•  
        • Ka bezbednim javnim skupovima
          • Publikacije

          • Autor: Lazar Čovs
          • Ka bezbednim javnim skupovima

          • Saradnik BCBP Lazar Čovs u ovom priručniku odgovara na pitanje kako organizovati javni skup koji će biti bezbedan za učesnike i učesnice.

        • Vojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?
          • Publikacije

          • Autor: Katarina Đokić
          • Vojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?

          • Vojna neutralnost Srbije shvata se kao balansiranje između NATO i Rusije. Predlog nove Strategije odbrane ukazuje na to kakve će posledice jačanje vojne neutralnosti imati po sistem odbrane, budžet i građane, pisala je istraživačica BCBP Katarina Đokić.

        • Pravo na snimanje okupljanja
          • Publikacije

          • Autor: Dunja Tasić
          • Pravo na snimanje okupljanja

          • Prava građana na snimanje službenih i privatnih lica na protestima, građanskim akcijama i drugim javnim skupovima, kao i okolnosti na koje je potrebno obratiti pažnju prilikom snimanja i eventualne pravne posledice saradnica BCBP Dunja Tasić objasnila je u najnovijem priručniku BCBP.

        Ka bezbednim javnim skupovimaVojno neutralna evropska Srbija između Republike Srpske i Velike AlbanijeVojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?Pravo na snimanje okupljanjaStaze i stranputice evropske revolucije zaštite ličnih podataka u represivnom aparatu
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2018
          • Sistem bezbednosti Republike Srbije: ustavne dimenzije

          • Prof. dr Bogoljub Milosavljević u novoj publikaciji BCBP analizira ustavno uređenje sistema bezbednosti u Srbiji i daje preporuke za njegovo unapređenje, sa osvrtom na domaću ustavnu tradiciju i uzorna uporedna ustavna rešenja u ovoj oblasti.

        • Ustav Republike Srbije od 2006. godine uređuje određeni broj pitanja u vezi sa sistemom bezbednosti Republike Srbije. Međutim, ne daje određenje svih elemenata tog sistema, niti nudi pouzdane pretpostavke za zaključivanje o tome šta predstavlja sistem bezbednosti u organizacionom i funkcionalnom smislu, ko i kako njime upravlja, kao ni na koji način se ostvaruju demokratska civilna kontrola i javni nadzor nad akterima sistema. Ustavni tekst ne koristi pojam „sistem bezbednostiˮ iupotrebljava neujednačenu terminologiju kada se govori o bezbednosti uopšte.

           

          U Ustavu RS je detaljnije ali ne i potpuno uređena Vojska Srbije, dok se u vezi sa službama bezbednosti uređuje samo to da ih nadzire Narodna skupština, a u vezi sa policijom jedino to da njeni pripadnici ne mogu biti članovi političkih stranaka. Savet za nacionalnu bezbednost nije predmet ustavnog regulisanja, a nadležnosti najviših organa vlasti u upravljanju sistemom bezbednosti samo su delimično regulisane. Od strateških dokumenata, Ustav RS imenuje samo strategiju odbrane, a jedino za Vojsku Srbije utvrđuje da se nalazi pod demokratskom i civilnom kontrolom.

           

          Ni u ranijim srpskim i jugoslovenskim ustavima nema sistematizovanog odeljka o bezbednosti. Mada se pojedina ustavna rešenja istih pitanja uglavnom međusobno razlikuju, a ređe podudaraju, autor primećuje da postoji sličnost u pogledu kruga pitanja koja se uređuju, a u većini slučajeva i postupni napredak u njihovom osavremenjavanju.

           

          Ključni nalazi uporedne analize ustava 50 zemaljasveta značajni za unapređivanje rešenja Ustava RS u oblasti bezbednosti tiču se (1) zahvata ustavnog regulisanja; (2) strateških dokumenata; (3) nacionalnog saveta za bezbednost; (4) komandovanja vojskom; (5) misije vojske i njene upotrebe van granica; (6) službi bezbednosti i policije, te (7) ratnog, vanrednog i drugih stanja nužde.

           

          U poređenju sa Ustavom RS, većina analiziranih ustava ima nešto širi zahvat regulisanja oblasti bezbednosti, a izdvaja se nekoliko ustava sa znatno širim zahvatom regulisanja. Broj ustava koji utvrđuju donošenje strateških dokumenata u oblasti bezbednosti relativno je mali, dok su saveti za bezbednost i/ili odbranu i njima slična tela ustavne kategorije u velikom broju zemalja, najčešće kao stalna tela sa savetodavnom ulogom, a ređe i sa ulogom predlagača, ulogom donosilaca odluka i kontrolnim funkcijama.

           

          U zaključku autor preporučuje da se proširi zahvatregulisanja sistema bezbednosti tako što bi se Ustavom uredila sva najbitnija pitanja koja čine osnove ovog sistema, a koja bi se mogla sistematizovati u posebnoj celini ustavnog teksta. Ustav treba da imenuje ovaj sistem i utvrdi njegova osnovna načela, i  definiše misije i ciljeve Vojske Srbije, policije i službi bezbednosti. Strategija nacionalne bezbednosti i Savet nacionalne bezbednosti treba da budu ustavne kategorije, dok odredbe o upotrebi vojske u inostranstvu treba precizirati i učiniti fleksibilnijim. Ustav treba da predvidi pretpostavke za proglašenje ratnog stanja i utvrdi obavezu donošenja zakona o vanrednom stanju, a u pogledu odstupanja od ljudskih i manjinskih prava za vreme ovih stanja državne nužde potrebno je povisiti standarde zaštite u skladu sa Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

        • Tagovi: ustav, Ustav Srbije, ustavna reforma, sistem bezbednosti
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •