•  
    •  
    • Kontakt za medije

    • Za sve informacije o aktivnostima BCBP obratite se saradnici za komunikacije:

      Dragana Belanović 064/647-9097

      dragana.belanovic@bezbednost.org

       

    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    • Kontakt za OCD

    • Ukoliko želite da sarađujete sa BCBP ili mrežama čiji smo članovi, ili želite da najavite svoje aktivnosti, pišite na:

      office@bezbednost.org

    •  
    •  
    •  
     
    • Smanjio se broj lokalnih saveta za bezbednost

    •  
    • Datum: 18. decembar 2014.
      Rad lokalnih saveta za bezbednost ne treba da bude uređen zakonom jer postojeći okvir pruža dovoljno prostora za njihovo osnivanje saglasni su učesnici skupa „Lokalna bezbednost u Srbiji: prepreke i mogućnosti".

      Foto: Medija centar
      Foto: Medija centar
      Istraživanje BCBP-a koje je predstavljeno 18. decembra na okruglom stolu „Lokalna bezbednost u Srbiji: prepreke i mogućnosti” pokazuje da još uvek postoji nerazumevanje između policije i lokalnih samouprava o radu saveta za bezbednost.

      Istraživač BCBP-a Saša Đorđević je ukazao na značaj bezbednosti na lokalu podatkom da je u predlogu budžeta za 2015. godinu za MUP predviđeno ukupno 63,7 milijardi dinara od čega 34,9 milijardi za funkcionisanje policijskih uprava i stanica u Srbiji. Zbog toga je sasvim moguće da rad lokalnih saveta za bezbednost u kontekstu ovog novog programskog budžeta dobije potpuno novu kvalitativnu dimenziju ako se reše određeni problemi.

      Saradnja zavisi od ličnih odnosa funkcionera

      Procenjuje sa da u Srbiji 76 opština i gradova ima lokalne savete za bezbednost, što je 45% ukupnog broja opština. Taj broj je manji nego 2007. godine kada je, prema podacima MUP-a, u 90 od 170 opština postojalo savetodavno telo zaduženo za unapređenje bezbednosti.

      Jedan od razloga je taj, kako je rekao istraživač BCBP-a Saša Đorđević, da se u policiji „plaše“ decentralizacije policije, a lokalne samouprave su zadovoljne samim dobijanjem informacija o stanju bezbednosti od policije.

      Takođe, policija i lokalne samouprave često smatraju da saradnja za bolju bezbednost zavisi od ličnih odnosa - odnosa gradonačelnika i načelnika policije, naveo je Đorđević.

      Istovremeno je istraživanje BCBP-a pokazalo da je u opštinama koje imaju savete za bezbednost saradnja sa policijom bolja nego u onima koje ih nemaju.

      Akcioni plan će biti predstavljen za mesec dana
      Aleksandar Vasilijević, foto Medija centar
      Aleksandar Vasilijević, foto Medija centar

      Predstavnik MUP-a Aleksandar Vasilijević podsetio je da je Vlada Srbije u aprilu 2013. usvojila Strategiju policije u zajednici. Međutim, još uvek nije donet akcioni plan koji je sada u završnoj fazi izrade.

      Načelnik Odeljenja za organizaciju, prevenciju i rad policije u zajednici rekao je da očekuje da akcioni plan bude gotov za mesec dana i predstavljen vladi.

      Vasilijević je, kao i ostali učesnici skupa, mišljenja da rad lokalnih saveta za bezbednost ne treba normativno uređivati jer u zakonu ima mesta za formiranje lokalnih saveta za bezbednost.

      „Ako lokalne samouprave budu obavezne da formiraju savete, to će izgledati kao da se malo zadire u njihovu autonomiju“, rekao je Vasilijević i dodao da „treba ići na izgradnju svesti da su ovakvi vidovi saradnje neophodni“.

      Iskustva Novog Pazara i Paraćina ukazuju na značaj poverenja

      Predsednik Saveta za lokalnu bezbednost Novog Pazara Hajrudin Hajrović istakao je značaj uspostavljanja odnosa poverenja, kao i potrebu da se u rad Saveta, uz članove koji su imenovani po političkoj pripadnosti, uključe i osobe stručne za bezbednost.

      Istraživanje BCBP-a pokazalo je da se građani Novog Pazara uglavnom osećaju bezbedno - 44%, ali je u odnosu na istraživanje iz 2010. osetno porastao broj onih koji se osećaju uglavnom nesigurno - sa 18% na 37%.

      Građani Novog Pazara najviše se osećaju nebezbedno zbog kriminala (43% ispitanika), loše infrastrukture (24%) i narkomanije (16%).

      Dalibor Mitić, predsednik Saveta za lokalnu bezbednost Paraćina, koji je osnovan pre dve nedelje, ukazao je na ulogu Saveta u koordinaciji saradnje između institucija u cilju veće bezbednosti.

      „Osnovali smo Savet jer je bezbednost važno pitanje gde svi mogu da daju doprinos. Lokalna samouprava treba da bude uključenja u pitanja bezbednosti”, istakao je Mitić.

      Predsednik paraćinskog saveta za lokalnu bezbednost takođe smatra da ne treba zakonom obavezivati opštine da osnivaju savete i kaže da u tim telima „ne treba angažovati mnogo ljudi iz politike jer se onda ne rešavaju konkretna pitanja“.

      Žene više strahuju za bezbednost
      Gorana Radovanović, foto: Medija centar
      Gorana Radovanović, foto: Medija centar

      Govoreći o rodnoj perspektivi lokalne bezbednosti i različitim bezbednosnim potrebama muškaraca i žena, istraživačica BCBP-a Gorana Radovanović istakla je da kod kreiranja politika na polju bezbednosti treba imati u vidu i rodnu dimenziju koju ni policija „na terenu“ često ne prepoznaje.

      Radovanović je ukazala na različite izvore nebezbednosti za žene i muškarce u lokalnim zajednicama i navela da je istraživanje pokazalo da je za bezbednost žena najveći problem nasilje u porodici, dok trgovina ljudima i prostitucija uglavnom nije izražen problem u opštinama.

      Ona je navela da je anketa pokazala da su muškarci uglavnom žrtve fizičkog a žene seksualnog nasilja i dodala da su opštine koje su učestvovale u istraživanju kao veliki problem istakle bezbednost mladih.

      Mladi su, kako pokazuju statistike, izvršioci oko 40% svih krivičnih dela. Takođe mladi čine 30% žrtava krivičnih dela.

      Okrugli sto je organizovan u okviru projekta „Procena uloge lokalnih saveta za bezbednost u prevenciji kriminala u Srbiji” koji podržava Misija OEBS-a u Srbiji.

      Izvor: EurActiv.rs

    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •