•  
        • Srbija i Mađarska – razbijanje demokratije
          • Publikacije

          • Autor: Marko Drajić
          • Srbija i Mađarska – razbijanje demokratije

          • U ovom dokumentu se ističe da je Mađarska trenutno najbliži spoljnopolitički partner Srbiji. Navodi se da se između ove dve države više ne otvaraju bilo kakva sporna bilateralna pitanja, a politički i ekonomski interesi se sve više poklapaju. Vrednosti na kojima počivaju vlasti ove dve ...

        • Sektor bezbednosti u zarobljenoj državi
          • Publikacije

          • Autor:
          • Sektor bezbednosti u zarobljenoj državi

          • Izveštaj o zarobljavanju države u Srbiji je pionirski rad BCBP-a koji ima za cilj dokumentovanje i dekonstruisanje tekućeg procesa zarobljavanja države u sektoru bezbednosti kroz predstavljanje mehanizama, aktera i posledica ovog procesa.

        • Policija u vreme vanrednog stanja
          • Publikacije

          • Autor: Saša Đorđević
          • Policija u vreme vanrednog stanja

          • U izveštaju je procenjeno koliko je u vanrednim okolnostima policija postupala u skladu sa demokratskim standardima policijskog rada. Predstavljena je analiza konteksta vanrednog stanja u Srbiji, a zatim analizirani zadaci i rezultati policije, te slučajevi u kojima postoje indicije o ...

        • Sektor bezbednosti u vanrednom stanju: testiranje demokratije
          • Publikacije

          • Autor: Isidora Stakić, Jelena Pejić Nikić, Katarina Đokić, Marija Ignjatijević, Saša Đorđević
          • Sektor bezbednosti u vanrednom stanju: testiranje demokratije

          • Srbija je tokom 52 dana vanrednog stanja pala na testu demokratije zbog niza propusta i nepravilnosti u postupanju i kontroli sektora bezbednosti, zaključak je analize Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).

        • Maske su pale. Srbija u pandemiji geopolitike
          • Publikacije

          • Autor: Isidora Stakić, Maja Bjeloš, Marko Drajić
          • Maske su pale. Srbija u pandemiji geopolitike

          • Maske su pale i interesi srpske spoljne politike su ogoljeni tokom pandemije COVID-19. Ti interesi ne počivaju na vrednostima opšteg dobra, već na mehanizmu za očuvanje postojećeg unutrašnjeg poretka. To je jedan od zaključaka u spoljnopolitičkoj analizi Beogradskog centra za bezbednosnu ...

        Srbija i Mađarska – razbijanje demokratijeSektor bezbednosti u zarobljenoj državiPolicija u vreme vanrednog stanjaSektor bezbednosti u vanrednom stanju: testiranje demokratijeMaske su pale. Srbija u pandemiji geopolitike
    •  
    •  
    • Pronađite publikacije, analize i propise u jedinstvenoj bazi resursa koja je dostupna svim posetiocima sajta BCBP.
      Napredna pretraga
    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    •  
     
    •  
          • Godina: 2016
          • MUP da izvrši depolitizaciju policije

          • Istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Saša Đorđević analizira praksu postavljanja vršioca dužnosti u MUP-u i na nekoliko primera ukazuje na nedoslednost u upravljanju ljudskim resursima.

        • Prioritet za koji se Ministarstvo unutrašnjih poslova javno zalaže je zapošljavanje i napredovanje preko konkursa i isključivo na osnovu profesionalne zasluge i ličnog integriteta.

          U 2016. godini nas očekuju imenovanje direktora policije, načelnika Sektora unutrašnje kontrole policije, načelnika Sektora za analitiku, telekomunikacione i informacione tehnologije i načelnika Sektora za ljudske resurse u MUP-u.

          To su prvi testovi koji će pokazati da li će MUP nastaviti lošu praksu da na ključne pozicije postavlja vršioce dužnosti, bez konkursa, ili će početi da primenjuje principe za koje se zalaže.

          Mirjana Nedeljković je nedavno imenovana za pomoćnika ministra unutrašnjih poslova i to nakon što je godinu dana bila vršilac dužnosti. Prema Zakonu o državnim službenicima, vršilac dužnosti se postavlja na šest meseci, bez raspisivanja konkursa, uz obavezno okončavanje v.d. statusa oglašavanjem konkursa, u roku od 30 dana od postavljenja vršioca dužnosti (član 69). Postoji mogućnost da se status produži za još tri meseca, ali zakonom nije propisano da se to može uraditi uzastopno, nekoliko puta, što se desilo u slučaju Nedeljković.

          Mirjana Nedeljković je 20. novembra 2014. postala vršilac dužnosti na period od šest meseci. Nakon toga, njen mandat je produžavan dva puta: prvo 21. maja 2015. godine na tri meseca, a zatim rešenjem Vlade Srbije od 29. avgusta 2015. na još šest meseci. Ukupno, Nedeljkovićeva je kao v. d. pomoćnika ministra radila skoro godinu dana, bez raspisivanja konkursa za to radno mesto. Po zakonu, konkurs je trebalo raspisati najkasnije mesec dana od njenog prvog postavljanja na funkciju vršioca dužnosti, tj. do 22. decembra 2014. godine, upravo u jeku najava da će se zapošljavanje u MUP-u obavljati preko konkursa. To nije učinjeno ni nakon isteka prvog produženja od tri meseca.

          Konačno, rešenjem vlade od 28. novembra 2015. godine Nedeljković je postala pomoćnica ministra i načelnica Sektora za materijalno-finansijske poslove, i to nakon raspisivanja internog, a ne javnog konkursa, kako je učinjeno 12. novembra 2010. za tri pozicije u MUP-u: pomoćnik ministra - načelnik Sektora finansija, ljudskih resursa i zajedničkih poslova, pomoćnik ministra - načelnik Sektora unutrašnje kontrole policije i pomoćnik ministra - načelnik Sektora za analitiku, telekomunikacione i informacione tehnologije. Zakon o državnim službenicima ne obavezuje oglašavanje javnog konkursa za pozicije pomoćnika ministra, ali je logično postaviti pitanje zašto je promenjena praksa. Štaviše, na internet prezentaciji MUP-a nije moguće pronaći biografiju Mirjane Nedeljković, tako da je nemoguće utvrditi da li je ispunila sve uslove internog konkursa.

          Inače ona je pre pozicije u MUP-u bila zamenica generalnog sekretara Narodne skupštine, u vreme dok je predsednik Skupštine bio Nebojša Stefanović, sadašnji ministar unutrašnjih poslova. Vršilac dužnosti pomoćnika ministra, i to za poslove upravljanja novcem i kadriranjem u MUP-u, postala je u novembru 2014. godine. Tada je zamenila načelnika Sektora finansija, ljudskih resursa i zajedničkih poslova Željka Kojića, i to dve godine pre isteka njegovog mandata od pet godina. Javnosti nije objašnjeno zašto je Kojić smenjen, iako je postavljen na to mesto na osnovu javnog konkursa. Podsetimo, direktor policije nije smenjen pre dve godine zajedno sa pet policijskih generala upravo zbog toga što je postavljen na osnovu javnog konkursa, kako je istakao predsednik Vlade, što govori o dvostrukim standardima.

          Da u MUP-u praksa postavljanja vršioca dužnosti nije slučajnost, potvrđuje i postavljenje Ljubomira Nikolića. On je na mesto vršioca dužnosti pomoćnika ministra unutrašnjih poslova i načelnika novooformiranog Sektora za međunarodnu saradnju, evropske poslove i planiranje postavljen 19. septembra 2015. godine. U ovom slučaju, posebno je zanimljivo zbog čega nije raspisan javni konkurs jer se radi o novoj organizacionoj celini MUP-a, koja bi trebalo da preuzme vodeću ulogu u procesu evropskih integracija Srbije, posebno za poglavlje 24 koje se odnosi na bezbednost, migracije, borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma. Zar nije cilj pronaći najboljeg kandidata za ovako važno mesto? Ljubomir Nikolić bi kao bivši načelnik Uprave za međunarodnu vojnu saradnju Ministarstva odbrane verovatno bio jedan od boljih kandidata za ovo mesto.

          Konačno, Vlada Srbije je 31. decembra 2015. godine saopštila da je direktor policije Milorad Veljović razrešen dužnosti. Ministarstvo unutrašnjih poslova je objavilo da će načelnik saobraćajne policije Vladimir Rebić preuzeti ulogu vršioca dužnosti direktora policije. Kao razlog razrešenja navedeno je da je Veljović ispunio sve zakonske uslove za penziju. Direktor policije je mogao u penziju još pre tri godine. Vršilac dužnosti se imenuje kako bi se obezbedio kontinuitet i stabilnost položaja, a ne prekinuo nečiji rad.

          Raspisivanjem javnih konkursa MUP bi pokazao spremnost da izvrši depolitizaciju policije i da javno primeni zakonska rešenja za koja se zalaže.

          novom Zakonu o policiji ceo jedan odeljak na dobar način uređuje upravljanje ljudskim resursima koje se u MUP-u ostvaruje „uspostavljanjem i razvojem sistema karijernog napredovanja zaposlenih u Ministarstvu, zasnovanom na principu upravljanja kompetencijama i učinkom“. Konkursi su obavezni.

          Posebno je važno da se zakon primeni za rukovodeća mesta strateškog nivoa, kakva su mesta pomoćnika ministra jer bi na taj način bilo iskomunicirano i zaposlenima u policiji da će pravila zapošljavanja i napredovanja po zaslugama biti primenjena na sve, ma gde se u hijerarhiji nalazili.

          Ovo je bitno kako bi policijski službenici razumeli da su najavljene reforme i u njihovom interesu i da će se dosledno primenjivati u interesu struke i građana. U suprotnom, političkim strankama se i dalje daje moć da bira svoje ljude na ključnim pozicijama u javnom sektoru. Dodatno, mogući kandidati se obeshrabljuju da se prijave na konkurs jer su svesni da nemaju nikakve šanse bez političkih veza.

          Naravno, onda kada se taj konkurs zaista sprovodi.

           

          U dokumentu u prilogu možete pogledati:

          1. rešenja Vlade Republike Srbije o postavljenju vršioca dužnosti pomoćnika ministra unutrašnjih poslova,
          2. internim i javnim konkursima, kao i
          3. pravni okvir za postavljanje pomoćnika ministra.
        • Tagovi: Srbija, policija, reforma, ljudski resursi, depolitizacija, Saša Đorđević
    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •