•  
    •  
    • Kontakt za medije

    • Za sve informacije o aktivnostima BCBP obratite se saradnici za komunikacije:

      Dragana Belanović 064/647-9097

      dragana.belanovic@bezbednost.org

       

    •  
    •  
    • Info BCBP

    • Prijavite se kako bi ste redovno dobijali naš bilten:
    •  
    •  
    • Kontakt za OCD

    • Ukoliko želite da sarađujete sa BCBP ili mrežama čiji smo članovi, ili želite da najavite svoje aktivnosti, pišite na:

      office@bezbednost.org

    •  
    •  
    •  
     
    • Zašto nam smeta vojnikinja, a ne smeta domaćica ili čistačica

    •  
    • Datum: 07. mart 2014.
      Jezik predstavlja samo odraz diskriminatornog vrednosnog sistema jer ne postoje lingvističke prepreke da se za nazive zanimanja koriste imenice ženskog roda, zaključeno je tokom debate na temu "Vojnik/vojnikinja, sudija/sutkinja... Kako se moj posao zove u ženskom rodu" održane 7. marta u u Domu omladine Beograda.
      Foto: Tanjug / Nenad Milošević
      Foto: Tanjug / Nenad Milošević

      Tokom debate o lingvističkim aspektima rodne ravnopravnosti direktorka BCBP Sonja Stojanović Gajić objasnila je na kakve sve predrasude nailaze žene u bezbednosnom sektoru. Istakla je da uvođenje reči kao što je vojnikinja često ne odobravaju ni žene zaposlene u sistemu bezbednosti jer su socijalizovane u drugačijem sistemu.

      "Imena jesu forma, ali navika koja ide uz to ime menja razmisljanje i ponašanje. To je tema koja pomaže da se promeni koncept bezbednosti, jer rodna ravnopravnost u vojsci i policiji predstavlja odgovor na pitanje koga sve želimo da nas brani i pruža bezbednost", rekla je Stojanović Gajić.

      Šef delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport je rekao da jezik i ženski rod u lingvistici ne spada u primenu evropskih standarda. Trend u engleskom je, kako je objasnio, da se sve manje koriste izrazi za ženske profesije, kao što je glumica, iako su oni desetinama godina bili uobičajeni, jer postoji nastojanje da se izbegna polna diferencijacija.

      "Ne znam da li je jezik prepreka, ali čini mi se da je najveći problem način mišljenja, koji se ponekad reflektuje i u jeziku", kazao je Devenport.

      Poverenica za zastitu ravnopravnosti Nevena Petrušić istakla je da je u naprednim demokratskim državama, kakva je na primer Austrija, upotreba muškog roda kao rodno neutralnog vid dikriminacije i da se na takvu praksu može žaliti ombudsmanu. Petrušić je ukazala na činjenicu da je rodna jednakost muškaraca i žena proklamovana, ali da otpor koji postoji prema jezičkom uvažavanju roda, svedoči o otporu samoj ideji ravnopravnosti.

      „Zašto nam smeta vojnikinja, a ne smeta domaćica ili čistačica“, postavila je pitanje Poverenica za ravnopravnost.

      Državna sekretarka u Ministarstvu kulture Gordana Predić je navela da već više od decenije devojke čine većinu studenata na univerzitetima u Srbiji, ali da imaju dvostruko manju šansu da se zaposle. Takođe, prosečna plata visokoobrazovane žene u Srbiji je za oko 17.000 dinara niža od plate muškarca, navela je Gordana Predić.

      Novinarka Olja Bećković je istakla da ne oseća problem neravnopravnosti žena jer su u novinarstvu žene dominantnije. Ona je dodala da, ukoliko bi išla u lov, svakako ne bi želela da o njoj govore kao lovkinji, već o lovcu. Nasuprot takvom mišljenju, glumica Mirjana Karanović je istakla da žensko pitanje nije samo pitanje ženskih prava, već ljudskih prava.

      Lingvista Vlado Đukanović je istakao da u srpskom jeziku postoje sredstva koja omogućuju da, kada se nešto kaže u muškom rodu, to može da bude izrečeno i u ženskom rodu, i da u ovoj stvari jezik ne postavlja prepreke, već prepreke postavljaju ljudi.

      Debatu su povodom Međunarodnog dana žena organizovali Delegacija Evropske unije u Srbiji i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti.

    •  
    • Postavite komentar

    •  
    •  
    • Pogledaj komentare

    •  
    •