•  
        • Vojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?
          • Publikacije

          • Autor: Katarina Đokić
          • Vojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?

          • Vojna neutralnost Srbije shvata se kao balansiranje između NATO i Rusije. Predlog nove Strategije odbrane ukazuje na to kakve će posledice jačanje vojne neutralnosti imati po sistem odbrane, budžet i građane, pisala je istraživačica BCBP Katarina Đokić.

        • Pravo na snimanje okupljanja
          • Publikacije

          • Autor: Dunja Tasić
          • Pravo na snimanje okupljanja

          • Prava građana na snimanje službenih i privatnih lica na protestima, građanskim akcijama i drugim javnim skupovima, kao i okolnosti na koje je potrebno obratiti pažnju prilikom snimanja i eventualne pravne posledice saradnica BCBP Dunja Tasić objasnila je u najnovijem priručniku BCBP.

        • Zaštita ličnih podataka čuva  individualnu slobodu u eri masovnog nadzora
          • Publikacije

          • Autor: Jelena Pejić Nikić
          • Zaštita ličnih podataka čuva individualnu slobodu u eri masovnog nadzora

          • Kako bezbjednosni organi treba da štite lične podatke kojim rukuju, zašto su za njih neophodna posebna pravila, i zašto su evropski propisi u ovoj oblasti važni za Srbiju, istraživačica BCBP Jelena Pejić pitala je Jurja Sajferta, advokata i evropskog eksperta u oblasti zaštite ličnih ...

        Vojno neutralna evropska Srbija između Republike Srpske i Velike AlbanijeVojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?Pravo na snimanje okupljanjaStaze i stranputice evropske revolucije zaštite ličnih podataka u represivnom aparatuZaštita ličnih podataka čuva individualnu slobodu u eri masovnog nadzora
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2019
          • Vojno neutralna evropska Srbija između Republike Srpske i Velike Albanije

          • Šta se promenilo u interpretaciji najvećih pretnji bezbednosti Srbije i odgovora na njih u novim predlozima Strategije nacionalne bezbednosti i Strategije odbrane analizirala je istraživačica BCBP Jelena Pejić.

        • Vlada Srbije poslala je 21. avgusta 2019. u skupštinsku proceduru dotad neobjavljene predloge strategija nacionalne bezbednosti i odbrane Srbije. Više od godinu dana prošlo je otkako je okončana brzinska javna rasprava o nacrtima ovih strategija, a u međuvremenu nismo uspeli da saznamo kako su i zašto oni menjani. Iza zatvorenih vrata nacrti su pisani još od kraja 2016, a Vlada se dva puta oglušila na upit BCBP-a o toku čitavog procesa. Prema Planu rada Vlade Srbije za 2019, strategije je trebalo usvojiti još u aprilu, a akcioni planovi kojima se one sprovode planirani su za decembar. Još uvek aktuelne Strategija nacionalne bezbednosti i Strategija odbrane  usvojene su 2009. godine.

           

          Vojna neutralnost i totalna odbrana - dve strane iste medalje?

           

          Predlog nove strategije nacionalne bezbednosti jasno i izričito proklamuje vojnu neutralnost Srbije i članstvo u Evropskoj uniji kao jedan od vitalnih nacionalnih interesa. Nijedno od toga nije bilo spomenuto u prethodnoj strategiji, iako je vojnu neutralnost Narodna skupština proglasila još krajem 2007. i zvaničnici su se na nju povremeno pozivali. Ovaj koncept je, međutim, i u skupštinskoj rezoluciji i u tekstu Predloga Strategije shvaćen minimalno - odnosi se na vojno nesvrstavanje, odnosno na odbijanje članstva u bilo kom vojnom savezu, ali ne i odbijanje aktivne saradnje s njima, bilo iz interesa (NATO) ili opredeljenja (ODKB). Tako  se postojeći odnos Srbije sa NATO u okviru Partnerstva za mir vidi kao optimalan, dok se najavljuje dalje proširenje i produbljivanje saradnje sa Organizacijom ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) okupljenoj oko Rusije.

           

          Novina je i primena i razrada koncepta tzv. totalne odbrane, koja je prethodno bila ovlaš spomenuta samo u Strategiji odbrane. Ovaj koncept podrazumeva angažovanje svih raspoloživih resursa za borbu protiv najrazličitijih pretnji. Pisci novih strategija ga vide kao naličje vojne neutralnosti - ako nemate saveznike na koje se možete osloniti kad zatreba, onda morate da podižete sopstvene kapacitete. Ona je i civilna i vojna, sprovodi se neprestano - i u miru, i u ratu, i u vanrednom stanju, i sprovode je svi građani na raznovrsnim frontovima. Prvi front totalne odbrane je obrazovanje, kroz koje će se promovisati „rodoljublje“ i spremnost građana za odbranu svoje zemlje. Ovo je promena koju će građani najviše osetiti na svojoj koži, a već je počela, iako strategije još nisu ni usvojene. Prošlogodišnjim zakonskim izmenama pokrenuto je uvođenje nastave o odbrani  u osnovne i srednje škole, ponovno se razmatra uvođenje obaveznog vojnog roka, a jedan krug obaveznih polumesečnih obuka za rezerviste već je održan.

           

          Na Zapadnom Balkanu ništa novo?

           

          Procena bezbednosnog okruženja u velikoj meri je kopirana iz važećih strateških dokumenata. Vlada je kao razlog za donošenje novih strategija navela da se bezbednosno okruženje promenilo, ali ako se čitaju predlozi, deluje da je ono uglavnom nepromenjeno. Dok se strategije iz 2009. godine mogu okarakterisati kao umereno optimistične u pogledu regionalne bezbednosti, predlozi novih strategija odražavaju trend zaoštravanja odnosa u regionu. Analiza razlika između tekstova nacrta (april 2018.) i zvaničnih predloga strategija (avgust 2019.) sugeriše da stanje u regionu nastavlja da se pogoršava.

           

          Kosovo je zadržalo centralno mesto kao izvorište najvećih bezbednosnih pretnji - od narušavanja teritorijalnog integriteta, separatizma, oružane pobune, do ekstremizma, terorizma i organizovanog kriminala. Odgovor u strategijama je jasan - Srbija neće priznati jednostrano otcepljenje, insistira na ostanku međunarodnog prisustva na teritoriji južne pokrajine i nastavlja borbu protiv priznanja nezavisnosti, odnosno za povlačenje dosadašnjih priznanja.

           

          U odnosu na prošlogodišnje nacrte, objavljeni predlozi dodatno ističu očuvanje Republike Srpske kao entiteta u sastavu Bosne i Hercegovine u skladu sa odredbama Dejtonskog sporazuma kao ne samo spoljnopolitički, već i odbrambeni prioritet Srbije. Štaviše, Predlog strategije odbrane naglašava da je očuvanje Republike Srpske od „posebnog značaja za bezbednost i odbranu Republike Srbijeˮ, ne precizirajući na koji način bi eventualne ustavne promene u BiH mogle da utiču na odbranu Srbije.

           

          Takođe, u Predlog strategije nacionalne bezbednosti dodato je i izričito imenovanje „Velike Albanije“ kao velikodržavnog projekta koji nije više potencijalna, već aktuelna pretnja stabilnosti regiona, dok se u Strategiji odbrane (i nacrtu i predlogu) upozorava na „nastojanja ekstremista u regionu da objedine teritorije na kojima demografski dominiraju“.

           

          Ekološka svest na „popravnom“

           

          U odnosu na prošlogodišnji nacrt, Predlog strategije nacionalne bezbednosti dopunjen je u segmentima koji su bili vidno zapostavljeni  i donekle unapređen uvažavanjem pojedinih sugestija civilnog društva, što se nije očekivalo nakon skaradnog izveštaja o sprovedenoj javnoj raspravi  koje je pre godinu dana objavilo Ministarstvo odbrane.

           

          Najveća promena u tekstu Strategije nacionalne bezbednosti odnosi se na oblast zaštite životne sredine, koja je u nacrtu bila sasvim zapostavljena. Sada je našla mesto među nacionalnim interesima, u okviru nacionalnih politika, a prepoznata je i njena ugroženost na spisku izazova, rizika i pretnji. Deluje kao da je Ministarstvo zaštite životne sredine uključeno u doradu nacrta tek nakon što su na ovaj propust ukazale organizacije civilnog društva. Jedno od alarmantnih rešenja, koje je sad izbrisano, ticalo se mogućnosti preispitivanja nuklearne politike Srbije, što bi bilo ekološki pogubno i u opreci sa našim evropskim putem.

           

          Načelno bez korupcije sa pristrasnošću

           

          BCBP je kritikovao nacrtom predviđene izmene u strukturi sistema nacionalne bezbednosti, sa predimenzioniranom ulogom predsednika Republike na uštrb Vlade i neznatnom ulogom kontrole i nadzora nad sistemom i u sistemu. Preimenovanje komunalne policije u miliciju je sve što je u međuvremenu promenjeno u ovom delu nove strategije nacionalne bezbednosti.

           

          S druge strane, načela funkcionisanja sistema dopunjena su profesionalnošću i kontrolom i nadzorom, ali ne i nepristrasnošću i političkom, ideološkom i interesnom neutralnošću. Sva tri navedena načela sadržana su u strategijama iz 2009, i civilno društvo je insistiralo na njihovom zadržavanju i u novim, iz bojazni da se interes Srbije i njenih građana ne pomeša sa partikularnim interesima pojedinaca i grupa na položajima moći.

           

          Na spisak izazova, rizika i pretnji vraćena je narkomanija, koja se navodi i u Strategiji iz 2009, ali ne i korupcija, koja se sad tek ovlaš spominje. Rasprostranjena, sistemska korupcija ostaje, međutim, jedna od najvećih smetnji ostvarenju nacionalnih interesa, i kao takvu prepoznaju je i građani Srbije, dok je srpska vlada često kritikovana zbog nedovoljnog truda na njenom iskorenjivanju. Ova primedba civilnog društva odbijena je, kako zaključujemo iz zvaničnog izveštaja, jer se (sasvim nerealno) očekuje da će se ovaj problem ubrzo rešiti.

           

          Strategija kao pokriće za već realizovane promene

           

          Strategija nacionalne bezbednosti je najviši strategijski akt koji se razrađuje zakonima, drugim strategijama (poput Strategije odbrane) i javnim politikama u svim oblastima društvenog života. Za građane Srbije, ali i za čitavu međunarodnu javnost, bitno je da imamo takav zvanični dokument u kome su popisani nacionalni interesi i politike kojim se oni ostvaruju.

           

          Srbiji nova strategija treba bar već pet godina. Tokom decenije od usvajanja još uvek aktuelnih strategija, Srbija je napredovala na putu ka članstvu u Evropskoj uniji i započela proces normalizacije odnosa sa Kosovom, a ukrajinska kriza sa zahlađenjem odnosa Istok-Zapad, tzv. arapsko proleće, uspon tzv. Islamske države, ogroman migrantski talas iz Afrike i sa Bliskog istoka, razvoj visokih tehnologija i klimatske promene bitno su izmenili svet u kojem živimo. Prilagođavanjem državne politike izmenjenim okolnostima Srbija treba da se uskladi i sa Globalnom strategijom EU  iz 2016. godine.

           

          I dok se iza zatvorenih vrata odugovlačilo sa izradom strategija, koje Narodna skupština tek treba da razmotri i usvoji, u njima sadržana rešenja već se primenjuju. Zakoni u oblasti odbrane i bezbednosti menjani su od jeseni 2017. do proleća 2018, a sumnje BCBP-a  u vezi sa smerom tih izmena samo su retroaktivno potvrđene novom strategijom, kako njenim tekstom tako i procesom njene izrade. Uočeni su trendovi smanjenja transparentnosti i demokratske civilne kontrole, jačanje diskrecije nosilaca najviših položaja u sektoru bezbednosti, kao i širenje ovlašćenja sektora prema građanima.

           

          Primena strategija treba da bude pod budnim okom javnosti

           

          Kako bi se proces unapredio, Narodna skupština treba da usvoji strategije nakon konstruktivne i kritičke rasprave, a Vlada da preduzme mere da se građani bolje informišu o značaju i sadržaju Strategije. Ministarstvo odbrane treba da uključi i spoljne stručnjake i zainteresovanu javnost u izradu akcionog plana, njegovo sprovođenje i praćenje rezultata.

           

          U još uvek aktuelnim strategijamanedostatak pažnje za njihovo sprovođenje bio je ozbiljan propust. Sada se predviđa usvajanje akcionih planova za obe strategije, o čemu će Ministarstvo odbrane godišnje izveštavati Vladu, Savet za nacionalnu bezbednost, i nadležne odbore Narodne skupštine. Ostaje da se vidi da li će ta praksa zaživeti u skupštinskim klupama i koliko će biti smislena. Bilo bi dobro da se ovi godišnji izveštaji objavljuju, bar u delovima koji ne sadrže opravdano tajne podatke, kako bi celokupna zainteresovana javnost mogla da prati razvoj bezbednosnih prilika i tok sprovođenja strategije.

        • Tagovi: Strategija nacionalne bezbednosti, Strategija odbrane, regionalna bezbednost, bezbednosni izazovi, demokratska kontrola, Jelena Pejić
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •