•  
    •  
    • Kontakt za medije

    • Za sve informacije o aktivnostima BCBP obratite se saradnici za komunikacije:

      Dragana Belanović 064/647-9097

      dragana.belanovic@bezbednost.org

       

    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    • Kontakt za OCD

    • Ukoliko želite da sarađujete sa BCBP ili mrežama čiji smo članovi, ili želite da najavite svoje aktivnosti, pišite na:

      office@bezbednost.org

    •  
    •  
    •  
     
    • Građani imaju pravo da predlažu unapređenje rada policije

    •  
    • Datum: 27. novembar 2015.

      Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) je 26. novembra 2015. godine objavilo saopštenje u kojem se navodi da je udruženje građana Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) iznelo niz neistina o Nacrtu zakona o policiji.

      Saopštenje koje je potpisao Amadeo Vatkins, specijalni savetnik ministra, usledilo je neposredno nakon predstavljanja istraživanja BCBP o integritetu i odgovornosti policije. 

      Polemika predstavnika države sa organizacijama civilnog društva zasnovana na optužbama za „tendecioznu“ ili nedobronamernu kritiku sužava pravo građana Srbije na učešće u raspravi o pitanjima od javnog značaja, poput odgovornosti policije.

      Ovo je treći put ove godine da Votkins ispred MUP-a preko medija kritikuje predloge BCBP čiji je cilj unapređenje Zakona o policiji i rada policije, bez i jednog poziva na dijalog.

       

      Jedini interes BCBP je da nezavisnim istraživanjem i konstruktivnim predlozima doprinese jačanju integriteta i odgovornosti policije u Srbiji, kao i njenoj profesionalizaciji.

      Iza izveštaja „Procena integriteta policije u Srbiji“ stoji 18 godina iskustva BCBP u istraživanju reforme sektora bezbednosti, i dubinskog praćenja rada policije. Nalazi iz ovog istraživanja su zasnovani na analizi dokumenata, konsultacijama sa zaposlenima u MUP-u (15. oktobra i 25. novembra  2015.) i policijskim sindikatima (16. i 24. oktobra 2015).

      U skladu sa opredeljenjem da u demokratskom društvu dijalog treba voditi odgovorno, na osnovu argumenata i dokaza i bez gušenja kritike, u nastavku teksta dajemo na uvid javnosti odgovore na pitanja koja je Votkins postavio u saopštenju. 

      Odgovori BCBP na pitanja i komementare u saopštenju Amadea Vatkinsa, specijalnog savetnika ministra unutrašnjih poslova.

      Koji su tekst zakona čitali u BCBP?

      Istraživački tim BCBP je analizirao poslednju verziju Nacrta zakona o policiji koja je poslata Evropskoj komisiji. Dostupna je internet prezentaciji MUP-a:

      http://www.mup.gov.rs/cms_lat/sadrzaj.nsf/Prednacrt_ZOP.h

       

      Da li je ministru ostavljena prilika da utiče na kadriranje najvišeg nivoa profesionalnih rukovodilaca u Direkciji policije?

      U saopštenju savetnika ministra unutrašnjih poslova, Amadea Vatkinsa postavljeno je i pitanje gde je pročitano da ministar ima diskreciono pravo da postavlja načelnike uprava. Prema Nacrtu zakona o policiji (članu 149, stav 2) ministar unutrašnjih poslova raspoređuje i razrešava rukovodioce strateškog i visokog nivoa Direkcije policije po sprovedenom internom konkursu, a na predlog direktora policije. Dobra novina u odnosu na važeći Zakon o policiji je obaveze sprovođenja internog konkursa. Pošto nije eksplicitno propisano da ministar mora izabrati kandidata sa najboljim rezultatima na sprovedenom internom konkursu, ostaje mogućnost da se i dalje izabere drugo ili treće plasirani kandidat, čime može biti obesmišljen insitut internog konkursa. Pored toga, BCBP ukazuje da ostavljanje inicijative za razrešenje ministru, a ne direktoru policije, ukazuje da moć za odlučivanje o kadriranju profesionalnog sastava policije i dalje u rukama političara. Dodatan problem predstavlja rešenje koje predviđa da će celokupan sistem upravljanja ljudskim resursima u Ministarstvu biti uređen aktima (član 9, stav 2) koje donosi ministar, pri čemu ne postoji obaveza da ti akti budu javni i transparentni.

      Član 149. Raspoređivanje i razrešenje rukovodilaca strateškog i visokog nivoa Direkcije policije

      Rukovodioci strateškog i visokog nivoa Direkcije policije postavljaju se, odnosno raspoređuju  po sprovedenom internom konkursu na način predviđen propisima iz člana 9. stav 2. ovog zakona.

      Rukovodioca iz stava 1. ovog člana raspoređuje i razrešava ministar na predlog direktora policije, a na osnovu izveštaja i rangiranja kandidata po sprovedenom internom konkursu.

      Rukovodilac iz stava 1. ovog člana razrešava se ukoliko ne ostvaruje rezultate rada u okviru kompetencija radnog mesta.

      Ministar može da zatraži od direktora policije predlog za raspoređivanje rukovodioca iz stava 1. ovog člana u slučaju da je to radno mesto nepopunjeno duže od šest meseci, odnosno predlog za razrešenje rukovodioca iz stava 1. ovog člana u slučaju da isti ne ostvaruje rezultate rada u okviru kompetencija radnog mesta.

      Predlog iz stava 4. ovog člana direktor policije je u obavezi da dostavi ministru u roku od tri meseca.

       

      Da li je osigurana nezavisnost Sektora unutrašnje kontrole u skladu sa najboljim evropskim praksama?

      Amadeo Vatkins je uputio BCBP-u i pitanje na koji član se poziva kada tvrdi da postoji mogućnost da ministar spreči istragu unutrašnje kontrole. Ministar unutrašnjih poslova i dalje može da utiče i posredno spreči istragu Sektora unutrašnje kontrole (SUK) i dodeli je drugoj organizacionoj jedinici u policiji. Za razliku od važećeg Zakona o policiji u kome je to eksplicitno navedeno, uticaj ministra unutrašnjih poslova na rad SUK-a je Nacrtom zakona o policiji (član 228, stav 5) uređen na mnogo „elegantniji” način. Naime, ministar može da zaduži drugu nadležnu organizacionu jedinicu da vrši unutrašnju kontrolu policije ako to prevazilazi mogućnosti SUK-a koji je, prema slovu Nacrta zakona (član 223), zadužen da vrši unutrašnju kontrolu policije i drugih zaposlenih u Ministarstvu. Problemi su sledeći.

      Prvo, nepropisivanjem da zahtev za ovakvu vrstu pomoći treba de krene od rukovodioca Sektora unutrašnje kontrole, ostavlja se mogućnost da ministar diskreciono odlučuje o slučajevima kada će u rad unutrašnje kontrole da uključi i druge organizacione jednice, što znači da SUK u svom radu nije u potpunosti nezavistan. Drugo, formulacija iz stava 5 člana 228 Nacrta  novog zakona „ukoliko predmet vršenja unutrašnje konntrole prevazilazi mogućnosti SUK“ je veoma široko postavljena i ne može se zaključiti koje su to situacije koje prevazilaze mogućnosti SUK-a. Samim tim, ministrovo ovlašćenje da u rad SUK uključi rad druge jedinice je veoma široko postavljeno.  Ovakvim rešenjem se polazi od pretpostavke da SUK neće moći pojedine slučajeve da istraži, što odstupa od najavljenog cilja jačanja SUK-a u borbi protiv korupcije u policiji i radi sprovođenja novih nadležnosti kao što su: kontrola nad svim zaposlenima u MUP, kontrola imovine rukovodilaca, uvođenje testa integriteta. Treće, u Nacrtu zakona postoji samo preporuka da ta druga organizaciona jedinica, koja suštinski preuzima ulogu unutrašnjeg kontrolora sarađuje sa Sektorom, ali nije u obavezi da to čini. 

      Propuštena je šansa da se pozicija SUK ojača u skladu sa najboljim evropskim praksama time što bi o svom radu morao redovno i direktno da izveštava Vladu i relevatni odbor Narodne skupštine kao što je to slučaj u Belgiji i Ujedinjenom Kraljevstvu, već o radu SUK-a izveštava ministar i to samo na zahtev ova dva tela (član 223), na šta je BCBP ukazao i u komentarima na Nacrt zakona o policiji. I na kraju, aktuelnim predlogom Zakona o policiji uvodi se novi instrument kontrole rada načelnika i zaposlenih u Sektoru unutrašnje kontrole (član 231), a to je Komisija koju imenuje ministar. U predlogu nije precizirano koji profil ljudi će biti u toj komisiji i na osnovu kojih saznanja će postupati, već je to ostavljeno da bude rešeno podzakonskim aktom. Ovo ostavlja mogućnost da ministar preko Komisije utiče na tok rada SUK-a i njegovu nezavisnost. Na kraju, u  izveštaju OEBS-a se ističe da mogućnost ministra da daje smernice, uputstva i naloge za rad Sektoru unutrašnje kontrole onemogućuje njegovu nezavisnost u radu (33).

      Član 228.

      U vršenju kontrole policijski službenici unutrašnje kontrole ne mogu uticati na tok pojedinih akcija Policije ili na drugi način ometati rad ili ugroziti poverljivost policijske akcije.

      Opravdanost ugroženosti poverljivosti policijske akcije obrazlaže se nadležnom javnom tužiocu koji donosi konačnu odluku.

      Ako postoji osnovana opasnost da bi vršenje unutrašnje kontrole rada policije nad primenom njenih policijskih ovlašćenja utvrđenih ovim Zakonom ili drugim propisom, onemogućilo ili bitno otežalo primenu policijskih ovlašćenja ili ugrozilo život i zdravlje lica koja ih primenjuju, policijski službenik, može do odluke nadležnog javnog tužioca,  privremeno da odbije uvid u dokumentaciju, pregled prostorija i dostavljanje određenih podataka i informacija, policijskom službeniku unutrašnje kontrole.

       Policijski službenik u slučaju odbijanja naloga Sektora unutrašnje kontrole iz razloga navedenih u stavu 4. ovog člana, dužan je da bez odlaganja sačini izveštaj i isti dostavi ministru, kao i postupajućem tužiocu koji je doneo odluku za izvršavanje mere.

      Ukoliko predmet vršenja unutrašnje kontrole prevazilazi mogućnosti Sektora unutrašnje kontrole, ministar može zadužiti nadležnu organizacionu jedinicu koja će nastaviti zajednički rad sa Sektorom unutrašnje kontrole.

      Član 231.

      Kontrolu rada načelnika Sektora unutrašnje kontrole i policijskih službenika unutrašnje kontrole, vrši Komisija koju imenuje ministar.

      Za svoj rad i rad Sektora unutrašnje kontrole, načelnik Sektora unutrašnje kontrole odgovoran je ministru.

      Sve organizacione jedinice Ministarstva, ukoliko tokom svog rada dođu do saznanja i podataka da je zaposleni u Ministarstvu izvršio krivično delo, na radu ili u vezi sa radom, dužne su da bez odlaganja obaveste nadležnog javnog tužioca i dostave podatke kojima raspolažu Sektoru unutrašnje kontrole, najkasnije u roku od 24 časa od saznanja.

      Oblici i način vršenja kontrole iz stava 1. ovog člana bliže se uređuju podzakonskim aktom.

       

      Ministarstvo je u svom saopštenju iznelo i da su prilikom izrade novog zakona o policiji uzete u obzir najbolje prakse članica Evropske unije i da su imali višemesečne javne rasprave u kojima su učestvovale sve relevantne institucije, a usvojene su i mnoge kritike.

      BCBP je i u izveštaju o proceni integriteta i na  skupu u Medija centru pohvalio uključivanje javnosti u razamtranje više verzija Zakona o policiji, ali istakao potrebu da se na sajtu MUP-a u objave svi pristigli prilozi i razlozi njihovog prihvatanja ili odbijanja u skladu sa najboljom evropskom praksom.

      Slični nalazi koje je istraživački tim BCBP-a izneo u izveštaju „Procena integriteta policije u Srbiji“ postoje i u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije ili u izveštaju Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Evropska komisija preporučuje da je neophodno da se odstrani bilo kakav politički uticaj na rad policije, kao i da ne postoji jasni kriterijumi za regrutaciju, promociju, napredovanje i evaluaciju zaposlenih u policiji (str. 16). Takođe, jedna od preporuka Evropske komisije je da se ojača funkcionisanje i omogući nezavisnost rada Sektora unutrašnje kontrole (str. 15) jer je zaključeno da danas „sektor za unutrašnju kontrolu policije nije nezavistan niti u mogućnosti da preduzima posebne istražne radnje bez uključivanja obaveštajnih agencija. Postoji nedostatak sredstava, zakonskih ovlašćenja i opšte političke podrške od Vlade, Narodne skupštine i rukovodstva policije“ (str.17)

      U izveštaju OEBS-a istaknuto je da postoji konfuzija u odnosu izvršne vlasti (odnosno Ministarstva) i policije, i preporučuje se da je potrebno napraviti jasnu podelu uloga između Vlade/Ministarstva koja je, pre svega, zadužena da kreira politiku, nadzire i ocenjuje rad policije (str. 7). Preporučuje se preciziranje uloge ministra unutrašnjih poslova jer postoji mogućnost njegovog uticaja na operativan rad policije (str. 13).

       

      Izvorno saopštenje Ministarstva unutrašnjih poslova

      Broj: 1021/15

      26. 11. 2015. godine

      Dostupno na linku ispod.

      http://www.mup.gov.rs/cms_cir/saopstenja.nsf/saopstenja-MUP.h?OpenPage&ExpandSection=1#_Section1

       

    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •