Kako je za institucije bezbednosti karakteristično da određeni aspekti njihovog rada nisu dostupni javnosti, odgovornost institucionalnih aktera koji vrše spoljni nadzor nad njima veoma je visoka. Usled ovoga, unapređenje rada nadzornih institucija je od presudne važnosti za postizanje efektivnog spoljnog nadzora i ostvarenje opštih ciljeva institucija bezbednosti.

Autori ukazuju na to da se Skupština kao akter spoljnog nadzora još nije efektivno uključila u borbu protiv korupcije i izgradnju integriteta u institucijama bezbednosti. U prethodnom sazivu (2012- 2014) napravljeni su, doduše, izvesni pomaci - prvi put je razmatran izveštaj Državne revizorske institucije o izvršenoj reviziji godišnjeg finansijskog izveštaja jedne službe bezbednosti. Ipak, sveukupan utisak jeste da nadzor nad onim aspektima rada institucija bezbednosti u kojima je rizik od korupcije najizraženiji još nije uspostavljen. Narodni poslanici su propustili da reaguju na niz afera koje su proteklih godina ukazivale na pojave korupcije u pojedinim institucijama bezbednosti.

Tekstu daje pregled mehanizama koje Narodna skupština ima na raspolaganju u vršenju kontrole i nadzora nad institucijama bezbednosti i ocenjuje u kojoj meri su ti mehanizmi do sada korišćeni, naročito u oblastima našeg interesovanja. Glavni deo analize ima za cilj da ukaže na probleme koji onemogućavaju efektivan skupštinski nadzor u tim oblastima. Najzad, analiziran je jedan slučaj dobre prakse, odnosno napretka koje je u oblasti nadzora zabeležio Odbor za kontrolu službi bezbednosti, kako bi bilo ustanovljeno koji činioci mogu doprineti poboljšanju skupštinskog nadzora i aktivnijoj ulozi Skupštine u izgradnji integriteta u sektoru bezbednosti.