•  
    •  
    • Kontakt za medije

    • Za sve informacije o aktivnostima BCBP obratite se saradnici za komunikacije:

      Dragana Belanović 064/647-9097

      dragana.belanovic@bezbednost.org

       

    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    • Kontakt za OCD

    • Ukoliko želite da sarađujete sa BCBP ili mrežama čiji smo članovi, ili želite da najavite svoje aktivnosti, pišite na:

      office@bezbednost.org

    •  
    •  
    •  
     
    • Potreban zajednički odgovor na globalne bezbednosne izazove

    •  
    • Datum: 16. decembar 2015.
      Evropa očekuje od Srbije i Zapadnog Balkana da prestanu da budu problem i da postanu deo zajedničkog odgovora na bezbednosne izazove, ali vlasti do danas nisu razumele koncept reforme sektora bezbednosti i zato treba da prepoznaju organizacije civilnog društva kao relevantnog aktera u polju javne politike, glavni su zaključci skupa koji je organizovao BCBP.

      Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) obeležio je 18 godina rada organizovanjem međunarodne konferencije „Budućnost bezbednosti - perspektive za Evropu i Srbiju”, koja je održana 16. decembra 2015. godine u Mikseru.

      Na skupu koji je održan uz podršku Fondacije za otvoreno društvo tokom tri panela diskutovano je o tome šta se i šta će se dešavati na bezbednosnom planu u Evropi, koji su trendovi reformi sektora bezbednosti u Srbiji i kako organizacije poput BCBP, najstarijeg udruženja građana na Zapadnom Balkanu specijalizovanog za bezbednosnu politiku, mogu da doprinesu unapređenju sektora bezbednosti.

      Direktorka BCBP Sonja Stojanović Gajić je na otvaranju konferencije naglasila da je Evropa u krizi i iznutra i spolja, da je situacija mnogo manje predvidiva nego što je bila poslednjih 20 godina od kraja hladnog rata, da su podele među velikim silama veće i istakla da nema rešavanja krize dok i Evropa i Zapadni Balkan ne reše probleme kod kuće.

      „Na Srbiji je da u izmenjenom geostrateškom okruženju vidi da li će se priključiti EU i NATO kao jednom klubu, ili će svoju neutralnost zasnivati na pre svega mnogo aktivnijem spoljnopolitičkom delovanju, jer, odbrambeno, koliko god ulagali, a nemamo sredstva, ne možemo sami da se branimo. Važno je da civilno društvo učestvuje u kreiranju bezbednosne politike. Profesionalci iz sektora bezbednosti su usvojili vrednosti demokratske i civilne kontrole, dok sa političkim odlučiocima to ide teže”, rekla je direktorka BCBP.

      Izbeglička kriza i strani borci najveći bezbednosni izazovi

      Karšten Fris iz Norveškog instituta za spoljne poslove ocenio je da Srbija ne mora da bude članica NATO, ali da se aktuelne krize (ukrajinska, izbeglička i terorizam) moraju rešavati i kroz „meku” i kroz „tvrdu” moć - da je potreban i vojni i politički odgovor, i dodao da je jasno da EU neće stvarati svoju vojsku, nego će se oslanjati na bezbednosnu arhitekturu NATO.

      „Izbeglička kriza i strani borci su zajednički izazovi za EU i Zapadni Balkan i potreban je zajednički odgovor, saradnja. Postoji kratkoročni i dugoročni odgovor. Integracija je dugoročni odgovor, a kratkoročni su kvote, jer EU ne može da primi sve obespravljene ljude na svetu. Što se tiče Rusije, ključno je uspostavljanje pravila, vladavine prava, kako bi se obezbedila predvidivost kako u ekonomskom, tako i u političkom smislu”, smatra Fris.

      Sabina Lange iz Instituta Evropske unije za bezbednosne studije je istakla da EU ne može da primi sve izbeglice na svetu, ali zato može da doprinese tome da njihove zemlje budu „bolje mesto za život“. I ona se složila da je kriza u EU pored ekonomske i politička, u smislu gubitka poverenja u institucije, i naglasila je da najveći teret krize snose oni koji su i ranije bili marginalizovani.   

      „Ove krize utiču na to da EU nema adekvatnu strategiju spoljne i bezbednosne politike i sledeće godine u junu se očekuje nova strategija. Zbog terorističkog napada u Parizu, akcenat će biti na bezbednosti. EU će nastojati da što manje govori o geografiji, a u odbranu će biti ulagano koliko ekonomska situacija dozvoli. Ostaje da vidimo da li će EU zadržati pristup politici baziran na vrednostima ili će se više okrenuti pragmatizmu. Što se tiče Balkana, potrebno je više funkcionalne saradnje, od studentske do razmene obaveštajnih podataka”, istakla je Lange.

      Član Upravnog odbora BCBP i Marie Curie istraživač Univerziteta u Bristolu Filip Ejdus je ocenio da jepopulizam najveća pretnja Evropi, veća i od terorizma. On je istakao da aktuelna kriza deluje na Balkan na tri načina: EU je postala manje atraktivna za građane, Balkan više nije na listi prioriteta EU i svi problemi koje smo nasledili iz devedesetih - korupcija, etničke tenzije i nedostatak vladavine prava - su multiplikovane.

      „Srbija treba da se fokusira na ekonomske reforme, demokratizaciju i uspostavljanje partnerstava sa moćnim saveznicima. Sve zemlje Zapadnog Balkana treba da pokažu da su sposobne da brinu o sebi, da preuzmu vlasništvo nad političkim i bezbednosnim procesima. Danas je ključno pitanje kako integrisati izbeglice, a ne samo kako ih sprovesti ka EU”, naveo je Ejdus.

      Sektor bezbednosti i stub i pretnja demokratiji

      Građani Srbije se dalje bave istim bezbednosnim problemima kao pre 18 godina jervlasti do danas nisu najbolje razumele koncept reforme sektora bezbednosti i nema ozbiljnog dokaza da su političke elite prihvatile taj koncept i prepoznale šta se od njih očekuje, ocenio je osnivač i predsednik Upravnog odbora BCBP Miroslav Hadžić tokom drugog panela konferencije posvećenog sektoru bezbednosti Srbije.

      „Sve vođe su se ponašale po modelu: moć je gde sam ja, a institucije su tretirane kao ukras. S druge strane, spoljne faktore ne zanima istinski demokratizacija u Srbiji. Zato smo korisnici usluga nedovršenog bezbednosnog sektora i ne znamo da li građani treba da se oslone na taj sektor ili treba da ga se plaše. U institucijama bezbednosti i celom društvu postoji duh poslušništva, a glavni razlog je u tome što su ljudi egzistencijalno zavisni od države, to je najveći problem”, rekao je Hadžić.

      Zaštitnik građana Saša Janković je istakao da je svaki sektor bezbednosti istovremeno i stub i pretnja demokratiji, a da “razumna i racionalna društva pokušavaju da ojačaju stub, a da pretnje svedu na najmanju moguću meru”. On je istakao da reforma sektora bezbednosti počinje u ustavnovljavanju uloga i veza između različitih delova sektora.

      „Građani su danas u sendviču. Sa jedne strane su kriminalci i teroristi, a sa druge, dok hodamo ulicom kamere nas snimaju i bezbednosne snage svakog dana jačaju svoja ovlašćenja. Prostor za građanina se svakodnevno sužava. Kontrola je ključna da bi se zauzdala moć bezbednosnih institucija. Problem je što se kod nas kontrola i dalje shvata kao zapadna ujdurma i predstava za javnost. Ako ćemo se takmičiti ko je veći patriota, a ne ko stručnije radi svoj precizno određen posao, bezbednost je samo na papiru”, smatra Janković.

      Stalni komentator lista Politika Ljubodrag Stojadinović rekao je da u Srbiji već više od 20 godina sektor bezbednost služili kao “polje političkog marketinga i zapošljavanja stranačkih aparatčika”. On je “diletantski apsolutizam” u sektoru bezbednosti označio kao veliki problem i dodao da postoje indikatori kojima se dokazuje da u njima nije bilo reformi, već kretanja unazad.

      Sektor bezbednosti poseduje informacije koje se mogu zloupotrebiti i zato su političari „zaljubljeni“ u ovaj sektor, istakao je istraživač BCBP Saša Đorđević. Kao velike probleme u reformi policije, Đorđević je pored politizacije istakao i nedostatak volje da se “zaokruži krug i od usvajanja zakona krene ka primeni zakona”. Istraživač BCBP je ocenio da su za dalju reformu sektora bezbednosti ključna poglavlja 23 i 24 pregovora o članstvu u Evropskoj uniji, koja se tiču vladavine prava, pravosuđa, borbe protiv korupcije i zaštite ljudskih prava.

      Tink tenkovi relevantan akter bezbednosne politike

      Govoreći o učešću organizacija civilnog društva u bezbednosnoj politici, programski koordinator Balkanske istraživačke mreže (BIRN Srbija) Slobodan Georgiev istakao je da su u Srbiji ljudi iz institucija nekad željni dodatnih informacija i znanja, pa da su u tom smislu organizacije civilnog društva u Srbiji moćnije i uticajnije, nego što to na prvi pogled može da izgleda. Kao poseban problem je označio teret koji OCD imaju zbog izvora finansiranja, koji značajno otežava širenje ideja koje nisu prepoznate kao ideje od opšteg značaja.

      „OCD sektor u Srbiji nikad nije imao širok legitimitet, to je nasleđe devedesetih. Ljudi iz OCD na bolji način moraju predstaviti široj javnosti značaj onoga što rade. Kada je iz civilnog društva išla prava inicijativa, koja je bila jasna javnosti, ona je prolazila. Novinari su posle završetka ratova u bivšoj Jugoslaviji prvo otkrivali priče, pa zajedno sa NVO gurali ka sudovima. Tako su neke teme, poput trgovine ljudima, koje su bile tabu, postale normalna stvar i institucije su prihvatile obavezu rešavanja problema i došli smo do promena na bolje”, rekao je Georgiev.

      Andrej Nosko iz Tink tenk fondacije Instituta za otvoreno društvo je istakao da OCD moraju nastaviti pritisak kontrole nad sektorom bezbednosti koji predstavlja “državu u državi” jer je velika moć je koncentrisana u ovom sektoru. On je naveo da se na zapadu mogu pronaći brojni istraživački centri koji su specijalizovani u pitanja bezbednosti, dok je na istoku to dosta ređe, iako su problemi u jugoistočnoj Evropi vidljiviji od tih istih u centralnoj i zapadnoj.

      „Odlično je da se danas tink tenkovi pozivaju u vladine radne grupe, da imaju uticaj na stvaranje politika. Oblast bezbednosti traži visoku ekspertizu, na koju država polaže monopol jer ima faktičku prednost, a legitimnost tink tenkovima daje znanje. Tink tenkovi su dobri za prodor u dubinu, ali im fali efektivnost. Saradnja tink tenkova sa istraživačkim novinarima se nameće danas kao prirodno savezništvo koje može doneti mnogo veći efekat”, istakao je Nosko.

      Veoma je teško pokazati građanima da je bezbednost tema o kojoj oni mogu i treba da se pitaju, a najveći uspeh nezavisnih istraživačkih centara i drugih OCD u Srbiji je to što su ih državne institucije prepoznale kao relevantnog aktera u polju javne politike, ocenio je izvršni direktor BCBP Predrag Petrović.

      „U odnosu na početno stanje, kada su se OCD borile za mogućnost da upute određene sugestije, sada nam se ljudi iz institucija obraćaju za savete, čak i oko tehničkih aspekata problema sa kojima se suočavaju. To jesu izuzeci, ali pokazuje da je istinski prepoznato da imamo kapacitete, resurse i znanje da poboljšamo neke stvari. To je značajan napredak i ne odnosi se samo na našu organizaciju. Država mora prepoznati da OCD mogu biti dobar partner u rešavanju problema, a najveći prostor postoji u radu na lokalu, sa lokalnim institucijama”, istakao je Petrović.

      Izvršni direktor BCBP je ocenio da su se OCD “podelile na dva tabora”, na one koji se bave tehničkim stvarima i ne žele da idu ka političkim problemima, i druge koji žele da se uhvate u koštac sa problemom politizacije i ukazuju i na neformalne uticaje na institucionalno funkcionisanje.

      Andreja Bogdanovski iz Analitike iz Makedonije takođe je ocenio da ne postoji puno organizacija koja se bave bezbednosnim pitanjima, ali da je veliki uspeh ostvaren jer sada država redovno poziva OCD na sve događaje vezane za ovu oblast.

      „Velika snaga OCD je mogućnosti da ostvare pristup onima koji izrađuju politike u zemlji. Posebno je to slučaj u odnosu sa službama bezbednosti, sa kojima je bilo izuzetno teško uspostaviti kontakt. Ta veza uspostavila se kroz forsiranje primene zakona o slobodnom pristupu informacijama. BCBP regionalni projekat bezbednosne saradnje sa Tiranom i Prištinom inspirisao nas je da napravimo sličnu inicijativu za uspostavljanje bezbednosnog dijaloga Skoplja i Atine”, naveo je Bogdanovski.

      Konferencija održana u Mikser hausu je okupila više od 130 predstavnika bezbednosnih institucija u Srbiji, kao i međunarodnih organizacija, istraživačkih centara, civilnog društva, akademske zajednice i medija. Nakon tri panel diskusije održana je izložba fotografija i prikladna proslava povodom 18. godina rada BCBP, koji je do 2010. bio poznat kao Centar za civilno vojne-odnose (CCVO). Tom prilikom je uručen poklon zahvalnosti gospodinu Miloradu Timotiću, jednom od osnivača organizacije i dugogodišnjem članu Upravnog odbora, koji se povukao iz Upravnog odbora BCBP.

      Izveštaju doprineli istraživači BCBP Isidora Stakić, Dunja Tasić i Vladimir Erceg

    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •