih društvenih, političkih, ekomonskih i bezbednosnih događaja.

           

          Osnovna pretpostavka za preokretanje trenda zarobljavanja bezbednosno-obave­štajnog sektora je utvrđivanja pravog stanja stvari. U ovoj analizi smo nastojali da utvrdimo ključne aktere, uslove i događaje, kao i mehanizme zarobljavanja bezbedno­sno-obaveštajnog sektora, te da utvrdimo tok i dinamiku ovog negativnog trenda, kao i njegove posledice. Međutim, ovaj tekst je tek početni koraka u ovome jer u momentu dok pišemo ove redove novi slučajevi i skandali koji se pojavljuju zapravo ukazuju da je situacija u bezbednosno-obaveštajnom sektoru lošija nego što smo uspeli analizom da obuhvatimo. Zato je neophodno sačinjavanje sveobuhvatnije i detaljnije analize u čijoj izradi bi učestvovao širi krug aktera za raznovrsnom ekspertizom što bi pomoglo u što tačnijem sagledavanju stanja u sektoru. Ta analiza bi zapravo pomogla da se već postojeće preporuke za reformu bezbednosno-obaveštajnog sektora (za koje se domaći stručnjaci zalažu već više od 10 godina) konkretizuju te da se odredi njihov zahvat i tempo primene.

           

          Pročitajte analizu u celini

           

          Analiza je nastala u okviru projekta „Ko nadzire nadzirače: Ka odgovornim službama bezbednosti na Zapadnom Balkanu“ koji je podržan od strane Evropskog fonda za Balkan (EFB). Sadržaj analize predstavlja isključivu odgovornost autora i ni na koji način ne odražava stavove EFB.

        • Tagovi: zarobljena država, službe bezbednosti, bia, Predrag Petrović, Ko nadzire nadzirače
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •