•  
    •  
    • Kontakt za medije

    • Za sve informacije o aktivnostima BCBP obratite se saradnici za komunikacije:

      Dragana Belanović 064/647-9097

      dragana.belanovic@bezbednost.org

       

    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    • Kontakt za OCD

    • Ukoliko želite da sarađujete sa BCBP ili mrežama čiji smo članovi, ili želite da najavite svoje aktivnosti, pišite na:

      office@bezbednost.org

    •  
    •  
    •  
     
    • Borba za vladavinu prava na Zapadnom Balkanu

    •  
    • Datum: 21. decembar 2016.

      Brojni incidenti, od slučaja Savamala u Srbiji, preko prebijanja protestanata u Crnoj Gori, do masovnog prisluškivanja u Makedoniji, obeležili su nazadovanje vladavine prava na Balkanu, zaključak je drugog panela konferencije „Bezbednosni izazovi kao spona između građana i institucija“, koju je Beogradski centar za bezbednosnu politiku organizovao 21. decembra 2016. godine u Beogradu.

      Na panelu su predstavljeni nacionalni izveštaji o vladavini prava u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji koji su nastali u okviru projekta Monitoring i evaluacija vladavine prava na Zapadnom Balkanu, koji je finansiran od strane Evropskog fonda za Balkan (EFB).

      „Srbija je u proteklih godinu dana otvorila poglavlja 23 i 24, uspešno se borila sa migrantskom krizom i donekle je smanjen i broj zaostalih predmeta u pravosuđu, Međutim, ostvareni uspesi su uglavnom ograničeni na ove tri tačke“ , navodi istraživač BCBP Bojan Elek.

      Proces evropskih integracija malo utiče na stvaran život građana, a Srbija i dalje ima zakone i Ustav, ali ne i zakonitost i ustavnost, što najbolje ilustruje slučaj Savamala, ističe Elek.

      „Skupština je svedena na mašinu za glasanje koja ne kontroliše izvršnu vlast i veliku većinu akata usvaja po hitnoj proceduri. Borba protiv organizovanog kriminala i korupcije se svodi na masovna hapšenja pred medijima, a čiji ishodi ostaju nepoznati. Potrebno je više informisati zainteresovane strane, a ponajviše Evropsku uniju, o tome da se evrointegracije sve više svode na tehnički proces, bez zadiranja u suštinu“, upozorava Elek.

      O Crnoj Gori se govori kao o lideru u EU integracijama regiona, ali stvarno stanje u društvu nije dobro, ocenjuje Ana Đurnić iz Instituta Alternativa iz Podgorice.

      „Dve najvažnije ilustracije ovakvog stanja su skorašnja formiranja Agencije za sprečavanje korupcije i Specijalnog državnog tužilaštva, koja su obavljena na vrlo netransparentan način, uz brojne opstrukcije. Izborni proces takođe su obeležile manipulacije i opozicija bojkotuje rad skupštine tražeći nove izbore, pa se ozbiljna demokratska kriza u Crnoj Gori nastavlja“, ističe Đurnić.

      Na skupu je navedeno kako se u Crnoj Gori ljudska prava i sloboda medija nalaze na poslednjem mestu vladine agende.

      „Ovo vidimo po učestalim napadima na novinare, nerešenim slučajevima ovih napada i prekomernoj upotrebi sile od strane policije. Posebno se izdvaja slučaj prebijanja protestanata od strane pripadnika Specijalne antiterorističke jedinice, koji još uvek nije rešen“, zaključuje Đurnić.

      Makedoniju je ove godine obeležila politička kriza čija je okosnica bilo otkrivanje informacije o prisluškivanju oko 20.000 osoba.

      „Podaci iz presretnutih razgovora su ukazivali na korupciju, kriminal i manipulaciju izbornim rezultatima od strane političara na mestima odlučivanja. Ova politička kriza je potpuno po strani ostavila pitanja vladavine prava“, navodi Kristina Dimovska iz Instituta za evropske politike iz Skoplja.

      Najveći napredak u Makedoniji je postignut u oblasti borbe protiv terorizma, ali samo na normativnom nivou, dok je najozbiljnije nazadovanje zabeleženo u pravosuđu, stav je Instituta za evropske politike.

      „Najvažniji primeri koji potvrđuju ove ocene su održavanje prakse usvajanja zakona po hitnim procedurama, gde je parlament samo glasačka mašina. Rad specijalnog tužilaštva za prisluškivane razgovore potvrdio je nemogućnost redovnih institucija da deluju, a ono se susretalo i sa nedostatkom novca za rad i dovoljnog broja zaposlenih“, upozorava Dimovska.

      Organizacije civilnog društva kritikuju i nude rešenja na mnoge postojeće probleme ali su često izolovane i njihovi predlozi najčešće ne budu usvojeni, zaključeno je na diskusiji.

      Događaj je organizovan uz podršku Norveškog ministarstva inostranih poslova, Evropske unije kroz Program podrške civilnom društvu i Evropskog fonda za Balkan kroz regionalni program Tink end link". Ovde izneti stavovi i stavovi izneti na panelima nužno ne predstavljaju stavove Vlade Norveške, Evropske unije, Evropskog fonda za Balkan i drugih sa njima povezanih organizacija.

    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •