•  
        • Ka bezbednim javnim skupovima
          • Publikacije

          • Autor: Lazar Čovs
          • Ka bezbednim javnim skupovima

          • Saradnik BCBP Lazar Čovs u ovom priručniku odgovara na pitanje kako organizovati javni skup koji će biti bezbedan za učesnike i učesnice.

        • Vojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?
          • Publikacije

          • Autor: Katarina Đokić
          • Vojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?

          • Vojna neutralnost Srbije shvata se kao balansiranje između NATO i Rusije. Predlog nove Strategije odbrane ukazuje na to kakve će posledice jačanje vojne neutralnosti imati po sistem odbrane, budžet i građane, pisala je istraživačica BCBP Katarina Đokić.

        • Pravo na snimanje okupljanja
          • Publikacije

          • Autor: Dunja Tasić
          • Pravo na snimanje okupljanja

          • Prava građana na snimanje službenih i privatnih lica na protestima, građanskim akcijama i drugim javnim skupovima, kao i okolnosti na koje je potrebno obratiti pažnju prilikom snimanja i eventualne pravne posledice saradnica BCBP Dunja Tasić objasnila je u najnovijem priručniku BCBP.

        Ka bezbednim javnim skupovimaVojno neutralna evropska Srbija između Republike Srpske i Velike AlbanijeVojna neutralnost: nećemo u NATO, možemo sami?Pravo na snimanje okupljanjaStaze i stranputice evropske revolucije zaštite ličnih podataka u represivnom aparatu
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2017
          • Komentari na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama

          • U nedostatku javne rasprave, Beogradski centar za bezbednosnu politiku ovim putem koristi priliku da istakne svoje komentare na izmene i dopune Zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama i ukaže na izmene koje smatramo problematičnim ili nedovoljno precizno obrazloženim.

        • Krajem 2017. godine u toku je izmena paketa zakona koji se tiču sistema odbrane i Vojske Srbije.

          Dok su Zakon o Vojsci i odbrani prošli kroz proces javne rasprave (iako javnost nije na adekvatan način o njoj informisana), za Zakon o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama (u daljem tekstu Zakon o MNO) javna rasprava nije omogućena, zato što se zahtevaju izmene i dopune po hitnom postupku.

           

          Imajući u vidu prirodu predloženih izmena, kao i činjenicu da se početkom naredne godine očekuju nova strateška dokumenta sa kojima bi ovaj zakon svakako trebalo uskladiti, hitna procedura se ne čini opravdanom.

           

          Ograničava se kontrolna uloga Narodne Skupštine

           

          Izmenom člana 7. važećeg zakona predviđa se da Narodna Skupština, na predlog Vlade, donosi odluku o upotrebi VS i drugih snaga odbrane u MNO. Na osnovu odluke, Vlada usvaja detaljan Godišnji plan realizacije učešća VS i drugih snaga odbrane. Predviđeno je da ceo plan priprema Ministarstvo odbrane (MO) u saradnji sa nadležnim organima. Važeći zakon članovima 7 i 8 propisuje da detaljan Godišnji plan usvaja Narodna Skupština, na osnovu kog odlučuje o učešću VS i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama.

          Ove izmene svakakočine ceo proces fleksibilnijim i operativnijim, kako se nečeka na Narodnu Skupštinu za odobrenje Godišnjeg plana, ali se umanjuje njena kontrolna uloga. Naime, predloženo rešenje podrazumeva da Narodna Skupština donosi odluku, vremenski neograničenu, koja sadrži nazive i mandate misija, kao i broj pripadnika VS kojiće biti na raspolaganju za angažovanje. Važećim zakonom, ovlašćenja Narodne skupštine su mnogošira, npr. kroz usvajanje Godišnjeg plana ona je kontrolisala i finansije za učešće u multinacionalnim operacijama. Uloga skupštine u donošenju odluke o učešću u MNO svakako je važna zbog obezbeđivanja veće demokratske legitimnosti i omogućavanja javne rasprave, te je važno pronaći balans između efikasnosti i demokratskog nadzora.

           

          Odlučivanje o učešću civila u MNO bez Narodne Skupštine

           

          Zadržan je član10. kojim je određeno da Vlada donosi odluku učešću civila MNO. Kada je usvajan 2009. godine, Zakon o MNO usklađen je sa Zakonom o policiji (ZOP) koji je predviđao da Vlada odlučuje o učešću pripadnika MUP u MNO. Međutim, novi ZOP u članu21. propisuje da je to odluka nadležnog organa, što omogućava da se izmenom Zakona o MNO propiše da Narodna skupština odlučuje o tome. Odlukom Vlade se svakako obezbeđuje veća operativnost pri slanju civilnih stručnjaka u mirovne misije, ali se i otvara pitanje parlamentarne kontrole nad donošenjem ove odluke, na šta je BCBP ukazivao još 2009. godine kada je usvojen Zakon o MNO.

          Takođe, nije jasno zašto je rešenje izčlana7. važećeg zakona, gde nadležna ministarstva pripremaju delove Godišnjeg plana za svoje pripadnike u predlogu izbačeno, pa je predviđeno da MO sastavlja čitav plan.

          Izmenama člana 17. važećeg zakona propisuje se da Vlada usvaja Izveštaj o učešću VS i drugih snaga odbrane u MNO, koji priprema MO u saradnji sa nadležnim organima. Izveštaj ima drugačiji naziv nego dosadašnji Izveštaj o izvršenju Godišnjeg plana koji je takođe usvajala Vlada, ali sadržinski je isti. Takođe, unesena je odredba koja obavezuje Vladu da Narodnoj skupštini i Predsedniku Republike podnosi izveštaj radi informisanja, što je svakako dobro rešenje s obzirom na nadležnosti ovih institucija. Kao i Godišnji plan, ovaj izveštaj priprema Ministarstvo odbrane u saradnji sa nadležnim organima.

           

          Ministarstvo odbrane i dalje na čelu planiranja i sprovođenja civilne dimenzije MNO

           

          Članu 17. dodaje se stav koji predviđa osnivanje Tela za koordinaciju poslova i usmeravanje aktivnosti u vezi sa učešćem u MNO. Načelno, ovakvo rešenje je dobro i rasprostranjeno u drugim zemljama, svakako poželjno ukoliko se planira veće učešće civila u MNO kako bi se obezbedila platforma za rešavanje potencijalnih problema i razmenu iskustava i znanja. Uspostavljanje sveobuhvatnog (whole-of-government) pristupa izgradnji civilnih kapaciteta i osnivanje ovakvog međuresornog tela je i BCBP zagovarao kao jedno od dobrih rešenja za koordinaciju aktivnosti između različitih aktera koji bi trebalo da učestvuju u ovom procesu. Međutim, čini se da će ono predstavljati samo formalni mehanizam za uključivanje drugih ministarstava, s obzirom na to da Ministarstvo odbrane planira i izvršava sve aktivnosti vezano za učešće u MNO: sastavlja odluku koju Vlada predlaže Narodnoj Skupštini za usvajanje, priprema Godišnji plan, sastavlja Izveštaj o učešću VS i drugih snaga odbrane u MNO, organizuje obuku i izdaje sertifikate o osposobljenosti pripadnicima VS, ali i civilima. Naime, od sledeće godine se planira kurs za obuku civila u okviru Centra za mirovne operacije Generalštaba VS, što ovaj predlog zakona nije obuhvatio, već je dodat stav članu 15. da Vlada donosi propise koji će regulisati specijalističku obuku za civile.

          Ovim predlogom zakona propuštena je prilika da se preciznije odredi civilna dimenzija odlučivanja i planiranja, iako je prepoznata potreba i korist učešća civila u multinacionalnim operacijama. Akcenat ovog predloga je i dalje na vojnoj komponenti misija, te uloga Ministarstva spoljnih poslova, koje bi trebalo da bude nosilac ovog procesa, nije definisana. Iako je izmenama Zakona o ministarstvima ove godine nadležnostima Ministarstva spoljnih poslova dodata i ona o organizaciji i obezbeđivanju učešća civila u misijama, ovim predlogom MSP se spominje jedino kao deo Tela za koordinaciju.

          Takođe, nije regulisano odlučivanje o učešću, kao ni o izboru i obuci, lica koja ne dolaze iz državne uprave, već recimo iz privatnog sektora ili civilnog društva koji mogu značajno doprineti učešću civilnih eksperata u multinacionalim operacijama. Kako je BCBP već ukazivao, razvijanje civilne ekspertize van okvira državnog sektora može pomoći da se premosti jaz između ekspertize koja se trenutno šalje u misije i neiskorišćenih potencijala.

           

          Nedovoljno precizirano upućivanje lica u MNO bez prethodne obuke

           

          Član 12. važećeg zakona propisuje da se u MNO ne mogu upućivati pripadnici VS i drugih snaga odbrane bez prethodne obuke i stečenog sertifikata o osposobljenosti. Na osnovu dosadašnje prakse, ovom članu dodat je stav 2, koji omogućava upućivanje lica u misije bez prethodne obuke, na period ne duži od 45 dana, ako je to neophodno radi pružanja podrške snagama angažovanim u MNO. Do sada su pripadnici VS bili upućivani po naredbi ministra odbrane za službeno putovanje, te je bilo važno zakonski obezbediti njihovo upućivanje pod uslovima koji važe za snage angažovane u MNO, u pogledu prava koje uživaju.

           

          Iako je pomenuta dopuna je nesumnjivo potrebna, bilo bi važno:

           

          1. precizirati ko odlučuje i pod kojim uslovima se odvija upućivanje ovih lica u MNO,
          2. propisati minimalne kriterijume u pogledu obuke, odnosno pripreme za upućivanje u MNO (koju oni u praksi svakako prolaze), s obzirom da se izlažu istim rizicima i pretnjama u zoni operacije kao i snage u okviru kontigenata misije

           

          Ograničavaju se prava pripadnika VS i drugih snaga odbrane pri učešću u MNO

           

          Predložene izmene i dopune Zakona o MNO u određenoj meri smanjuju opseg prava pripadnika VS i drugih snaga odbrane za učešće u MNO, koja su im važećim zakonom do sada garantovana.

          Prvo, predviđeno je brisanje stava 3, člana 25, kojim se garantuje naknada troškova za rizik u službi i dodaci za geografske i klimatske uslove. Kako se misije nužno razlikuju u pogledu geografskih i klimatskih uslova, kao i stepenu opasnosti kom se snage MNO izlažu, smatramo da bi trebalo zadržati dosadašnje rešenje, koje je omogućavalo obračunavanje naknade u skladu sa koeficijentom rizika.

          Zatim, izmenom stava 4 povećan je period za koji su omogućeni putni troškovi do mesta stanovanja (naknada je obezbeđena za one koji su upućeni u MNO na period duži od 7 meseci). Ovom izmenom svakako se ograničava pravo na odlazak kući, koji je važećim zakonom garantovan na svakih 6 meseci, a povrh toga može uticati na motivaciju za učešće u MNO, pogotovo kod žena, koje se zbog odvajanja od porodice generalno teže odlučuju na takav korak.

          Najvažnije, brisanje dela stava 5 istog člana, koji se odnosi na to da se lično osiguranje obezbeđuje na teret nadležnog ministarstva, kao i člana 28. važećeg zakona koji se takođe tiče obaveznog ličnog osiguranja je vrlo problematično. Nužno je jasno odrediti na koji način se obezbeđuje lično osiguranje pripadnika VS i drugih snaga odbrane koji se upućuju u MNO.

          Konačno, ovim predlogom zakona propuštena je prilika da se preciznije utvrdi mehanizam žalbi pripadnika VS i drugih snaga odbrane, tokom i nakon učešća u MNO. Naime, važeći zakon u članu 23. propisuje da o pravima i obavezama pripadnika VS u MNO odlučuje ovlašćeni starešina. Kako je istaknuto u studiji Beogradskog centra za ljudska prava „Mogućnosti ombudsmana za kontrolu poštovanja prava pripadnika oružanih snaga u mirovnim operacijama Ujedinjenih nacija“, pripadnici VS se generalno nerado odlučuju na postupak žalbe, te je važno precizno definisati proceduru putem koje se oni mogu obratiti nezavisnim organima, kao što je Inspektorat odbrane ili Zaštitnik građana, ukoliko se suoče sa nekim problemom ili kršenjem prava.

        • Tagovi: multinacionalne operacije, Vojska Srbije, zakon, Narodna Skupština, Vlada Republike Srbije
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •